KAKVA BLAGA KRIJE CARSKA PALATA? Objavljena knjiga o istorijskom zdanju u Šarkamenskom vrelu kod Negotina
U IZDANjU Muzeja Krajine nedavno je publikovana knjiga "Vrelo-Šarkamen kod Negotina tetrarhijska rezidencija Maksimina Daje", čiji su autori Gordan Janjić, Sofija Petković i Igor Bjelić.
Knjiga o lokalitetu koji još intrigira stručnu javnost svojim neobičnim arhitektonskim rešenjima i tajnom koja čeka da bude otkrivena, vodi čitaoce kroz traganja arheologa za razlozima za izgradnju carske palate na teško pristupačnom terenu šarkamenskog Vrela, ali i rezultate dugogodišnjih arheoloških istraživanja ovih prostora.
Iako je ovo nalazište bilo poznato još od 1889. kada ga je prvi put zabeležio Feliks Kanic, a prvi skicirao arhitekta Đurđe Bošković 1947, "Vrelo" se prvi put istraživalo 1975, a intenzivnije tek od 1994. pa do 2003. Posle desetogodišnje pauze istraživanja su nastavljena 2013. i od tada su redovna.
- Monografija je nastala kao ideja nas troje autora, koji smo i učesnici i realizatori projekta "Vrelo-Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija", da na jednom mestupredstavimo ono najznačajnije što je do sada urađeno na ovom lokalitetu - kaže Gordan Janjić, koordinator na projektu "Vrelo-Šarkamen", arheolog i viši muzejski savetnik Muzeja Krajine u Negotinu.
Kada je krajem 19. veka austrougarski istraživač Feliks Kanic u Šarkamenu kod Negotina pronašao ostatke rimskog utvrđenja niko nije ni slutio da je baš tu u šarkamenskim brdima, daleko od svih puteva, jedan carski imperator gradio sebi palatu s kraja trećeg i početka četvrtog veka.
Iznenađenje je bilo još i veće kada je 1996. u središtu kripte mauzoleja otkrivena grobna jama sa ostacima kremirane osobe, a u niši pored i set ženskog zlatnog nakita. Baš sa tog mesta se majka imperatora Maksimina Daje, čiji je brat Galerije u svom rodnom mestu podigao Feliks Romulijanu, carsku palatu, (jedini arheološki lokalitet u Srbiji koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine), uzdigla među bogove.
- Ovo je jedinstveni slučaj na teritoriji čitavog Rimskog carstva da su u carskom mauzoleju sačuvani osteološki ostaci pokojnika i grobni nalazi i to u vidu ličnog nakita člana carske porodice - podseća Janjić.
ARHITEKTONSKI DRAGULj
ŠARKAMEN je u svemu jedan arhitektonski dragulj, ističu arheolozi, potpuno jedinstven. Njegovi bedemi su deblji i masivniji od gamzigradskih. Na Feliks Romulijani je širina bedema dva i po metra, na Vrelu tri i po.
Arheološke radove koje arheolozi dr Sofija Petković, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu, i Gordan Janjić kontinuirano sprovode na "Vrelu", poslednjih godina prati i konzervacija.
- Suština je da arheološka istraživanja prate konzervatorsko-restauratorske radove jer će time i biti ostvaren cilj Muzeja Krajine da na pravi način prezentuje svetski vrednu kulturnu baštinu, jednu od retkih carskih palata van Rima, a definitivno i jedini carski mauzolej van Rima sa setom carskog zlatnog nakita. Meni je kao Negotincu želja da imamo dobru prezentaciju kulturnog nasleđa da bi neko ko dođe to mogao da vidi - kaže Janjić.
Preporučujemo
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)