KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (7) : Rađanje ljubavi uprkos svemu

PREDLOŽENA dela su pokazatelj tematske i poetičke razuđenosti savremene srpske književnosti, kaže Mladen Vesković

Foto V.N.

SUNČICA DENIĆ (Vranje)

1. "TEKST IZA TEKSTA", Radivoje Mikić (NB "Stefan Prvovenčani")

Foto Privatna arhiva

ŠIROKA je slika duhovne baštine o kojoj govori R. Mikić. Oplemenjena tumačenjem i preciznim ispitivačkim metodama, knjiga donosi dragocena viđenja o brojnim pesnicima, od Lalića, Pope, Tešića, Maksimovića" do Mihailovića, Nedeljkovića, Vukašinovića... Naslov knjige Đ. Sibinovića ukazuje na važan korak u književnoj estetici i naraciji koji, osvetljavajući poreklo i karaktere čoveka i vremena, predstavlja autorovu spremnost da se suoči sa nasleđem, strastima i idealima. U knjizi eseja Č. Đorđević objektivno formuliše i sledi kriterijume dobre interpretacije zasnovane na umetničkom prostoru M. M. Dimovske, F. Petrinovića, Đ. Pisareva, J. Nikolić, S. Denić i drugih. Knjiga S. Bogdanovića literarna je potvrda vremena iza nas, ali i ovog u kojem jesmo, pogođeni virusom, zatvoreni pod maskama i strepnjom, a što je probudilo mnoga stara/nova nezadovoljstva. A. Jovanović usklađuje književne predstave značajnih srpskih pesnika (R. Petrović, M. Nastasijević, S. Raičković, D. Radović, Lj. Simović, I. Lalić, B. Miljković, B. Petrović, M. Bećković i drugi), sakupivši ih u jednu celinu u kojoj se definiše nova bitnost i nov smisao. U ovom tumačenju progovorili su jezik, tradicija i kultura, saobražavajući unutrašnje poetsko biće u veliki mozaik savremene srpske poezije.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

MLADEN VESKOVIĆ (Beograd)

1. "TAMNA PUČINA", Dragan Stojanović (DK "Studentski grad")
2. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")
3. "LjUBAVNA PESMA", Srđan Srdić ("Partizanska knjiga")
4. "PRATEĆI VOKALI", Laslo Blašković ("Arhipelag")
5. "O DUKATU S LIKOM STARCA", Selimir Radulović ("Laguna")

Foto N. Skenderija

OVIH pet naslova su, svaki na svoj način, pokazatelj tematske i poetičke razuđenosti savremene srpske književnosti. Roman D. Stojanovića pisan je kao klasični društveni i psihološki roman koji suptilno tematizuje i simbolički tumači poseban istorijski trenutak kao što je vreme neposredno pred početak Drugog svetskog rata. Roman I. Marojevića nepatetičan je i pripovedački izuzetno dorađen iskaz traganja za neideologizovanim, estetski validnim, promišaljem tragedija iz veka koji iza nas. Roman S. Srdića korak je dalje u njegovoj prozi, jer ovoga puta, na prepoznatljiv ironično-tragičan pripovedni način govori o ljubavi i mogućnostima njenog nastanka i opstanka i onda kada joj mnogo šta ne ide u prilog. Roman L. Blaškovića duhovita je inventivna priča u kojoj se prepliću porodična istorija sa "velikom" istorijom i zanimljivim mestima kojih se radnja dotiče, kao i o pisanju i traganju za sobom, u kojoj ovaj autor pokazuje najbolje strane svoje proze: suptilnu autoironiju i sposobnost povezivanja ličnih sudbina junaka sa epohom. Najzad, nova zbirka pesama S. Radulovića novi je ciklus njegovog teološkog pesništva, koje je ovoga puta ušlo u direktan dijalog sa savremenim svetom, čime je pokazala univerzalnost svog promišanja kako u sagledavanju večnog, tako i ovovremenog.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

MARIJA VASIĆ KANAČKI (Vršac)

1. "SENTIMENTALNO VASPITANjE JUNAKA ROMANA", Đorđe Pisarev ("Agora")

Foto Privatna arhiva

Đ. PISAREV nas vodi kroz strukturalni tok poetsko-meditativnih kratkih rezova koji su ujedno i dinamična živa interakcija sa poznatim delima svetske literature. Svrha je da se uhvati i zadrži pažnja savremenog čitaoca koji je uvučen u igrivu, ironičnu promenu mesta bivstvovanja junaka iz stvarnosti književnosti u stvarnost života. Knjiga priča Z. Ćirića je avanturističko štivo prelamanja intimno indoktrinisanih strasti kao literarni oblik prepoznavanja u ovom životu. Pesništvo knjige M. Aleksića je traganja za sopstvom koje je neodvojivi deo naše kulturne matrice: predanja, snova, uverenja smešten u širi evropski literarni kontekst. U duhu plodnog višedecenijskog istraživanja slike u službi jezika gde se delo pojavljuje kao književni signal nenapisanog, u ovom slučaju delo Miroljuba Todorovića može se iščitavati kao svojevrsni rodoslov multidisciplinarnih razgovora sa apartnim ličnostima iz kulture čija se aktuelnost nikada ne dovodi u pitanje. Knjiga koja podjednako intrigira i proučavaoce filmske umetnosti kao i filmofile, budući da autor anticipira dalji tok razobličavanja filma; imajući u vidu pritom postmodernističi simulakrum inovacija nove ere digitalno-tehničke procesije filmske industrije.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

JELENA S. MLADENOVIĆ (Niš)

1. "MOJA MAMA ZNA ŠTA SE DEŠAVA U GRADOVIMA",
Radmila Petrović ("Enklava")
2. Uristen, Dragan Bošković (Autorsko izdanje)
3. "ONO ŠTO SMO BILI", Duško Domanović (Autorsko izdanje)
4. "NEMAJU SVE KUĆE DVORIŠTE", Katarina Mitrović ("Enklava")
5. "NIŠTA NIJE NIČIJE", Bojan Savić Ostojić ("Kontrast")

Foto Privatna arhiva

PROŠLOGODIŠNjU pesničku produkciju obeležile su knjige s potencijalom da uzdrmaju i one koji poeziju odavno nisu imali u rukama, a najpre je to zbirka R. Petrović. Autorka se nije bojala da osvetli srž patrijarhata koji nas spolja čuva, a iznutra izjeda; da ogoli i selo i grad gde jednako (ne) pripada i pokaže kako liče kao jaje jajetu - učmali su, nepripremljeni na promenu, zadojeni klišeima, nenaviknuti na drugačije. Autorsko izdanje poeme D. Boškovića predstavlja još jednom totalitet pesničkog iskustva, ekstatični izraz ličnog religioznog doživljaja u apokaliptičnoj viziji koja u potpunosti odgovara godini za nama. U vidu autorskog izdanja, pojavila se i zbirka D. Domanovića, kao sirova pesnička energija i odraz neukrotivnog senzibiliteta, otvoreno angažovano kodirana, a opet intimno melanholična. Junakinja eksperimentalnog romana u stihovima K. Mitrović, napisanog u obliku poetskog scenarija sa dramaturškom zavodljivošću i razuđenom galerijom likova, preispituje odnos prema figuri oca i identitetski se oslobađa kroz neočekivanu inverziju: onaj kome je pomoć potrebna spasava onog koji je profesionalno pruža. Svojevrstan omaž kolekcionarskoj strasti, oblikovan kroz (auto)ironični odnos prema posedovanju knjiga i književnom nasleđu u najširem smislu reči, a u autentično inoviranoj formi pikarskog romana, B. S. Ostojića, jedno je od najboljih prošlogodišnjih romanesknih ostvarenja.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (6.) : Složena slika teških vremena

09. 02. 2021. u 11:20

Kultura

0 2

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (5.) : Zanosi i razočaranja

08. 02. 2021. u 09:50

Kultura

0 1

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (4.) : U potrazi za dobrim mestom

07. 02. 2021. u 09:35

Kultura

0 0

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (3): Dobro i zlo u smutnom vremenu

06. 02. 2021. u 10:09

Kultura

0 4

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (2): Dometi srpskih prozaista

05. 02. 2021. u 10:09

Kultura

0 2

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (1) : Zanosi mladosti u sećanju

04. 02. 2021. u 10:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije