ŠIROM EU BIZNIS NA CRNO: Godišnje u proseku članice Unije oduzmu četiri milijarde evra

PROCENjUJE se da je od 2020. u zemljama EU, godišnje u proseku, oduzimano četiri milijarde evra stečenih kriminalom, što je dvostruko više od najvišijih ranijih procena. Eksperti, međutim, smatraju da je to tek deo "ulova" iz kriminalnih mreža i da se nezakonito zarađeni novac izražava u daleko većim ciframa.

Foto Pixabay free images

Povraćaj imovine ostaje jedan od najmoćnijih alata za obračun sa finansijskim kriminalcima, jer sprečava da se crne pare ponovo ulože u novi kriminalni ciklus ili uđu u legalnu ekonomiju. Zakonodavci EU i države članice ulažu sve veće napore da "nagrizu" ekonomsku moć teškog i organizovanog kriminala povraćajem konfiskovane imovine. Ipak, iznos zaplenjene imovinske koristi je i dalje prenizak i čini manje od dva procenta procenjenih prihoda od organizovanog kriminala.

Trgovina drogom i ljudima, krijumčarenje migranata, izbegavanje plaćanja akciza i srodne vrste prevara, svake godine stvore milijarde nezakonitih prihoda. Svi oblici teškog i organizovanog kriminala počivaju na pranju novca i od njega zavise, jer uspešno zameće trag izvorima nezakonitog bogaćenja, a ujedno je preduslov za novi krug, ponovno investiranje u nezakonite poduhvate.

Ogroman prihod stečen na crno, dostupan mnogim kriminalnim mrežama, čini da mito postaje marginalni trošak, a time i svakodnevna praksa. Korupcija nagriza vladavinu prava, slabi državne institucije, što dodatno šteti evropskoj privredi u celini. Kriminalne mreže oslanjaju se na organizacije i njihova čvorišta, kao i na korumpirane pojedinace, koji se vrbuju u privatnim preduzećima, javnim ustanovama, ali i među politički eksponiranima i pripadnicima policije i pravosuđa.

- Organizovani kriminal izgradio je paralelnu crnu ekonomiju, baziranu na pranju novca, nezakonitim finansijskim transferima i na korupciji - ističe Ketrin de Bol, izvršna direktorka Evropola. - Sa pojavom moderne tehnologije, modifikovali su svoje delovanje i raspršili ga na sve strane, da ne bi bili otkriveni. Najnoviji izveštaj Evropola "Druga strana medalje: analiza finansijskog i ekonomskog kriminala u EU", donosi detalje o tome kako se sadašnje pretnje manifestuju i kako ovi finansijski zločini utiču na šire društvo.

Prva procena pretnji iz pera Evropola osvetljava sistem koji, iz senke, održava finansije kriminalaca širom sveta. Opsežna studija analizira sve finansijske i ekonomske zločine koji utiču na EU, kao što su pranje novca, korupcija, prevara, te kriminal u sprezi sa intelektualnom svojinom i falsifikovanje robe i novca.

Nova studija je, ističe De Bolova, putokaz za podsticanje saradnje koja će izbaciti iz koloseka svet kriminalnih novčanih puteva, presresti nezakonitu dobit i učiniti Evropu bezbednijom. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson upozorava da su "finansijski i privredni kriminal i njegove razmere korozivna sila u društvu".

- Evropol i Evropski centar za finansijski i ekonomski kriminal, tek su deo rešenja, jer samo ako članice Unije budu bolje sarađivale u ovoj borbi, možemo da se nadamo dobrim rezultatima - poručuje Johansonova.

Eksperti se slažu oko toga da je efikasna mera protiv kriminalaca, takozvana dirigovana paralelna finansijska istraga, i dalje strategija na papiru i da još nije uobičajena u zemljama EU. Takva mera, ističu poznavaoci, preduslov je za vraćanje imovine zarađene na crno i bolje zaštite građana i privrede.

U međuvremenu, ulaganje "oprane" nezakonito stečene dobiti koja se meri milijardama evra u legalne privredne tokove, sve grublje narušava konkurenciju i dinamiku slobodnog tržišta. Tako je rastuća sposobnost zadržavanja novca zarađenog kriminalnim biznisom, zapravo, ključna pretnja po unutrašnju bezbednost EU. U drugom krugu, reinvestiranje u novi ciklus kriminalnih aktivnosti, dodatno otežava rad legalnih struktura, a istovremeno unapređuje kriminalne mreže i crna tržišta, što je začarani krug.

Na meti i fondovi EU

KRIVIČNA dela kao što su prekogranična prevara oko PDV, pranje novca stečenog proneverom budžeta EU i korupcija utiču na fondove EU. Za ovu vrstu kriminala nadležno je više evropskih istitucija, pre svih Agencija EU odgovorna za upravljanje žigom Unije (EUIPO), kao i Zajednica za dizajn, evropsku i međunarodnu saradnju u oblasti intelektualne svojine i Evropska opservatorija za kršenje prava intelektualne svojine.

Ključni nalazi izveštaja

BEZMALO 70 odsto kriminalnih mreža koje deluju u EU koristi neki od oblika pranja novca za finansiranje svojih aktivnosti i prikrivanje imovine. Više od dve trećine poseže za korupcijom, dok čak 80 odsto njih zloupotrebljava legalne poslovne strukture za delovanje na crno. Ključni akteri su često izvan Unije, a tehnike i alati koje koriste kriminalci brzo napreduju, jer su među prvima kad treba iskoristiti prednosti tehnološkog i geopolitičkog razvoja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije