Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Revolucija koja hoda

Dragana Bošković

11. 03. 2021. u 13:11

ROĐENDANSKOM predstavom "Seks-umetnost-komunizam", Bitef teatar je obeležio trideset drugu godišnjicu postojanja.

Pandemijska kriza nije umanjila aktuelnost političkih i ličnih teorija Margerit Diras (Vladislava Đorđević), Oskara Daviča (Slaven Došlo) i Pjer Paola Pazolinija (Miloš Timotijević), koje je Bojan Đorđev okupio na sceni, da progovore i još jednom prožive poznatu inverziju, "Bauk Evrope kruži komunizmom". Dok je bauk komunizma kružio Evropom (Marks), otpor totalitarnim idejama je bio legitiman, i, uprkos žrtvama, romantično progresivan. Danas liberalni kapitalizam, potrošačko društvo, samu ideju jednakosti i levice upotrebljava u paradoksalnom značenju: jednakost u potrošnji, sve je roba i svako je kupac. Tržište ideja je postalo pase.

O tri revolucije u dvadesetom veku, umetničke avangarde, komunističkoj i seksualnoj, gotovo je nemoguće govoriti u istom kontekstu, jer je sam pojam avangarde suviše opšteznačan (radikalno rušenje starog, zarad uspostavljanja novog) da bi prirodno objedinio tako suštinski različite uslove i motive za nastanak svake od njih. Bojan Đorđev je, u stilu pokreta kojem je jedan od osnivača, "Teorija koja hoda", akcenat stavio na iskaze, više nego na dramsko tumačenje tri borca za ravnopravnost, subverzivno seksualne Diras, sladostrasnog revolucionara Daviča i autentičnog levičara, "neprilagođenog" građanskim konvencijama, sineastu Pazolinija. Njih "propituju" i učestvuju u njihovim narativima oni koji su prirodno mladi "burevesnici", Tamara Pjević i Đorđe Galić.

Predstava Bojana Đorđeva prilazi vrlo blizu sadašnjici, ona se bavi i detroniziranjem i survavanjem u besmisao književnih nagrada, kao i ljudskom i stvarnom, društvenom bedom danas i ovde. Da bi predstava zadobila pozorišno ruho, premeštaju se i valjaju automobilske gume (povratak u budućnost?), sve troje avangardista slikaju jednu sliku, punu boje krvi i ljubavi, sa smrtonosno crnim okvirom (umetnost avangardnog izraza?)
Mnoga pitanja pokreće predstava "Seks-umetnost-konunizam", ali, kao svaki work in progress ne daje odgovore, mada nudi preporuku za emancipaciju i osvešćenje.

Na tragu Ervina Piskatora (1893-1966, političke ideje na račun estetike predstave), "Seks-umetnost-komunizam" ima potencijal da se nastavi u istoimeno istraživanje svake umetničke, moralne ili političke krize kao takve. Uvek će biti neophodna radikalizacija prekida sa starim, da bi se na ruševinama uspostavilo novo, koje će, nažalost, ubrzo postati staro i problematično. To bi bio logičan tok razvoja društva, kada, kako svedočimo, ne bi, uprkos promenama, uvek ostajalo isto. Ili gore i od toga.

Preporučujemo

POZORIŠNA KRITIKA - IZMEĐU DVA SVETA: Aleksandar Jugović: Placebo; Reditelj: Isidora Goncić. NP Priština

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA - IZMEĐU DVA SVETA: Aleksandar Jugović: "Placebo"; Reditelj: Isidora Goncić. NP Priština

05. 03. 2021. u 13:10

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Iščašeni zglob sveta

25. 02. 2021. u 13:26

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Ja sam Kublaj-kan

22. 02. 2021. u 18:01

POZORIŠNA KRITIKA: Smrt gospodina Goluže uživo

Kultura

1 0

POZORIŠNA KRITIKA: Smrt gospodina Goluže uživo

23. 02. 2021. u 16:18

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Ribanje i svađanje

12. 02. 2021. u 14:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 58

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15