KAKO PRVA LJUBAV UTIČE NA NAS: Jedinstvena poput otiska prsta

U prvoj ljubavi dušu uzimamo mnogo pre tela, reči su francuskog pisca Viktora Igoa, dok je njegov savremenik iz Rusije, književnik Ivan Turgenjev, bio mišljenja da se „prve patnje, kao i prva ljubav, ne ponavljaju“.

Foto Shutterstock

Vek kasnije, britanska spisateljica Dafne di Morije u svom romanu „Rebeka“ napisala je: „Drago mi je da se to nije moglo dogoditi dva puta, prva ljubavna groznica. Jer to je groznica, a takođe i teret, šta god pesnici govorili“, dok je američka glumica Loren Bekol bila mišljenja da „prvi put kad nam se bilo što dogodi - naša prva ljubav, naš prvi uspeh – drugi nikad nije isti“. Verujemo da se po deo istine krije u svemu navedenom, a ko god je doživeo prvu ljubav sigurno će se složiti sa tim.

Ako je ljubav zavisnost, naša prva ljubav je prva doza. Osim što zvuči romantično, čini se da je ova rečenica i istinita. Svi znamo da prva ljubav zaborava nema, a brojni naučnici otišli su korak dalje, proučavajući psihološke posledice koje takvo iskustvo ostavlja na nas.

Foto Shutterstock

Studija biološke antropološkinje Helen Fišer iz 2005. godine, o zaljubljenim parovima, otkrila je da je romantična ljubav prvenstveno sistem motivacije koji može biti sličan onome što doživljavamo tokom zavisnosti, a ne emocija (ili skup emocija). I drugi naučnici su podržali ovo otkriće koristeći FMRI (funkcionalnu magnetnu rezonancu) prilikom proučavanja mozga zaljubljenih ljudi.

KAD HORMONI VODE GLAVNU REČ

Dakle, šta se dešava u našem mozgu kada se zaljubimo? Prema istraživanju Harvardske medicinske škole iz 2017, tada se oslobađa oksitocin, koji se smatra „hormonom ljubavi“, odgovornim za naša osećanja privrženosti i intimnosti. Takođe, oslobađa se dopamin, koji aktivira put nagrađivanja u našem mozgu, izazivajući efekat „motivacija/nagrada“. Ovde dolazi do dela ljubavi vezanog za zavisnost. Tražimo da nas ljubav nagradi čak i kroz prepreke koje mogu biti opasne ili bolne, poput prevarenog supružnika...

Foto Shutterstock

Norepinefrin, hormon sličan dopaminu, takođe se oslobađa u početnim fazama ljubavi (koje uključuju požudu ili zaljubljenost) i upravo zbog njega postajemo zaneseni, puni energije i euforični. Tokom seksa sa partnerom, nivo kortizola je niži. Kortizol je primarni hormon stresa koji se oslobađa u intenzivnim situacijama. Manjak kortizola pomaže nam da se opustimo i uđemo u relaksiranije i ranjivije stanje, zbog čega se često “seks koji nam ništa nije značio“ sa nekim pretvara u nešto više.

Naime, tada smo bili ranjivi i u tom momentu smo dobili veliku dozu hormona zbog kojih se osećamo vezanim za nekoga i zaljubljeno. Kada se zaljubimo, nivo serotonina opada, što je važno napomenuti jer mozak ljudi kojima je dijagnostikovan opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) takođe ima niži serotonin. Ovo dovodi do spekulacija da nas zaljubljenost može naterati da se prema nekome ponašamo sa opsesivno-kompulzivnim namerama.

Rezultati harvardskog istraživanja u kombinaciji sa Fišerovom FMRI studijom o “zaljubljenom mozgu” veoma snažno sugerišu da, budući da ljubav pruža neku vrstu hemijske povratne informacije u našem mozgu, ponovno stvaranje ovog hemijskog odgovora može na kraju postati naš nagon ili motivacija da ostanemo zaljubljeni.

Našim prvim ljubavima potrebno je duže da zacele. Imajući na umu rezultate navedenih istraživanja, možemo se prisetiti kako je biti zaljubljen po prvi put i iskusiti sve ove hormonske uzburkanosti i na kraju ostati bez svega toga kada nam se veza završi.

Foto Shutterstock

DOŽIVLjAJ SLIČAN ZAVISNOSTI

Slomljeno srce je složena i emotivna pojava, ali ništa što vas povredi ne može da vas pogodi kao prvi put. Prema studiji “Žurnala pozitivne psihologije“, iz 2017. godine, 71 odsto ljudi u stanju je da se izleči u roku od tri meseca nakon prekinute veze. U ovom kontekstu, „isceljenje“ je značilo da su učesnici istraživanja prijavili osećaj „ponovnog otkrivanja sebe“ i „pozitivnije emocije“.

Naravno, pojedina osećanja tuge, besa, ogorčenosti i bola mogu potrajati još neko vreme. Ali, obično smo u mogućnosti da sagledamo svoju bol i šta život još može da nam ponudi u roku od tri meseca nakon završetka veze. Zašto se onda čini da naša prva ljubav traje duže?

Iako su istraživanja o ovoj specifičnoj temi poprilično skromna, možemo spekulisati o pravom razlogu na osnovu onoga što znamo o tome šta mozak doživljava kada se zaljubimo. Kada smo se prvi put zaljubili, naš mozak je iskusio sve već navedene stvari, a među njima i povećanje pozitivnih, a smanjenje negativnih hormona. Više studija potvrdilo je da mozak doživljava nešto slično zavisnosti kada smo zaljubljeni. Prvi put je možda najvažniji, jer je to temelj svim ostalim ljubavima. Najverovatnije smo iskusili ovu “osnovu ljubavi” tokom perioda adolescencije, dok nam se mozak još razvijao.

Foto Shutterstock

Iako smo možda podstaknuti da razmišljamo o prvoj ljubavi na emocionalan način kada čujemo određenu pesmu ili vidimo fotografiju voljene osobe na društvenim mrežama, hormonski “otisci”, baš poput onih na prstima, izazivaju doživotne efekte po nas. Hormonske interakcije utisnute su u senzorne oblasti mozga u vreme kada neurološki razvoji koje doživljavamo formiraju ono što smo mi kao pojedinci.

Ništa manje nije važno kako prva ljubav utiče na nas i psihički. Prema dr Nilu Dardaštiju, njujorškom terapeutu za parove, osećanja koja tada doživljavamo postaju svojevrsni nacrt za naš pristup budućim vezama. Na vrlo stvaran način, baš kao što našu percepciju platonske i porodične ljubavi stvaraju u detinjstvu roditelji ili staratelji, na ideju romantične ljubavi utiče to kako smo je doživeli prvi put.

Naravno, potrebno je još mnogo istraživanja da se uradi o pravim efektima ljubavi na ljudski mozak, ali iz onoga što smo do sada razumeli, ljubav ne utiče na nas samo dok je doživljavamo. Njen uticaj možemo osećati do kraja života, a moć ovog fenomena je veoma teško objasniti i razumeti. Baš kako je Albert Ajnštajn rekao: „Kako ćete, zaboga, objasniti u smislu hemije i fizike tako važan biološki fenomen kao što je prva ljubav?“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije