Svet

PREDSEDNIK NEMAČKE U VARŠAVI Štajnmajer održao govor na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu u kojem je ubijeno 56.000 Jevreja

Танјуг

20. 04. 2023. u 08:31

FRANK-Valter Štajnmajer prvi je nemački predsednik koji je održao komemorativni govor na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu, u kojem je pre 80 godina skoro 56.000 Jevreja ubijeno ili deportovano, prenosi Dojče vele (DW).

ПРЕДСЕДНИК НЕМАЧКЕ У ВАРШАВИ Штајнмајер одржао говор на годишњицу устанка у Варшавском гету у којем је убијено 56.000 Јевреја

Foto: Profimedia

Nemački predsednik zatražio je u sredu oproštaj na komemoraciji na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu. 

- Stojim pred vama danas i molim za oproštaj - rekao je Štajnmajer na komemoraciji u Varšavi, preneo je AP.

On je rekao da ga užasni zločini koje su Nemci ovde počinili, ispunjavaju dubokim stidom. 

- Ali istovremeno, ispunjen sam zahvalnošću i poniznošću što mogu da učestvujem u ovoj komemoraciji kao prvi šef nemačke države ikad - rekao je Štajnmajer.

On je na komemoraciji, kojoj su prisustvovali i predsednici Poljske Andžej Duda i Izraela Isak Hercog, pomirenje te dve zemlje sa Nemačkom nazvao „beskrajno dragocenim poklonom“.

- Sa surovošću i nehumanošću za koje nemamo reči, Nemci su proganjali, porobljavali i ubijali Jevreje Evrope, Jevreje Varšave - rekao je Štajnmajer.

Uprkos zločinima protiv čovečnosti, Šoa, ljudi u Izraelu i Poljskoj pružili su Nemcima ruku pomirenja.

- To je poklon koji nismo mogli, a nije ni trebalo da očekujemo - rekao je nemački predsednik i ujedno poručio: „Moramo i želimo da sačuvamo to čudo pomirenja i da ga vodimo u budućnost.“

Štajnmajer je istakao istorijsku odgovornost Nemaca i zadatak koji su im preživeli i mrtvi ostavili: „Mi to prihvatamo. Za nas Nemce, naša odgovornost pred našom istorijom nema granica. Ona ostaje naš podsetnik i naša misija, sada i u budućnosti.“

Nemački okupatori su u jesen 1940. osnovali Varšavski geto, zbog navodnog rizika od epidemije i tamo zatvorili Jevreje iz cele Poljske. U jednom trenutku tamo je na malom prostoru bilo zbijeno oko 450.000 ljudi.

Dana 19. aprila 1943. godine, stanovnici jevrejskog geta ustali su protiv SS-a i Vermahta. Ustanak je trajao do sredine maja. Za skoro četiri nedelje, više od 56.000 Jevreja je ubijeno ili odvedeno u koncentracione logore i logore za istrebljenje, navodi DV.

BONUS VIDEO: HILjADE FRANCUZA NA ULICAMA I TRGOVIMA - Protesti u Parizu protiv reforme penzionog sistema

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta joj je Poljska uradila

RUSIJA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta joj je Poljska uradila