Panorama

SEKSUALNA LJUBOMORA U ODNOSIMA: Žene su suptilnije, a muškarci direktniji

Bojana Jovanović

20. 08. 2024. u 06:30

LjUBOMORA je najveće nespokojstvo i nasilje nad sobom i drugima, reči su Jovana Dučića, dok je njegov savremenik Ivo Andrić bio mišljenja da „čovek koji ne voli nije sposoban osetiti veličinu tuđe ljubavi, niti snagu ljubomore, niti opasnost koja se u njoj krije“.

СЕКСУАЛНА ЉУБОМОРА У ОДНОСИМА: Жене су суптилније, а мушкарци директнији

Zaista, ova toksična emocija nosi opasnost, po onog ko ja oseća, ali i onog ka kome je uperena. Kada se ljubomora uvuče u emotivni odnos, ona ga, poput crva, nagriza, prteći sebi putanju, ostavljajući za sobom praznine koje se ne mogu naknadno nadomestiti. Jer, jednom kada se useli, vrlo teško, a najčešće nikada, ne napušta svoj novi dom, ostavljajući partnere zatrovane njome. Koliko ljudi toliko ćudi, a isto je i sa ljubomorom - mnogo vrsta postoji, seksualna je jedna od njih. Odnosi se isključivo na sumnju u seksualno neverstvo partnera, a mnogo snažnije ugrožava muškarce, koji često, ophrvani njome, posumnjaju čak i da nisu očevi svog deteta.

Koje sve vrste ljubomore postoje objašnjava nam dr Zoran Milivojević, psihoterapeut:

- Ljubomora je osećanje koje se prvo pojavljuje između braće i sestara. Dakle, postoji dečja ljubomora. Ali i roditelj može biti ljubomoran na odnos deteta i drugog roditelja. Kasnije u životu pojavljuje se ljubomora između odraslih.

Kakva je seksualna ljubomora, kako biste je definisali?

- Kada kažemo seksualna ljubomora tada kažemo da je osoba ljubomorna jer veruje da je partner vara sa nekim trećim. Namerno kažem „trećim“ jer je za ljubomoru potrebno troje, pri čemu taj treći može biti neko stvaran ili izmišljen. U osnovi, ljubomora je vrsta straha od gubitka ljubavi partnera, u smislu da će on više zavoleti nekog drugog ko je lepši, privlačniji, bogatiji, zabavniji...

Da li iza nje može, u senci, stajati želja za kontrolom?

- Kontrola je način na koji ljubomorna osoba pokušava da „reši“ problem. Ljubomorna osoba počinje da pati i to pripisuje partnerovom ponašanju. Zato počinje da primenjuje razne pristupe, od uveravanja, optuživanja, emotivnog iznuđivanja, do nasilja, kako bi naterala partnera da promeni ponašanje. Dakle, ljubomorni smatra da će promenom partnerovog ponašanja doći do toga da ne bude ljubomoran. Zato je u svakom obliku ljubomore uključen nadzor nad partnerom i njegovim ponašanjem – dakle kontrola partnera.

SUMNjA NIJE ISTINA

Može li posesivnost jednog od partnera da „izmašta“ seksualno neverstvo drugog toliko da je ubeđen da je to istina?

- Suština ljubomore jeste u tome da je osoba čvrsto uverena da je partner taj koji ima problem – da je sklon neverstvu. Ljubomorna osoba ima problem u tome što sumnja u vernost partnera. Dakle, u pitanju je sumnja, ali ne istina. To nagoni ljubomornu osobu da istražuje, uhodi, prisluškuje telefon itd, kako bi prvenstveno sebi „dokazala“ da je u pravu. U tom smislu ljubomora jeste jedna vrste sumnje koja muči ljubomornu osobu, a kasnije postaje muka i za partnera.

Kako se sa tim nosi nepravedno optuženi partner?

- Ono što je prirodna ljudska reakcija kada je neko nepravedno optužen jeste da se brani i dokazuje da nije tačno to zašta je optužen. Ali tu postoji problem. Ne možete dokazati nevinost, već možete, kao na sudu, samo dokazati krivicu. Drugim rečima, ne može se dokazati da se nešto nije dogodilo, već samo da se nešto zaista dogodilo. I zato ova objašnjavanja i opravdavanja nemaju efekta. Ljubomorna osoba veruje da je partner laže, i time par ulazi u beskonačni krug optuživanja i opravdavanja.

Do čega može dovesti ovakva vrsta ljubomore kod jedne, a do čega kod druge strane?

- Reč „ljubomora“ možemo razumeti kao „ljubav koja mori, ubija“. Na prvom mestu je osoba koju njena ljubomora mori, izaziva kod nje veliku patnju, a zatim svojim ponašanjem i kod partnera. Najveći procenat porodičnog nasilja je povezan sa ljubomornim scenama. Ljubomorni su u stanju i da ubiju „nevernog“ partnera, ali i osobu za koju su uvereni da je njihov rival. Hronična ljubomora kvari vezu, smanjuje kvalitet života obe strane. Ona je često razlog da se par razvede ili raskine, a onda ljubomorna osoba uzima razvod kao „dokaz“ da druga strana ima nekoga.

U SKLOPU PSIHOZE

Na koje sve načine reaguju seksualno ljubomorni partneri i šta je obično dovoljan povod da počnu da sumnjaju u onog drugog?

- Nije u pitanju povod od strane partnera, nego ono što osoba nosi u sebi. Ako je iskazivala ljubomoru prema više partnera sa kojima je bila, onda je to njen problem. Ako je prvi put ljubomorna, onda je najverovatnije uzrok toga u odnosu, odnosno ponašanju partnera. U najvećem broju slučajeva ljudi su ljubomorni od ranije, onda što se više vežu za novog partnera, to se više plaše emotivne povrede i ostavljanja, pa postaju preosetljivi. Bilo šta da druga strana uradi, oni to tumače kao znak neverstva.

Da li je reč o bolesti?

- U najvećem broju slučajeva nije, ali ljubomora može biti deo veoma ozbiljnih mentalnih poremećaja. Ona je često neka vrsta „fiks ideje“ kod neke osobe, ali može biti i sumanuta ideja u sklopu psihoze.

Emotivno neverstvo kao izdaja

Da li je i u vašoj praksi potvrđeno da muškarci snažnije reaguju na seksualno, a žene na emotivno neverstvo?

- Mnoge žene reaguju i na seksualno neverstvo. Muškarci su zbog testosterona koji pojačava seksualnost skloniji da ulaze u seksualne veze koje im ništa ne znače. Neke žene su u stanju da im to oproste, često takve savete dobijaju i od majke pre braka. Međutim, emotivno neverstvo doživljavaju kao izdaju i napuštanje, kao katastrofu i kraj odnosa.

Kako se obuzdava?

- Veoma teško. Psihoterapija ljubomornih nije uspešna upravo zato što oni misle da nije problem u njima, već u partnerovoj ličnosti i ponašanju. Smatraju da je partner taj koji treba da ide na terapiju. Nekada kada partner više ne može da izdrži pritisak i hoće da ode, oni mogu manipulativno da dođu na terapiju kako bi povratili partnera u stilu „promenio sam se jer radim na svom problemu – vrati mi se“. U terapiji se ne radi na samoj ljubomori, već na psihičkim korenima iz kojih ona izrasta. Najčešće su ljubomorni ljudi koji veruju da nisu dovoljno vredni da bi zaslužili ljubav, i to je nešto što dolazi iz detinjstva, i nema veze sa partnerom. Parovi su motivisani da nešto promene. Ono što nekada bude efikasno jeste da na svaki znak ljubomore, osobi direktno i jasno pokažu ljubav. To rade oni kojima je zaista stalo da spasu vezu ili brak, a za smirenje ljubomorne osobe je nekada potrebno to raditi i više od jedne godine.

NAPAD NA RIVALA

Koja je razlika između muške i ženske ljubomore, kako se koja od njih ispoljava?

- Oba pola su ljubomorna. Žene ljubomoru ispoljavaju suptilnije, postavljaju psihološke zamke, kontrolišu telefon i slično. Muškarci su često direktniji, zastrašuju, skloniji su nasilju. I jedni i drugi mogu da napadnu treću osobu za koju smatraju da im je rival. Godišnje smrtno strada nekoliko desetina žena i poneki muškarac upravo zbog ljubomore.

Kako se seksualna ljubomora manifestuje prikriveno, a da ni (kao „optuženi“) ne znamo? Koji su signali koji nas mogu upozoriti na to?

- To da nas partner optužuje da se ne ponašamo dostojanstveno, da nešto grešimo, naročito u javnosti pred drugim ljudima. Tipično je da žrtva ljubomore u početku stvarno počinje da misli da nešto radi pogrešno i pokušava da udovolji partneru. Ali za neko vreme se ljubomora pojavi u otvorenom obliku i tada je jasno. Ljubomoru brže prepoznaju osobe koje su bliske sa onom osobom ka kojoj je ljubomora uperena, nego što prepozna ona sama.