Svet

SMRT I UNIŠTENJE: Ako bi SAD ušle u konvencionalni rat sa Rusijom, doživele bi poraz bez presedana u američkoj istoriji

M.Đorđević

11. 02. 2022. u 11:47 >> 11:47

KAO neko ko je nekada bio obučen za borbu protiv sovjetske armije, mogu da potvrdim da bi rat sa Rusijom bio drugačiji od bilo čega što je američka vojska iskusila – ikada. A ako bi SAD bile uvučene u konvencionalni kopneni rat sa Rusijom, doživele bi poraz bez presedana u američkoj istoriji, navodi bivši američki obaveštajni oficir Skot Riter za RT.

СМРТ И УНИШТЕЊЕ: Ако би САД ушле у конвенционални рат са Русијом, доживеле би пораз без преседана у америчкој историји

Na nedavnoj konferenciji za novinare, održanoj povodom posete mađarskog premijera Viktora Orbana Moskvi, ruski predsednik Putin je govorio o nastavku širenja NATO-a i potencijalnim posledicama ukoliko bi se Ukrajina pridružila transatlantskom savezu.

- Njihov glavni zadatak je da obuzdaju razvoj Rusije - rekao je Putin. - Ukrajina je jednostavno sredstvo. Mogli bi da nas uvuku u neku vrstu oružanog sukoba i da nateraju svoje saveznike u Evropi da uvedu sankcije. Ili bi mogli da uvuku Ukrajinu u NATO, da tamo postave sisteme naoružanja i podstaknu ih da silom reše pitanje Donbasa ili Krima, a da nas ipak uvuku u oružani sukob. Zamislimo da je Ukrajina članica NATO-a i da je prepuna naoružanja i da postoje najsavremeniji raketni sistemi kao u Poljskoj i Rumuniji. Ko će je sprečiti da pokrene operacije na Krimu, a kamoli u Donbasu. Zamislimo da je Ukrajina članica NATO-a i da se upušta u takvu borbenu operaciju. Da li ćemo morati da ratujemo sa NATO-om? Da li je neko razmišljao o tome? Čini se da nije - rekao je Putin.

The issue isn’t just qualitative, but also quantitative – even if the US military could stand toe-to-toe with a Russian adversary (which it can’t), it simply lacks the size to survive in any sustained battle or campaign. https://t.co/h4P0HGtDS5 — Scott Ritter (@RealScottRitter) February 4, 2022

Njegove reči je odbacila portparolka Bele kuće Džen Psaki, koja ih je uporedila sa lisicom koja „viče sa vrha kokošinjca da se plaši kokošaka“. Njeni komentari su, međutim, odvojeni od realnosti.

Glavni cilj vlade ukrajinskog predsednika Zelenskog je ono što on naziva „deokupacija “ Krima. Iako je ovaj cilj u prošlosti bio formulisan u diplomatskom smislu, realnost je da je njegova strategija povratka čisto vojna, a ona se može postići samo članstvom u NATO-u.

Kako Zelenski planira da to postigne vojnim sredstvima, nije razjašnjeno. Kao naizgled odbrambeni savez, NATO ne bi pokrenuo bilo kakvu ofanzivnu vojnu akciju kako bi nasilno oduzeo Krim od Rusije. Zaista, uslovi članstva Ukrajine, ako budu odobreni, morali bi uključiti razjašnjenja u vezi sa članom 5 NATO, koji se odnosi na kolektivnu odbranu, u vezi Krima. Inače bi ratno stanje de fakto postojalo nakon pristupanja Ukrajine .

Ukrajina pod kišobranom NATO

Najverovatniji scenario bi podrazumevao da se Ukrajina brzo stavi pod „kišobran“ NATO zaštite, sa „borbenim grupama“ poput onih koje su raspoređene u istočnoj Evropi, i raspoređenom modernom protivvazdušnom odbranom u kombinaciji sa naprednim NATO avionima kao obezbeđenjem ukrajinskog vazdušnog prostora.

Kada bi se uspostavio ovaj kišobran, Ukrajina bi se osećala ohrabrenom da započne hibridni sukob. Ideja da bi Rusija sedela skrštenih ruku dok se iz Ukrajine sprovodi gerilski rat na Krimu je smešna; ako bi se suočila sa takvim scenarijem, Rusija bi više nego verovatno iskoristila sopstvene nekonvencionalne sposobnosti kao odmazdu. Ukrajina bi, naravno, zavapila za pomoć, a NATO bi bio suočen sa svojom obavezom kolektivne odbrane po članu 5. Ukratko, NATO bi bio u ratu sa Rusijom.

Ovo nije prazna spekulacija. Objašnjavajući svoju nedavnu odluku da rasporedi oko 3.000 američkih vojnika u Evropu, predsednik Bajden je izjavio: „Sve dok se Putin ponaša agresivno, mi ćemo se postarati da uverimo naše saveznike u Istočnoj Evropi da smo tamo i da je član 5 sveta obaveza”.

Bajdenovi komentari podsećaju na one date tokom njegove prve posete sedištu NATO-a, 15. juna prošle godine. Tada je Bajden sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom istakao privrženost Amerike članu 5 povelje NATO. „Član 5 uzimamo kao svetu obavezu“, rekao je Bajden. „Želim da NATO zna da je Amerika tamo".

Bajdenov pogled na NATO i Ukrajinu dolazi iz njegovog iskustva kao potpredsednika pod Barakom Obamom. Godine 2015, tadašnji zamenik ministra odbrane Bob Vork rekao je novinarima:„ Kao što je rekao predsednik Obama, Ukrajina bi trebalo da... bude u mogućnosti da sama bira svoju budućnost. I odbacujemo svaki razgovor o sferi uticaja.

Govoreći u Estoniji prošlog septembra, predsednik je jasno stavio do znanja da je naša posvećenost saveznicima u NATO-u nepokolebljiva. Kako je rekao, u ovom savezu nema starih i nema novih članova. Nema mlađih partnera i nema starijih partnera. "Postoje samo saveznici, čisti i jednostavni. I branićemo teritorijalni integritet svakog saveznika".

Poraz bez presedana u vojnoj istoriji

Šta bi ova odbrana podrazumevala? Kao neko ko je nekada bio obučen za borbu protiv sovjetske armije, mogu da potvrdim da bi rat sa Rusijom bio drugačiji od bilo čega što je američka vojska iskusila – ikada. Američka vojska nije ni organizovana, ni obučena, ni opremljena za borbu protiv svojih ruskih kolega. Niti poseduje doktrinu sposobnu da podrži sukob velikih razmera kombinovanog naoružanja. Ako bi SAD bile uvučene u konvencionalni kopneni rat sa Rusijom, suočile bi se sa porazom bez presedana u američkoj vojnoj istoriji.

Ne verujte mi? Godine 2016, tadašnji general-potpukovnik Mek Master govorio je o rezultatima studije "Rat nove generacije u Rusiji" koja je urađena 2015. da bi se proučile lekcije izvučene iz borbi u istočnoj Ukrajini. On je publici u Centru za strateške i Međunarodne studije u Vašingtonu rekao da Rusi imaju superiornu artiljerijsku vatrenu moć, bolja borbena vozila i da su naučili sofisticirano korišćenje bespilotnih letelica. „Ako se američke snage nađu u kopnenom ratu sa Rusijom“, rekao je Mekmaster, „bile bi grubo i hladno probuđene“.

Ukratko, razbili bi ih.

Američka 20-godišnja bliskoistočna nesreća u Avganistanu, Iraku i Siriji proizvela je vojsku koja više nije sposobna da pobedi ravnopravnog protivnika na bojnom polju. To je istaknuto u studiji koju je sprovela 173. vazdušno-desantna brigada američke vojske, NATO-ovih snaga za brzo raspoređivanje 2017. godine.

Studija je pokazala da su američke vojne snage u Evropi bile nedovoljno opremljene, popunjene i neadekvatno organizovane da se suprotstave vojnoj agresiji Rusije. Nedostatak održive sposobnosti protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja, kada se kombinuje sa prevelikim oslanjanjem na satelitske komunikacije i GPS navigacione sisteme, rezultirao bi brzim delimičnim uništenjem američke vojske.

Nadmoć Rusije

Pitanje nije samo kvalitativno, već i kvantitativno – čak i ako bi američka vojska mogla da se suprotstavi ruskom protivniku (što ne može), jednostavno joj nedostaje veličina da preživi u bilo kojoj kontinuiranoj bici ili kampanji. Konflikt niskog intenziteta koji je američka vojska vodila u Iraku i Avganistanu stvorio je organizacioni etos izgrađen oko ideje da je svaki američki život dragocen i da će biti uloženi svi napori da se evakuišu ranjeni u što kraćem vremenskom roku. Ovaj koncept je možda bio održiv tamo gde su SAD kontrolisale okruženje u kome su se borbe vodile. To je, međutim, čista fikcija u kombinovanom ratovanju velikih razmera. Neće biti medicinskih evakuacionih helikoptera koji će leteti u pomoć – čak i da se lansiraju, biće oboreni. Terenskih ambulantnih vozila neće biti – čak i da stignu na lice mesta, u kratkom roku bi bili uništeni. Neće biti terenskih bolnica – čak i kada bi bile uspostavljene, zauzele bi ih ruske mobilne snage.

Desiće se smrt i uništenje. Jedan od događaja koji je pokrenuo Mekmasterovo proučavanje ruskog ratovanja je uništenje ukrajinske kombinovane brigade od strane ruske artiljerije početkom 2015. To bi, naravno, bila sudbina bilo koje slične američke borbene formacije. Nadmoć koju Rusija uživa u artiljerijskoj vatri je ogromna, kako u pogledu broja artiljerijskih sistema na terenu, tako i u pogledu smrtonosnosti korišćene municije.

Ovaj osećaj izolovanosti će biti podstaknut time što će, zbog ogromne superiornosti Rusije u sposobnostima elektronskog ratovanja, američke snage na terenu biti gluve, neme i slepe za ono što se dešava oko njih, nesposobne da komuniciraju, primaju obaveštajne podatke, pa čak i funkcionišu pošto radio, elektronski sistemi i oružje prestanu da funkcionišu.

Rat ne bi bio ograničen samo na Ukrajinu

Svaki rat sa Rusijom bi američke snage izložio velikim gubicima. Još osamdesetih godina prošlog veka, rutinski smo trenirali da prihvatimo gubitke od 30-40 odsto i nastavimo borbu, jer je to bila realnost borbe protiv sovjetske pretnje. Tada smo bili u stanju da efektivno pariramo Sovjetima u pogledu veličine, strukture i sposobnosti – ukratko, mogli smo da uzvratimo onoliko dobro, ili bolje, nego što smo dobili.

To ne bi bio slučaj ni u jednom evropskom ratu protiv Rusije. SAD će izgubiti većinu svojih snaga pre nego što budu u stanju da se spoje sa bilo kojim ruskim protivnikom, zbog duboke artiljerijske vatre. Čak i kada se približe neprijatelju, prednost koju su SAD imale protiv iračkih i talibanskih pobunjenika i terorista ISIS-a je prošlost. Naša taktika više nije na nivou. Kada dođe do bliske borbe, ona će biti izuzetno nasilna, a SAD će, više puta biti na strani gubitnika.

Ali čak kad bi SAD uspele da pobede u taktičkom angažmanu protiv pešadije, one jednostavno ne mogu da se suprotstave ogromnom broju tenkova i oklopnih borbenih vozila koje će Rusija izvesti na bojište. Čak i ako je protivtenkovsko oružje američkih kopnenih trupa bilo efikasno protiv savremenih ruskih tenkova (a iskustvo govori da verovatno nije), američke trupe će jednostavno biti preplavljene masom borbene snage.

Osamdesetih godina prošlog veka, imao sam priliku da učestvujem u napadu u sovjetskom stilu koji su izvele specijalno obučene trupe američke vojske – „OPFOR“ – u Nacionalnom centru za obuku u Fort Irvinu, Kalifornija. Tu su se nalazila dva mehanizovana pešadijska puka sovjetskog stila protiv Mehanizovane brigade američke vojske. Bitka je počela oko dva ujutru. Do 5:30 ujutro bilo je gotovo, a američka brigada je uništena, a Sovjeti su osvojili svoje ciljeve.

Ovako bi izgledao rat sa Rusijom. Ne bi bio ograničen na Ukrajinu, već bi se proširio na ratišta u baltičkim državama, Poljskoj, Rumuniji i drugde. To bi uključivalo ruske udare na NATO aerodrome, skladišta i luke širom Evrope. To će se dogoditi ako SAD i NATO pokušaju da Ukrajini pridruže „svetu obavezu“ iz člana 5 Povelje NATO-a. To je, ukratko, samoubilački pakt.

Skot Riter je bivši obaveštajni oficir američkih marinaca. Služio je u Sovjetskom Savezu kao inspektor za sprovođenje INF sporazuma. Bio je štabu generala Švarckopfa tokom Zalivskog rata. Od 1991-1998 radio je kao inspektor za oružje UN.

BONUS VIDEO:

KRIZA KOJA BRINE CEO SVET: Da li će narasle tenzije oko Ukrajine eksplodirati u rat?

26. 01. 2022. u 09:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

PRVE FOTOGRAFIJE OREŠNIKA: Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)

Svet

0 5

PRVE FOTOGRAFIJE "OREŠNIKA": Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)

UKRAJINSKI istražitelji počeli su da ispituju ostatke Orešnika, nove ruske balističke rakete srednjeg dometa, koja je nedavno upotrebljena u napadu na Dnjepar, i predstavlja najmoćnije oružje upotrebljeno u ratu do sada.

24. 11. 2024. u 15:26