FINSKA I ŠVEDSKA BEZ NATO BAZA: Lideri dve nordijske zemlje u Beloj kući - Ankara i dalje zateže

D. SAVIĆ

19. 05. 2022. u 21:19

NORDIJSKE zemlje Finska i Švedska koje su upravo zatražile članstvo u NATO, već dan kasnije su saopštile da ne žele da se na njihovim teritorijama rasporedi nuklearno oružje ili postave vojne baze. Lideri dve zemlje, koje je u četvrtak ugostio u Beloj kući američki predsednik Džordž Buš, dočekane su željom da se što pre pridruže 30-članoj "familiji" Alijanse, ali se, ujedno, suočavaju sa potencijalnim vetom Turske prilikom prijema, dok su pod budnom "prismotrom" Moskve.

ФИНСКА И ШВЕДСКА БЕЗ НАТО БАЗА: Лидери две нордијске земље у Белој кући - Анкара и даље затеже

Lideri Finske i Švedske sa predsednikom SAD u Beloj kući / Foto AP

- Mislim da je u ovom trenutku važno ostati smiren. Važno je da imamo diskusije sa Turskom i ostalim članicama, da odgovorimo na pitanja koja mogu da se jave i da ispravimo svaku nesuglasicu - oprezna je premijerka Finske Sana Marin.

Dodala je da postavljanje nuklearnog oružja NATO i otvaranje baza u Finskoj neće biti deo pristupnih pregovora Helsinkija sa Alijansom. I premijerka Švedske Magdalena Anderson takođe je rekla da njena zemlja ne želi trajne NATO baze ili nuklearno oružje na svojoj teritoriji.

Bajden je podržao napore obeju država da što pre uđu u Severnoatlantsku alijansu, a Velika Britanija i Poljska su poručile da će pomoći Švedskoj i Finskoj ukoliko budu napadnute i pre nego što postanu članice NATO, dok se razmatraju njihove aplikacije. A tom procesu na putu stoji Turska, koja je poručila saveznicima da će odbiti članstvo Švedske i Finske u NATO jer, kako je rekao predsednik Redžep Tajip Erdogan, skrivaju i finansiraju "teroriste" i snabdevaju ih oružjem govoreći o militantnoj Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) i miliciji sirijskih Kurda (IPG), za koje tvrdi da su blisko povezane.

Erdogan je, takođe, izjavio da Turska ne može da napusti Rusiju niti da se odrekne ruskog gasa. Naglasio je da Turska ima odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, a podsetio je i da nuklearnu elektranu "Akuju" u Turskoj gradi Rusija i najavio da će projekat biti završen dogodine.

- Ovo je za nas strateško pitanje, to su strateški odnosi. Ne možemo ih napustiti, slomiti - rekao je Erdogan.

Finska i Švedska odavno imaju napredne vojne sposobnosti već interoperabilne sa standardima Alijanse, kao i resurse da doprinesu budžetu NATO, ali da bi se započeli zvanični pregovori o pristupanju, sve članice moraju jednoglasno biti za kandidaturu. Zvaničnici NATO tvrde da bi procedura za članstvo nordijskih zemalja mogla biti završena "za nekoliko sedmica", jer postoji određeni nivo hitnosti s obzirom na ruska upozorenja i strahovanja da bi Moskva nešto uradila pre nego što sigurnosna garancija iz člana 5 stupi na snagu. Ali, analitičari procenjuju da će proces trajati još nekoliko meseci i završiti se najranije krajem 2022. godine.

MILANOVIĆ "BLOKIRA" NORDIJCE

HRVATSKI predsednik Zoran Milanović i dalje bi da blokira pristupanje dve nordijske zemlje NATO, tvrdeći da bi hrvatskom ratifikacijom ulaska Švedske i Finske, a da se pri tome na dnevni red evropskih institucija ne postavi stanje u BiH, Hrvatska "prodala porodično srebro". "Rat u Ukrajini traje, mi imamo korupciju, rasturanje pravne države, problem statusa Hrvata u BiH koji su sa skoro 800.000 pali na manje od 500.000. U svetlu svega toga, ovo što se događa sa Finskom, Švedskom i Turskom nije dobro sa jedne strane, a opet je dobro da ljudi u Hrvatskoj, koji ne vide što radi Plenković u privatnoj režiji, shvate kako se ozbiljne države ponašaju", kaže Milanović. Kritikuje međunarodnu zajednicu da 25 godina posle Dejtona u BiH i dalje nema nijednog hrvatskog oficira. "Šta je hrvatska vlada učinila? Ništa. Mrtvilo. To me vređa. Znate ko je tamo? Austrija, Ugarska i Turska. To su države koje su istorijski napravile sav red u BiH", tvrdi Milanović i dodaje da Plenković dopušta da Hrvatsku razvlače kao bludnicu, dok ga premijer proglašava "ruskim čovekom".

O proširenju NATO, međutim, neće odlučivati predsednik države, već vlada, a svoju odluku preneće preko hrvatskog ambasadora u Briselu Marija Nobila. Malo je verovatno da će ambasador glasati po nalogu šefa države. Nobilo mora da sluša Ministarstvo spoljnih poslova u kom je zaposlen, a ovaj veteran hrvatske diplomatije svakako neće solirati, niti se uključiti u političke igre koje se vode na unutrašnjem hrvatskom planu. Zanimljivo je, međutim, da je na sastanku NATO na kom su Turci blokirali Finsku i Švedsku, umesto hrvatskog ambasadora, u vojnom savezu bio njegov zamenik. (J. KERBLER)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ZA NAŠU ZEMLJU UVEK IMAM MOTIVACIJU: Aleksa Avramović blista posle plasmana na Evrobasket