USTAŠKA TABLA KOD JASENOVCA, A SUDE NACIZMU: Hrvati na čelu tela koje čuva sećanje na Holokaust

J. Kebler, od stalnog dopisnika Zagreb

02. 03. 2023. u 13:19

JEDNOGODIŠNjE predsedavanje Međunarodnom savezu za sećanje na Holokaust od juče je preuzela Hrvatska, zemlja koja ni posle više od 80 godina od tragičnih događaja koji su doveli do smrti miliona ljudi nije zabranila ustaške simbole.

УСТАШКА ТАБЛА КОД ЈАСЕНОВЦА, А СУДЕ НАЦИЗМУ: Хрвати на челу тела које чува сећање на Холокауст

Foto I. Marinković

Prioritet hrvatskog predsedavanja biće sprečavanje negiranja i iskrivljavanja Holokausta, dok ustaški nostalgičari i dalje bez posledica dižu ruku na nacistički pozdrav, a u blizini Jasenovca stoji tabla sa pozdravom "Za dom spremni" pod kojim su u monstruoznom logoru masovno ubijani Srbi, Jevreji i Romi.

Mnogi će reći da je "teatar apsurda" to što je 35 država i 10 zemalja posmatrača izabralo Hrvatsku da jača unapređenje svesti o strahotama Holokausta i da podstiče istraživanja koja mladim generacijama treba da objasne to zlo. Poslednjih godina na delu je u Hrvatskoj nešto sasvim obratno - veliko falsifikovanje istorije, pa se čak od države finansiraju i oni koji tvrde da zločina u Jasenovcu nije ni bilo, već da je to bio radni logor u kom su se izvodile operete?!

- Ovim inicijativama Hrvatska se nada da očuva nasleđe preživelih i pobrinuće se da se Holokaust pamti i prizna ne samo kao deo prošlosti, već i s obzirom na sadašnjost, i budućnost - saopštila je hrvatska vlada, dok su u Stokholmu predsedništvo preuzele Terezija Gras, državni sekretar u Ministarstvu unutarnjih poslova i Sara Lustig, ćerka oskarovca Branka Lustiga koji je bio producent u slavnom Spilbergovom filmu "Šindlerova lista".

Ali, nije sve išlo tako glatko kako pokazuju zvanične reakcije na hrvatsko predsedavanje.

Ministarstvo spoljnih poslova prvo je, uoči predsedavanja, sprovelo čistku među hrvatskim članovima radnih tela Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust, pa je proglašen nepodobnim i ugledni hrvatski istoričar, dr Ivo Goldštajn, jedan od najvećih i svetski priznatih stručnjaka za to područje. Kako kaže, odluka je bila politička i na njegovo mesto i na mesto Nataše Mataušić, Rajka Bućana i Gorana Hutineca su došli oni koji o Holokaustu mnogo manje znaju.

Hrvatska je izabrala poslušne kadrove, ali i nekompetentnije, sve sa ciljem da se sporne teme, kao što je zabrana ustaškog pozdrava, ne postavljaju uoči hrvatskog predsedavanja. Analitičar Žarko Puhovski ocenio je to kao tipično hrvatsko "petljanje sa kadrovima", jer Hrvatska ima nečistu savest u odnosu na zločine počinjene u NDH, a želi da se ponaša kao država koja se po pitanju Holokausta stavila na pravu stranu istorije.

Ploča sa ustaškim simbolima prvo bila postavljena u Jasenovcu, Foto P. Mitić

Istorijski revizionizam snažno je prisutan u Hrvatskoj, objavljuju se knjige u kojima se opravdavaju ustaški zločini, toleriše okupljanje crnokošuljaša, a nejasni zakoni sprečavaju kažnjavanje onih koji prizivaju vreme koje je dovelo do Holokausta. Već godinama postoje dve kolone na komemoraciji u Jasenovcu: jedna državna i druga koju čine srpske i jevrejske organizacije, Romi i antifašisti. Oni u znak protesta što država ništa ne čini na sankcionisanju ustaških nostalgičara ne žele da idu sa "zvaničnom" delegacijom. Ognjen Kraus, predstavnik jevrejskih organizacija, upitao se "u kakvoj to državi živimo" kada saborski odbor raspravlja o uređenju grobova za ustaše, uz podršku Minstarstva hrvatskih branitelja.

- Hrvatsko društvo obeleženo je godinama revizionizma, negiranja zločina i postojanja logora smrti - kaže Kraus, kome Vlada nikako ne odgovara kada će na dnevni red doći zabrana ustaških simbola.

Nedavno je i Ernest Hercog iz Svetskog jevrejskog kongresa kritikovao pojave u Hrvatskoj gde neki tvrde da je Holokaust bio mit, a ideološki unuci fašista i nacista ohrabreni su da danas javno urlaju i sipaju mržnju na stadionima, koncertima i političkim skupovima.

Foto društvene mreže

Hrvatska je još puna ulica i trgova koji nose nazive po ustaškim zločincima, onima koji su bili egzekutori tokom Holokausta, a o zločinima nad Jevrejima i Srbima po školama se malo govori. Jasenovac godišnje poseti malo školskih grupa, a propada i jedan deo logora. Dr Zoran Pusić, lider antifašista, ističe da se katastrofalne greške iz istorije ponavljaju.

Foto arhiva

KUKASTI KRST KOMUNALNI PREKRŠAJ

KADA se u Dubrovniku ovog leta okupe svetski eksperti za Holokaust, mnogo će moći da govore i o hrvatskom primeru koji ukazuje da se rečima poručuje jedno, a u praksi često sprovodi drugo. Sigurno je da će biti postavljeno i pitanje odabira zemlje koja predsedava međunaronom telu za Holokaust, dok Državno tužilaštvo crtanje kukastog krsta na spomenik Holokaustu u Varaždinu ne smatra kaznenim delom, već - komunalnim prekršajem.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu