Region

LJUBLJANA SE SAD SEĆA PROGONJENIH: u slovenačkoj prestonici postavljen spomenik nazvan "Ć"

U LjUBLjANI je u Parku izbrisanih postavljen spomenik nazvan "Ć", posvećen armiji izbrisanih stanovnika Dežele, najviše Srba i državljana BiH, kojima vlast nije priznala devedesetih godina prošlog veka državljanstvo.

ЉУБЉАНА СЕ САД СЕЋА ПРОГОЊЕНИХ: у словеначкој престоници постављен споменик назван Ћ

Foto: Printskrin RTV Slovenija

Autorima tog spomenika Vuku Ćosiću, Aleksandru Vujoviću i Ireni Vele stizale su pre postavljanja spomenika pretnje, jer se slovenački desničari nikako nisu mogli pomiriti sa činjenicom da se 25.671 osoba koja je ostala bez državljanstva sada nastoji rehabilitovati. Doslovno preko noći slovenačka vlast je tačno pre 31 godinu uskratila dokumente ljudima i izbrisala ih iz popisa državljana, kojima je najčešće prezime završavalo na "ć", čime nisu imali pravo na lečenje, školovanje i nisu mogli da dobiju posao.

Od tada su ljudi bez državljanstva prolazili strašnu sudbinu, ostali su bez dokumenata, bez identiteta, a među njima je bilo i 5.630 dece. Neki su nakon duge i mučne procedure uspeli da srede svoj status u Sloveniji, a mnogi to nisu uspeli. U ljubljanskom parku spomenik postaje trajna opomena i podsećanje na progon svih onih koji nisu bili Slovenci, a živeli su i radili u Sloveniji.

- Sve što se događalo upozorenje je da se tako nešto nikad više ne sme dogoditi. Imam veliku želju da svetu, a naročito Sloveniji i Ljubljani, poručim da je reč o nepravdi koja se ne sme ponoviti - rekao je ljubljanski gradonačelnik Zoran Janković.

Autori kažu da i danas postoji otpor da se ljudima pruži neka vrsta izvinjenja, pa nacionalisti svih boja, sa levice i desnice, protestuju zbog postavljanja spomenika. Za izbrisane se govori kao da su bili okupatori, a reči uvrede upućene nedužnim ljudima čuju se i danas u javnom prostoru.

Foto: Фото: Принтскрин РТВ Словенија

POGLEDAJ GALERIJU

Spomenik je inače u krugu bivše fabrike bicikala "Rog", koji je pretvoren u park, na inicijativu Amnesti internešenela i udruženja koje okuplja izbrisane. Na javni konkurs bilo je prijavljeno dvanaest radova, a cilj je bio da se multikulturalna Ljubljana pre svega izvini hiljadama ljudi za progon koji su doživeli. Samo je svaki drugi izbrisani uspeo nekako da sredi status, a mnogi su u međuvremenu umrli ili i danas žive u bedi zbog postupka tadašnje slovenačke vlasti. Retki su dobili pravedne odštete, a većina ih je ostala bez novca i bilo kakvog prihoda.

I u drugim slovenačkim gradovima, u Jesenicama pre svega, postoji inicijativa za postavljanje sličnog spomenika, jer je upravo tamo najviše ljudi ostalo bez prava.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HAOS! Donald Tramp doneo odluku koja bi mogla da izazove ozbiljan problem

HAOS! Donald Tramp doneo odluku koja bi mogla da izazove ozbiljan problem