Obrazovanje

ZA KATEDROM SAMO ČAST, A U PRIVREDI I - NOVAC: Fakulteti ne mogu da zadrže najbolje deplomce jer im u kompanijama nude značajno bolje uslove

Lj. Begenišić

31. 07. 2024. u 10:38

SVE manje diplomaca nakon zavšenih studija budućnost vidi u visokom školstvu, iako je profesorski posao na fakultetu među najugledinijim i najprestžnijim profesijama, ili je bar tako bilo, a i trebalo bi da bude.

ЗА КАТЕДРОМ САМО ЧАСТ, А У ПРИВРЕДИ И - НОВАЦ: Факултети не могу да задрже најбоље депломце јер им у компанијама нуде значајно боље услове

Foto Petar Milošević

Ponuda da se ostane na fakultetu smatrala se velikom čašću za mladog čoveka kojem se "otvara" akademska karijera. Sada su najbolji akademci, koje bi rado zadražli na katedri, traženi i u kompanijama. Za njima s obe strane vlada jagma, a oni biraju ono što im omogućava više novca i situiran život - a to je privreda.

Zbog takvih opredeljenja najboljih studneta, fakulteti koji školuju kadrove za privredu, kao što su Ekonomski, Mašinski, Rudarsko-geološki, Elektrotehnički... imaju sve više problema da privole dobre studente da ostanu na fakultetu i karijeru grade u akedemskoj zajednici.

Ekonomski fakultet jedna je od viskoškolskih ustanova koja se suočava sa ovim problemom, a pojedini profesori tvrde da ova visokoškolska ustanova ima pet asistenata, a trebalo da ih ima bar 30.

Problem je novac, odnosno male plate u visokom obrzovanju, a nekadašnji dekan, profesor dr Brasnislav Boričić kaže:

- Niko ne studira ekonomiju da bi se bavio naukom, nego da bi zarađivao novac.

Upravo je neizvesna egzistencija razlog zbog koga se mladi odlučuju da fakultetske kabinete zamene kancelarijama.

- Na Ekonomskom fakultetu na računovodstvenim smerovima i statistici vrlo teško je zadržati nekoga, jer je to znanje veoma cenjeno i za tim kadrovima vlada velika potražnja - kaže Boričić.

Ovaj profesor problem osvetljava sa čisto ekonomskog stanovišta, pa navodi da je plata asistent na fakultetu koji ima pune ruke posla - predavanja, dežurstva na ispitima i sl. 100.000 dinara, a da u kompanijama, i to kao početnik, može da dobije bar 200.000.

- U tom slučaju, teško je očekivati da se neko opredeli za univerzitetsku karijeru koja je vrlo zahtevna, a i neizvesna jer su ugovori na određeno vreme, najpre na dve, tri ili pet godina, a niko ne garantuje da će biti produženi. Ti mladi ljudi u bankama ne mogu da podignu kredit i imaju i razna druga ograničenja jer nemaju ugovor na nedoređeno vreme - pojašava ovaj profesor. - Istovremeno, posao u kompanijama, osim dobre plate garentuje i sigurnost, imaju mogućnost da prelaze iz jedne u drugu firmu, oni su na tržištu kao fudbaleri, imaju mogućnost da idu tamo gde ih traže i gde im je bolje.

Jedan od fakulteta koji bi za nekoliko godina mogao ostati bez profesora je Rudarsko-geološki, na šta je upozorila dekan profesor dr Biljana Abolmasov. Ona je navela da u narednih sedam godina čak 48 profesora sa ovog fakulteta odlazi u penziju, pa će se i fakultet, ali i država, suočiti sa ozbiljnim nedostatkom kadra.

- Imamo problem da zadržimo najbolje studente da ostanu da rade na fakultetu, jer svi odlaze u privredu - kaže profesorka.

Stalan posao pod stare dane

POSAO na fakultetima studenti počinju tako što profesor primeti da se neko izdvaja po znanju i talentu, pa ako na katedri postiji potreba za asistenom, onda se studentu nudi posao. Međutim, za dalje napredovanje i preskakanje akademskih stepenica potrebno je mnogo rada i dokazivanja, neophodno je zaršiti master i doktorske studije, ispinti uslove za zvanja, a za sve to vreme ugovori su na odrđeno vreme i nema garancije da će biti produženi. Stalan posao imaju samo redovni profesori, a za taj status ponekda je potrebno i 20 godina mukotrpnog rada. Kako kaže prof. Boričić, takva titula se često obezbedi tek pod stare dane.

Na Mašinskom fakultetu koji, takođe, obrazuje stručnjake za rad u privredi, sutuacija je nešto bolja.

Dekan profesor dr Vladimir Popović kaže da i na ovom fakultetu imaju donekle problem da zadrže najbolje studente, ali da ipak uspevaju da obezbede potreban kadar na starijim godinama.

- Međutim, imamo problema da nađemo asistente na nižim godinama iz tri predmeta - matematike, fizike i elektrotehnike - kaže nam prof. Popović. - Njih uzimamo sa matičnih fakulteta, a da bi bili asistenti treba da ispune tri uslova - da su upisali doktorske studije, da im je prosek namanje osam i da žele da rade u posveti.

A od tog posla odvaraćaju ih - male plate.

- Niske plate su objektivan problem zbog koga mladi neće u prosvetu - kaže prof. Popović.

Istovremeno, fakulteti humanističke struke nemaju tih problema, pa dekan filološkog fakulteta profesor dr Iva Draškić Vićanović kaže da oni to još ne osećaju.

- Ali, vidno je da talentovani i pametni odlaze tamo gde će zaraditi više - kaže ova profesorka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

OBUKA U CERN-U: Izabrani profesori koji putuju u Švajcarsku
Obrazovanje

0 0

OBUKA U CERN-U: Izabrani profesori koji putuju u Švajcarsku

MINISTARKA prosvete Slavica Đukić Dejanović je, na predlog specijalne komisij Ministarstva prosvete izabrala 15 profesora fizike koji će pohađati obuku iz oblasti elementarnih čestica u švajcarskom CERN-u. Reč je o predavačima u deset gimnazija, dve srednje stručne škole i tri osmoletke.

18. 11. 2024. u 14:55

Politika
Tenis
Fudbal
CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: "U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!"