Panorama

SVET BEZ NUKLEARNIH RAKETA? Kako bi izgledao život na dvojniku Zemlje, planeti Kepler 452b

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

01. 08. 2025. u 00:00

PLANETA Kepler 452b smatra se jednom od najpogodnijih planeta za život pored Zemlje od kada je pre tačno 10 godina otkrivena tranzitnom metodom, odnosno putem posmatranja periodičnih pomračenja zvezde, kada planeta prolazi putanjom njenog diska.

СВЕТ БЕЗ НУКЛЕАРНИХ РАКЕТА? Како би изгледао живот на двојнику Земље, планети Кеплер 452б

Foto Pixabay free images

Procenjeno je da se se nalazi na udaljenosti od 1.800 svetlosnih godina od Zemlje, da godina na njoj traje 385 dana (jer je udaljena za 5 posto više od svog Sunca, nego što je Zemlja od njenog), i da je velika kao 1,6 i teška kao 5 naših planeta.

Međutim, naučnici nisu uspeli da saznaju mnogo o ovoj planeti posmatranjem, jer je savremeni teleskopi ne vide. Štaviše, većina zaključaka doneta na osnovu proračuna. Ne zna se od kojih je materijala njena površina, koji je sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi i kolika je njena debljina.

SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU ZEMLjE I NjENOG "BLIZANCA"

Ravnotežna temperatura (ona na kojoj je sistem u termičkoj, mehaničkoj i hemijskoj ravnoteži) na planeti Kepler 452b iznosi -8 stepeni, smatraju stručnjaci, što je samo 10 stepeni više nego na Zemlji. A ako se u obzir uzme i uticaj atmosfere i klime, razlika postaje zanemarljiva.

Ono što pravi značajnu razliku jeste gravitacija - na Kepleru je on mnogo jača nego na Zemlji, pretpostavljaju naučnici, što u suštini ne bi ni pravilo toliki problem, kada bi realne (a ne ravnotežne) temperature bile slične. Dakle, Kepler 453b zaista bi mogao postati druga Zemlja.

Ako Kepler, kojim slučajem, ima trvdu površinu, a tanku atmosferu u kojoj je koncentracija ugljen-dioksida slična njegovoj koncentraciji u atmosferi Zemlje, onda bi život na ovoj planeti bio sličan životu na našoj - čak bi i realna temperatura (a ne ravnotežna) bila slična, piše Gazeta.ru.

KAKO BI IZLGEDAO ŽIVOT NA OVOJ PLANETI

Ono što bi definitivno bila velika razlika, a pri ovakvim uslovima i većoj gravitaciji, jeste to što na Kepleru ne bi postojala mogućnost za nuklearni rat. Balističke rakete, da bi doletele do mete, morale bi biti dvostruko teže (a znači i veće), što bi povećalo troškove proizvodnje i lansiranja.

Znači, žitelji Keplera verovatno se ne bi upuštali u ratovanje uz pomoć ovog vida oružja. A ne bi ni uz pomoć atomskih podmornica - međukontinentalne rakete većih gabarita na njih ne bi stale, a one manjih bi morale da se povećaju da bi dale rezultat, što ih čini vidljivim.

I dok bi se ratovanje na Kepleru nekako još i prevazišlo uz pomoć većih raketa, istraživanje kosmosa odatle ne bi moglo da se improvizuje tako lako: let u svemir kakav je izveo Gagarin, Keplerovci bi možda i izveli, ali na mesec ne bi sigurno mogli da polete onako kako su Zemljani.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Helikopteri Ka-32 i Super puma u akciji gašenja požara u Kamenoj gori

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZNATNO NIŽA KAMATNA STOPA: Iskoristite specijalnu ponudu

ZNATNO NIŽA KAMATNA STOPA: Iskoristite specijalnu ponudu