"POJAS" DONOSI SAMO PROGRES, A NIKAKO NEVOLJE: Autorski tekst Konstantina Batanova, ruskog geopolitičara i stručnjaka za odnose sa Kinom

Konstantin BATANOV

21. 08. 2022. u 15:00

KADA je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen krajem juna na sastanku G7 rekla da će Evropa u narednih pet godina izdvojiti 300 milijardi evra kako bi pomogla zemljama u razvoju da završe izgradnju infrastrukture, dodavši da će novac doći iz različitih privatnih i javnih kanala u Evropi, nije krila da je cilj EU da se suprotstavi kineskim ulaganjima u projekat "Pojas i put".

ПОЈАС ДОНОСИ САМО ПРОГРЕС, А НИКАКО НЕВОЉЕ: Ауторски текст Константина Батанова, руског геополитичара и стручњака за односе са Кином

Foto: Free Images Pixabay

Evropa je time najavila da će učiniti sve da zameni kineske investicije u EU, a u tim okolnostima odnosi Kine sa Srbijom poprimaju posebno važan strateški karakter.

Srbija nije član Evropske unije, pa nije ni dužna da se pridržava briselskih propisa o ekonomskoj saradnji sa Kinom. Političke kontradikcije EU i SAD, sa jedne strane, i Kine, sa druge, ne utiču na kinesko-srpske odnose. Srbija stoga postaje model kinesko-evropske saradnje i igra važnu ulogu u geopolitičkom pozicioniranju Kine u Evropi, delujući kao izlog u kome se vide pozitivni aspekti prijateljstva sa ovom zemljom.

Ukupna trgovinska razmena Kine i Srbije je tokom 2021. godine iznosila 508 milijardi dinara, što je povećanje od 34,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz Srbije u Kinu iznosio je 94 milijarde dinara (rast od 142,9 odsto), a uvoz 414 milijardi dinara (rast od 22,6 odsto).

Druga važna stvar je da Kinezi imaju duboku simpatiju prema Srbima, naročito od američke agresije na Srbiju, u kojoj su poginula i tri kineska državljanina.
Srbija je postala prva evropska zemlja koja je odgovorila na inicijativu "Jedan pojas i jedan put".

Foto: "Novosti"

Konstantin Batanov
 
 

Glavni problem koji sprečava saradnju Kine i balkanskih zemalja je što članice EU iz ovog regiona često, iz političkih razloga, usporavaju projekte koji uključuju kineske kompanije. Primera je mnogo, a najpoznatiji i najindikativniji je bio tokom kovid-krize.

Ispostavilo se vrlo brzo da razvijene zapadne zemlje nisu spremne da dele svoje vakcine kao Kinezi i tako su pokazale takozvani vakcinalni egoizam. Zbog toga su mnoge države koje su u početku, za razliku od Srbije, Kinu doživljavale samo kao "izvor bolesti", godinu dana kasnije počele da je smatraju delom rešenja pandemije.

KONCEPT SARADNjE

INICIJATIVA za stvaranje "Jednog pojasa i jednog puta" promovisana je 7. septembra 2013. godine prilikom posete predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga Kazahstanu.
To je bila prva globalna inicijativa koju je Kina predstavila, od početka reforme otvaranja prema spoljnom svetu 1979. godine. Podrazumeva se da će se u okviru sprovođenja ove inicijative stvarati novi koncept međunarodne saradnje.

Međutim, većina balkanskih lidera i dalje je prinuđena da se javno pridržava transatlantskog kursa i odustaje od nekih projekata.

Na kraju svega, treba napomenuti da politika Kine prema zemljama Balkanskog poluostrva (i cele Evrope) ide u korito koncepta "Jedan pojas, jedan put". To znači da u kineskoj strategiji prevladavaju ekonomski interesi, a kineska strana ne nastoji da utiče na unutrašnju političku situaciju balkanskih zemalja.

U Kini postoji izreka: "Želiš da se obogatiš - izgradi puteve". To znači da razvoj čitave ekonomije mora početi izgradnjom infrastrukture i to je i temelj praktičnog dela ove inicijative.

Svi standardi, propisi i sistemi koji se koriste za izgradnju i razvoj infrastrukture, koje su zajednički razvile Kina i partnerske zemlje, postepeno su evoluirali od regionalnih javnih proizvoda do globalnih. Odnosno, radi se o stvaranju novih standarda tehnologije i izgradnje, čiji je glavni zakonodavac Kina, jer se ceo sistem gradi oko Kine.

Foto: piksabej

Činjenice i brojevi sve govore

* KRAJEM prošle godine, Kina je potpisala više od 200 dokumenata o saradnji u okviru "Pojasa i puta", sa 147 zemalja i sa 32 međunarodne organizacije.

* KINESKA trgovina sa zemljama koje podržavaju inicijativu "Pojas i put" 2021. godine iznosila je 1,823 triliona dolara (rast od 23,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu), što predstavlja 29,7 odsto ukupne kineske spoljne trgovine.

* BROJ teretnih železničkih usluga na ruti Kina-EU tokom 2021. godine iznosio je 15.000 (rast od 22 odsto), obim teretnog saobraćaja dostigao je 1,46 miliona kontejnera dužine oko šest metara (rast od 29 odsto).

* DIREKTNE kineske investicije tokom godine u zemlje koje se nalaze na "Pojasu" iznose 21,8 milijardi dolara (rast od 7,9 odsto za godinu dana). Kompanije iz ovih zemalja su, takođe, povećale direktna ulaganja u Kinu i iznose 11,25 milijardi dolara.

Foto: Free Images Pixabay

* AKTIVNO je promovisana izgradnja infrastrukturnih objekata - kineske kompanije su pružale ugovorne usluge u vrednosti od 91 milijarde dolara, što predstavlja 57,9 odsto ukupnih ugovornih projekata koje je Kina sprovela prošle godine u inostranstvu.

* KINA je učestvovala u oko 120 projekata u regionu Balkana, od kojih su većina infrastrukturni i energetski projekti, a njihova vrednost je skoro 32 milijarde dolara.

* U OVOM trenutku se sprovode ili su već završeni veliki projekti, kao što su železnica Mađarska-Srbija, most Pelješac u Hrvatskoj, auto-put E763 u Srbiji, deo auto-puta sever-jug u Crnoj Gori.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine