Svet

PREDSEDNIK NEMAČKE U VARŠAVI Štajnmajer održao govor na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu u kojem je ubijeno 56.000 Jevreja

Танјуг

20. 04. 2023. u 08:31

FRANK-Valter Štajnmajer prvi je nemački predsednik koji je održao komemorativni govor na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu, u kojem je pre 80 godina skoro 56.000 Jevreja ubijeno ili deportovano, prenosi Dojče vele (DW).

ПРЕДСЕДНИК НЕМАЧКЕ У ВАРШАВИ Штајнмајер одржао говор на годишњицу устанка у Варшавском гету у којем је убијено 56.000 Јевреја

Foto: Profimedia

Nemački predsednik zatražio je u sredu oproštaj na komemoraciji na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu. 

- Stojim pred vama danas i molim za oproštaj - rekao je Štajnmajer na komemoraciji u Varšavi, preneo je AP.

On je rekao da ga užasni zločini koje su Nemci ovde počinili, ispunjavaju dubokim stidom. 

- Ali istovremeno, ispunjen sam zahvalnošću i poniznošću što mogu da učestvujem u ovoj komemoraciji kao prvi šef nemačke države ikad - rekao je Štajnmajer.

On je na komemoraciji, kojoj su prisustvovali i predsednici Poljske Andžej Duda i Izraela Isak Hercog, pomirenje te dve zemlje sa Nemačkom nazvao „beskrajno dragocenim poklonom“.

- Sa surovošću i nehumanošću za koje nemamo reči, Nemci su proganjali, porobljavali i ubijali Jevreje Evrope, Jevreje Varšave - rekao je Štajnmajer.

Uprkos zločinima protiv čovečnosti, Šoa, ljudi u Izraelu i Poljskoj pružili su Nemcima ruku pomirenja.

- To je poklon koji nismo mogli, a nije ni trebalo da očekujemo - rekao je nemački predsednik i ujedno poručio: „Moramo i želimo da sačuvamo to čudo pomirenja i da ga vodimo u budućnost.“

Štajnmajer je istakao istorijsku odgovornost Nemaca i zadatak koji su im preživeli i mrtvi ostavili: „Mi to prihvatamo. Za nas Nemce, naša odgovornost pred našom istorijom nema granica. Ona ostaje naš podsetnik i naša misija, sada i u budućnosti.“

Nemački okupatori su u jesen 1940. osnovali Varšavski geto, zbog navodnog rizika od epidemije i tamo zatvorili Jevreje iz cele Poljske. U jednom trenutku tamo je na malom prostoru bilo zbijeno oko 450.000 ljudi.

Dana 19. aprila 1943. godine, stanovnici jevrejskog geta ustali su protiv SS-a i Vermahta. Ustanak je trajao do sredine maja. Za skoro četiri nedelje, više od 56.000 Jevreja je ubijeno ili odvedeno u koncentracione logore i logore za istrebljenje, navodi DV.

BONUS VIDEO: HILjADE FRANCUZA NA ULICAMA I TRGOVIMA - Protesti u Parizu protiv reforme penzionog sistema

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova Solana kriptovaluta raste sa 90$ na 3,25 miliona $ | Koja je sledeća velika akcija?

Nova Solana kriptovaluta raste sa 90$ na 3,25 miliona $ | Koja je sledeća velika akcija?