Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Prokletstvo viška istorije

Dragana Bošković

27. 03. 2021. u 10:34

NOVOSADSKO Srpsko narodno pozorište, kao i Narodno pozorište iz Niša i Prištine zajedno su prikazali praizvedbu obimnog istorijsko-psihološkog romana "Deobe", Dobrice Ćosića (Ninova nagrada za 1961).

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Проклетство вишка историје

Dramatizaciju je sačinio Spasoje Ž. Milovanović, a adaptirali su je Božidar Knežević (dramaturg predstave) i reditelj Jug Radivojević. Desetine likova i razgranata radnja svedeni su na jedanaest aktera i ogoljen konflikt između četnika i partizana, a prava ideja romana (borba revolucije i zločina) skrajnuta je.... Psihologija je podređena događajima, koji vuku koren iz prethodnog života Uroša Babovića (markantni Nebojša Savić) i Adama Katića (utišani Milan Kovačević), seoskih gazda, nekada najboljih prijatelja, prinuđenih da biraju stranu u Drugom svetskom ratu.

Žrtvovani unapred, tu su Miloš (Miloš Cvetković), Urošev, i Dušan (Grigorije Jakišić), Adamov sin, jedan sa blagoslovom, a drugi sa roditeljskom kletvom. Svi su žrtve, zapravo, novog doba, koje neminovno posmatramo iz današnje perspektive, koje ih je pokopalo i zaboravilo. U dramatizaciji je dobro uočeno da je u pitanju kolektivni junak, kao u socrealizmu, i reditelj je čitavu igru koncipirao oko toga. Osvetljavajući baterijskim lampama svoje i tuđe lice, likovi se pojavljuju iz mraka gledališta (istorije?), da bismo glavni obračun pratili na sceni, ogoljenoj na klupe i moderni džip, a ravnogorci su obučeni kao interventne jedinice neke vojske iz ovog doba, dok druga strana nosi stilizovane uniforme (kostim Tatjana Radišić)...

Lična i porodična tragedija Uroša Babovića, koji će žrtvovati ravnogorskom pokretu sina, nedovoljna je za antičku tragediju, kako bi se u predstavi želelo, jer je religijsko, ritualno nepovratno izbačeno iz radnje, kada je ona postala spektakl, ogoljeni politički teatar. Proživljavanje katarze, pročišćenja, potpuno je nemogućno u obezljuđenoj igri, bez aristotelovske želje da "svi ljudi budu bolji". Pre bi se reklo da ogoljena, atraktivna inscenacija pripada Sartrovom političkom teatru, svrstavajući se u egzistencijalistički prosede, krvavi politički triler.

U "ohlađenoj" dramaturgiji, osim uverljivih glavnih junaka i njihovih unapred osuđenih potomaka (Miloš Cvetković se razvio u odličnog glumca), Sonja Damjanović (Vida, Babovićeva žena) je dodala istinsku materinsku tragediju, Igor Damnjanović (Ljubiša Dačić, Adamov sluga) patologiju zlikovca, Dejan Cicmilović (Kosta Cvetić, major) bio je najbliži sartrovskoj dilemi, Valentin Vencel (Nemački oficir) duh stvarnog vremena, koje Ćosić opisuje, Strahinja Bojović (Doktor) je potencirao ružnoću politikantstva, Nebojša Đorđević (Urošev sluga) strah smutnog vremena, Bojana Milanović (Mlada) lorkijansku tragediju svadbe i krvi, završavajući predstavu sopstvenom tragedijom, a prepričavajući tragediju Babovića...

Nacionalni mit je dekonstruisan agresivnim uplivom modernih pozorišnih praksi, na štetu revolucionarnog pogleda na tradicionalni, pravoslavni, deobama proklet svet najznačajnijeg srpskog pisca, Dobrice Ćosića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 58

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15