HERSONSKI ANĐEO: Aleksandar Prohanov o rađanju Petog ruskog carstva

RUSKI pisac i novinar Aleksandar Prohanov je u autorskom tekstu za ruski portal Zavtra pisao o "Hersonskom anđelu", kojim se simbolično obeležava rađanje Petog ruskog carstva.

Foto: AP Photo/Alexei Alexandrov

Tekst, koji je sa ruskog preveo Ž. Nikčević, prenosimo u celosti:

Tutnji krater ruske istorije. Izliva ognjenu magmu. Baca vrelo kamenje u nebo. Crni azur od vulkanskog pepela. Iz vulkana ruske istorije, u gromovima, u munjama, u otrovnim vatrenim jezicima, u čudesnim zaslepljujućim bljeskovima, uzdiže se anđeo Hersonesa.

Onaj koja je krilima zakrilio kneza Vladimira kad je on zaronio stope u krstionicu. Onaj koja je preveo cara Ivana Vasiljeviča Groznog preko Volge, iza Urala, da proširi svoje carstvo do Tihog okeana. Onaj koji je kao oluja jurio ispred ruskih pukova na Poltavskom polju, a zatim, u sunčanoj pozlati, zaseo na toranj Petropavlovske tvrđave.

Anđeo koji se javio Staljinu u turuhanskom izgnanstvu i rekao mu: "Ti ćeš biti pobednik". I sad se ovaj anđeo pojavljuje među dimom i gvozdenom maglom, raširivši krila kao leptir koji izleće iz čaure ruske istorije.

Anđeo Hersonesa obeležava rođenje Petog ruskog carstva. Nije to ružičasti kupidon na zidovima ampir rotonde. Ne svetlog lica, kao bajkovito bestelesno čudo, anđeo „Trojice“ Rubljova. Ovaj anđeo je sav u čeličnom perju, u tenkovskom oklopu, u užarenom plamenu "Solncepeka", sa očima punim raketnih eksplozija.

Rusija se vraća u istoriju, odakle su je izbacili posle 1991. godine. Ovaj povratak je mučan, povezan sa groznim stradanjem, jecajima i krvlju. Izgubili smo krstaricu "Moskva", simbol Crnomorske flote. Neprijatelji su minirali Krimski most – amblem ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom. Pretvorili su predgrađe Donjecka u ruševine, granatirajući Sevastopolj, Belgorod, Brjansk. Nekažnjeno, preko mostova i pruga iz Poljske, kreću na front američki i nemački tenkovi, protivvazdušne instalacije – sva vojna mašinerija Zapada. Ukrajinske militantne grupe se infiltriraju na rusku teritoriju, dižu u vazduh dalekovode, seju paniku u pograničnim selima. Umnožavaju se zbunjenost, razdraženost, rasprave u vojnim krugovima, nedopustive za armiju koja ratuje. Nagomilavaju se pitanja na koja nema odgovora.

Ali sve ovo je šljaka koja pada sa usijanih krila božanskog anđela. On ustaje i vodi narode preporođene Pete imperije. Svaka ruska era, svako rusko carstvo ima svoje velike simbole koji stvaraju Veliki imperijski stil. U prvoj ruskoj imperiji to su bile crkve Kijevske i Novgorodske Sofije sa zlatnim mozaicima. U drugoj imperiji, Moskovskoj, to je Saborna crkva Vasilija Blaženog – lik ruskog raja. U trećem carstvu, to je Puškin, onaj kome se šestokrilni Serafim javio na raskršću puteva, i to je bio anđeo Hersonesa. U četvrtoj, crvenoj imperiji, to je Staljingrad, bitka u kojoj je anđeo sišao s neba i seo za komande aviona, za poluge tenkova, dižući vojnike iz rovova. I sadašnja, Peta imperija ima simbole koji doprinose Velikom stilu. To je Besmrtni puk – njegova vaskršnja povorka. To je koncert Gergijeva, održan u razrušenoj Palmiri. To je Krimski most koji je sjedinio Hersones sa praiskonskom Rusijom.

I sad je vreme da kreiramo njen četvrti simbol. Na planini, otvorenoj na sve četiri strane sveta, biće uzdignut džinovski anđeo – strašan, veličanstven, načinjen od savremenih metala i legura, izgrađen u fabrikama oružja, sa estetikom podvodnih "Boreja", lovaca pete generacije i tenkova "Armata".

Ovaj moćni anđeo povešće za sobom narod, sav, od stvaranja Rusije. I vilinske čarobnjake, i monahe sa strelcima, hodočasnicima, velikim filozofima i piscima, kovačima i ratarima – narod koji se danas bori na ognjenoj ivici vremena, otvarajući put anđelu pobedniku.

Takav spomenik, za razliku od svih prethodnih, biće podignut na Volokolamskoj magistrali u blizini zidina Novo-Jerusalimskog manastira, gde se 1941. godine dogodilo čudo Presvete Bogorodice pod Moskvom, a ognjeni stub oterao od Moskve horde monstruoznih mašina iskežene fašističke divizije.

Ovaj beg fašista, koji je započeo kod zidina Novo-Jerusalimskog manastira, završio se u Berlinu 1945. godine, gde je anđeo Hersonesa zapečatio bunker Carske kancelarije. Vreme u kome živimo je strašno, kao vreme pomeranja kontinentalnih platformi. I prelepo je, kao vreme vaskrsenja Ruske Države. Anđeo oluje, pošto izvrši svoje nebesko delo, odleteće, i tada će trag tenkova na crnoj zemlji zarasti zlatnim žitom, a eksplozije nagaznih mina postaće cvetovi suncokreta, i u svakom levku, u svakoj rupi posadićemo drvo jabuke i jučerašnje bojno polje pretvorićemo u Rajski vrt.

Ovako me je opominjao Hersonski anđeo, sedeći uz moje uzglavlje, otresajući sa svog sedefastog perja prašinu Bahmuta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije