Svet

RUSKE RAKETE I DRONOVI ZAVILI UKRAJINU U MRAK: Moskva nastavila krstarećim projektilima i bespilotnim letelicama da gađa Ukrajinu

12. 10. 2022. u 07:05

RUSKE krstareće rakete i bespilotne letelice su i juče letele ukrajinskim nebom ka energetskim objektima. Ministarstvo odbrane RF je saopštilo da su pogođeni svi ciljevi.

РУСКЕ РАКЕТЕ И ДРОНОВИ ЗАВИЛИ УКРАЈИНУ У МРАК: Москва наставила крстарећим пројектилима и беспилотним летелицама да гађа Украјину

To potvrđuju i vlasti regiona gde su pogođene termoelektrane i železnički čvorovi.

Sirene koje su upozoravale građane na opasnost raketnog napada od ranog jutra su zavijale juče u Kijevu i Odesi i drugim većim gradovima. Građani su bežali u skloništa i u Sumskoj, Vinickoj, Černigovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti, a bez struje je ostalo više od 300 većih i manjih gradova i mesta. Ukrajinsku infrastrukturu sada uništavaju i dronovi koje je Rusija ovog leta kupila od Irana. Moskovski eksperti kažu da Rusija ima dovoljno raketa i može, ako treba, da nastavi udare sličnog intenziteta kao u ponedeljak.

- Raketnim udarom ruska armija je ne samo pogodila važne ukrajinske energetske objekte, već je i upozorila da može da gađa i mesta gde se donose političke odluke - kazao je potpredsednik Ruske akademije raketnih i artiljerijskih jedinica Konstantin Sivkov, dodavši da Rusi nisu gađali zgradu u kojoj sedi predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, ni onu u kojoj je Generalštab.

Nacionalna policija Ukrajine saopštila je da je u ponedeljak oštećeno oko 70 objekata u raznim oblastima. Od toga je 29 objekata infrastrukture. Dok u Moskvi tvrde da su svi objekti koji su gađani bili pogođeni, u Kijevu kažu da je njihova protivvazdušna odbrana uspela da obori jedan broj raketa. Komandant oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni je kazao da su Rusi gađali sa 75 raketa od čega je 41 oborena. Ni visokoprecizne rakete ne mogu da pogode odjednom dva objekta, tako da nečija računica nije tačna.

Pošto se nad Ukrajinom nalazi 70 američkih vojnih satelita i oko 200 komercijalnih koji rade za Kijev, ukrajinski vojni vrh na vreme dobija informacije kada sa brodova u Kaspijskom i Crnom moru krenu visokoprecizne ruske rakete "kalibar". Ukrajinski rukovodioci zato imaju vremena da pobegnu u skloništa. Druga je stvar ako ih Rusi budu gađali sa hipersoničnim raketama "kinžal" koje ne mogu da zaustave nikakvi sistemi PVO.

U Kijevu priznaju da im velike probleme prave dronovi-kamikaze "šahid" koje je Rusija kupila od Irana, a znatno su jeftiniji od raketa.

Ministar energetike Ukrajine German Galuško kaže da je zbog raketnih napada na elektrane njegova zemlja prisiljena da prekine izvoz struje. Ukrajina je uglavnom struju izvozila u Poljsku i Rumuniju. U Kijevu ističu da je njihova struja zemljama EU pomagala da rešavaju svoje probleme kad je presušio ruski gas.

Zbog raketnih napada na termoelektranu u Krivom Rogu prestao je da radi tamošnji ogromni metalurški kombinat. Nekadašnji kombinat "Krivorožstalj", a sada "Arselor Mital", najveći u Ukrajini i proizvodi specijalne čelike koje koriste za pravljenje i remont atomskih centrala, morao je da prestane da radi. Tu je radilo 20.000 ljudi.

Aleksandar Staruh, gubernator onog dela zaporoške oblasti koji je još pod kontrolom vlasti u Kijevu, rekao je da su Zaporožje pogodile rakete S-300. Iako su one namenjene pre svega za gađanje vazdušnih ciljeva, njima se mogu gađati i objekti na zemlji. Staruh tvrdi da je 12 takvih raketa palo na civilne objekte u gradu Zaporožju. Ali, Rusi tvrde da su na adi Hortica u Zaporožju gađali odmaralište "Metalurg" u kome su strani plaćenici.
U Vinici je pogođena dronovima i "geranj-5", velika termoelektrana Ladižinskaja.

Stradali su uređaji termoelektrane. Raketiran je i Pavlograd u Dnjepropetrovskoj oblasti. Tamo se nalaze vojne fabrike u kojima su se ranije proizvodile interkontinentalne rakete i motori za njih. Sada je to filijala koncerna "Južmaš", gde i dalje proizvode delove za rakete. U Pavlogradu se nalaze i kasarne a na železničku stanicu u subotu i nedelju je stigla velika partija zapadnog oružja.

U tom rejonu su gađane železničke stanice, dok je u Krivom Rogu ponovo bila meta velika termoelektrana. A u Hmeljnickoj oblasti, osim železnice, gađan je i remontni zavod u kome se popravljala vojna tehnika. Pored Odese je gađan vojni poligon na kome su se pripremali ukrajinski vojnici.

Komandant čečenskih specijalaca "Ahmat" Apti Alaudinov izjavio je da Ukrajinaca na celoj dužini fronta dnevno gine oko hiljadu. On ističe da je sasvim jasno da zapadni sponzori žele da ratuju do poslednjeg Ukrajinca, a rukovodstvo u Kijevu izgleda ne muči brojka koliko imaju stvarno poginulih i ranjenih.

Interesantno je da samo dve ukrajinske oblasti - Zakarpatska i Černovicka - nisu raketirane. Zakarpatska oblast sa administrativnim centrom Užgorod graniči se sa četiri države, Mađarskom, Poljskom, Slovačkom i Rumunijom. Više od 12 odsto stanovnika su Mađari. Mnogo je Rusa, Rumuna i Roma. Svojevremeno je taj deo pripadao Mađarskoj, ali ga je Ukrajina dobila posle Drugog svetskog rata. Budimpešta podržava svoje sunarodnike i mnogi imaju mađarske pasoše. Moskovski novinari misle da su to razlozi zbog čega tamo nisu letele rakete. Mađarska je jedina članica NATO koja ne daje Ukrajini oružje. Černovicka oblast graniči se sa Rumunijom i Moldavijom i tamo, pored Ukrajinaca, žive Rumuni i Moldavci.

U međuvremenu, američki predsednik Džozef Bajden i ostali lideri članica G7 su održali virtuelni sastanak o pomoći Ukrajini. Istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Rusija neće odbiti eventualni susret predsednika Vladimira Putina i američkog kolege Džozefa Bajdena na samitu G20 u Indoneziji polovinom novembra, ukoliko uopšte dođe do takvog predloga. Konstatovano je da "ovaj rat kontrolišu Anglosaksonci" i da bi oni koji nastavljaju da spekulišu o pitanju nuklearnog rata i navodnoj nuklearnoj pretnji Rusije trebalo da budu svesni sopstvene odgovornosti.

POLjSKA SPREMA SKLONIŠTA

VLASTI u Varšavi preporučile su svojim državljanima da napuste Belorusiju "dostupnim komercijalnim i privatnim sredstvima". Poljska je, takođe, počela da proverava u kakvom su stanju njena skloništa. - Imamo 62.000 skloništa širom zemlje. Vatrogasci proveravaju njihovo stanje, da li su opremljeni i da li su u dobrom stanju da bi mogli da budu korišćeni. Ako ne, preduzećemo korake kako bismo ih adaptirali - rekao je zamenik ministra policije za "Polsat njuz", dodajući da se zemlja priprema za najgori mogući scenario. Istovremeno, kanadska ministarka odbrane Anita Anand izjavila je juče u Varšavi da će Kanada poslati 40 vojnih inženjera da pomognu Poljacima u obuci ukrajinskih snaga u izviđanju, miniranju, deminiranju i upotrebi eksploziva. Kanada će, takođe, pružiti pomoć i u programima obuke ukrajinskih vojnika u Velikoj Britaniji. I. S.

GLASANjE U UN

GENERALNA skupština Ujedinjenih nacija počela je debatu o pripajanju četiri ukrajinska regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja Rusiji, posle referenduma na kojima su se njihovi građani izjasnili o tome. Rusija je zatražila da glasanje bude tajno, što je Skupština odbila, jer je 107 država glasalo "za" javno glasanje, 13 glasova je bilo protiv, i 39 uzdržanih. Ostale države nisu glasale. Glasanje se očekuje kasnije tokom nedelje.

GDE SE SKRIVA ZELENSKI?

POSLE intenzivnih ruskih raketnih napada mnogi novinari spekulišu gde se skriva Zelenski. Po jednima, on je u Kijevu u bunkeru napravljenom još za vreme SSSR, kad se šezdesetih godina gradio metro. Taj bunker je u centru kod najdublje metro stanice "Arsenalnaja" u Kijevu, na 105 metara, a nedaleko je od predsedničke kancelarije i Vrhovne rade. U tom bunkeru je više puta Zelenski pozirao zapadnim novinarima. Drugi tvrde kako je za predsednike Ukrajine u zapadnom delu Ukrajine i u Zakarpatju napravljeno nekoliko bunkera za ukrajinske rukovodioce.

Inače, Zelenskog čuvaju strani telohranitelji, neki tvrde da su to Amerikanci, a specijalnu vezu mu održavaju Izraelci. Supruga u deca su mu u Londonu. Roditelji Zelenskog žive u Izraelu, u vili od 1.000 kvadrata, imaju obezbeđenje, a voze ih u skupom "majbahu". Njihovo obezbeđenje su Britanci.

* * * * * * * *

OTKRIVENO KAKO JE DOŠLO DO DIVERZIJE NA KRIMSKOM MOSTU

RUSKA policija uspela je da otkrije gde je napravljen pretovar tereta koji je bio "nafilovan" eksplozivom, a krenuo je iz Bugarske. Kamion stranih tablica krenuo je iz Bugarske sa velikim rulonima trake u kojoj je bio sakriven eksploziv i došao je u Jermeniju, gde je ocarinjen. Zatim je, preko Gruzije, krenuo u Severnu Osetiju, a zatim u Rusiju.

Nesrećni vozač Mahir Jusubov nije ni slutio da će mu to biti poslednja vožnja. Narudžbu da iz Armavira doveze te rulobne trake do Simferopolja preuzeo je preko interneta.

Organizatori diverzije poslužili su se lukavstvom i prevarom pa su na dan uskladištili dovezenu robu na periferiji Armavira kod jedne jermenske porodice koja se bavi servisiranjem guma. Najmlađi sin tog Jermenina je hteo da učini uslugu svom poznaniku sa Krima pa se dogovorio sa ocem da teret kod njih bude dok ga utovari nesretni Mahir Jusubov. Kad je stigao na most neko je pritisnuo dugme na daljinskom uređaju i došlo je do moćne eksplozije od koje je poginulo petoro ljudi i oštećen deo mosta.

Svi akteri prevoza tog tereta u kojem je bio sakriven eksploziv tvrde da nemaju nikakve veze sa onim ko je isplanirao diverziju. Sada policija pokušava da sazna i imena onih koji su tražili da im se pomogne da se teret preveze do Simferopolja.