ZLOČIN ZA KOJI NIKO NIJE ODGOVARAO: Godišnjica stradanja Srba u vozu kod Gline - Žene žive izgorele, usledio monstruozan izveštaj UNPROFOR-a

DANA 14. jula 1993. godine oko 8 časova blizu mosta južno od Gline došlo je do eksplozije voza koji je bio pun putnika, najviše žena i dece, koji su od Vrginmosta putovali na pijacu u Glinu, podseća Veritas.

Foto: Printskrin

- Taj voz je samo dan ranije počeo da saobraća po prugama Korduna i Banije i to onog dela koji je bio pod kontrolom Republike Srpske Krajine, na kojima je saobraćaj bio u prekidu od početka sukoba. Voz se sastojao od dva putnička vagona predhodno dovežena kamionima iz Rume i lokomotive dovežene na isti način iz Knina. Voz je istog jutra u suprotnom smeru nesmetano prešao istu relaciju. Na prugu su bile postavljene dve mine, od kojih je samo jedna eksplodirala i to ispod polovine prvog vagona.

Od posledica eksplozije na licu mesta izgorele su dve žene: Maca Dančula (70) iz Pješčanice i učiteljica iz Blatuše Roknić (43) rodom iz Čemernice. Istog dana u glinskoj bolnici višestrukim teškim povredama podlegao je i Janko Radujković (70) iz Brnjavca. Pero Gvojić (36) iz Male Trepče ostao je bez obe noge do iznad kolena, Janko Jakšić (34) iz Batinove Kose, ostao je bez jedne noge ispod kolena, Radujković Đuro (44) iz Brnjavca, sin pomenutog Janka, ostao je bez leve noge do iznad kolena, dok je još oko 25 putnika, uglavnom žena i dece, teže i lakše izranjavano. Među ranjenima je bila i kćerka izgorele učiteljice Soke, Zorana (14), koju je eksplozija izbacila iz voza i tako joj spasila život.

Pola sata posle eksplozije na mesto nesreće, pored predstavnika srpskih vlasti, došli su i predstavnici UNPROFOR-a koji su istog dana sastavili izveštaj o ovom događaju i pod šifrom “poverljivo” dostavili ga njihovoj komandi za “Sektor Sever”. Uprkos izjavama prisutnih predstavnika srpske strane da je “ova operacija vođena pod hrvatskom komandom koja želi da destabilizuje područje” pred najavljeno otvaranje mosta na Maslenici 18. jula, autori izveštaja iznose svoj stav da se ovaj događaj može sagledavati u “kontekstu nastavljanja jakih previranja između različitih ekonomskih i mafijaških grupa koje su aktivne u regionu” koje nisu zainteresovane za mirno rešavanje odnosa izneđu Krajine i Bihaćkog džepa, te između Srba i Hrvata.

O ovom događaju govorio je i svedok optužbe Slobodan Lazarević pred Haškim tribunalom na suđenju Slobodanu Miloševiću, hvaleći se da je on, kao oficir za vezu sa UNPROFOR-om u Kordunaškom korpusu, metodom dedukcije (“Pošto je bila zima, a pošto nije bilo nikakvih tragova, nikakvih stopa u snegu, bilo je jasno da ništa nije došlo sa te strane, znači moralo je doći iznutra.”) zaključio da nisu Hrvati izvršili diverziju na predmetni voz. Nikome nije bilo važno što se događaj desio u sred leta i što je, kako će se ubrzo ispostaviti, “pouzdani” svedok Lazarević avanturista i hohštapler svetskog glasa.

Istina je da do danas za ovaj zločin niko nije odgovarao ni pred domaćim, ni pred međunarodnim sudovima, a kako stvari stoje, mala je verovatnoća da će za njega bilo ko i bilo kada i odgovarati. Možda i zbog toga što su sve žrtve srpske nacionalnosti - navodi Veritas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije