PROGOVORIO ČUVAR TAJNI VATIKANA: Biskup Serđo Pagano zaslužan što je svet saznao istinu o ratnom papi Piju dvanaestom

BISKUP Serđo Pagano, čuvar najvećih vatikanskih tajni, zaslužan što je svet saznao istinu o ratnom papi Piju Dvanaestom, prvi put je progovorio o misteriji iz vatikanskih arhiva i najavio odlazak u penziju.

Foto Tanjug

Čovek koji možda najviše zna šta se događalo i događa iza vatikanskih zidova, ispričao je u dugim intervjuima sa italijanskim novinarom Masimom Frankom sve što se događalo iza kulisa u tajnom svetu Katoličke crkve, pikanterijama iz istorije opisane u dokumentima koji se čuvaju u 85 kilometara dugom arhivu pod zemljom, pravom armirano-betonskom bunkeru. Arhiv bez sumnje krije i dokumente koji se odnose na crkvu u Hrvatskoj i kardinala Alojzija Stepinca, a do sada nisu dostupni javnosti. Pre svega se to odnosi na najspornije vreme u kom se Stepinac stavio na stranu ustaša, prve godine rata, a vatikanske diplomate pisale su papi Piju Dvanaestom sve šta se dešavalo u NDH.

Niko do sada, osim kruga oko pape i biskupa koji se godinama brinuo da tajne ostanu u Vatikanu, nije video tajne dokumente koji su dostavljeni papi, a koji otkrivaju da je bio obavešten o zločinima ustaša, za koje je znao i Stepinac. Tek sada sledi posao koji je pred naučnicima da svet sazna i za proterivanje Srba u ustaškoj državi, paljenje sela, odvođenje srpskog stanovništva u logore koji su otvarani u NDH. To će baciti novu sliku na kardinala Stepinca koji sigurno neće, bar u dogledno vreme, biti proglašen svetim, a pitanje je, ako dokumenti izađu pred javnost, da će to ikada postati.

Papa Pije Dvanaesti sa saradnicima, Foto Profimedia

O mogućnosti da vatikanski arhivi kriju i podatke o zločinima nad srpskim stanovništom u NDH, dao je da se nasluti i biskup Pagano, jer tvrdi da mnogo toga iz vremena Drugog svetskog rata nije istraženo, bar kada se radi o dokumentima koji se čuvaju iza zidina Svete stolice, usred Rima. Pagano nije govorio konkretno o Stepincu i ustašama, ali je najavio da će sve što Vatikan poseduje iz tog vremena biti dostupno naučnicima, a tako i javnosti.

- Mislim da će istoričari koji znaju da istražuju bez predrasuda, u ovim dokumentima pronaći pravo blago i stvarni značaj - kaže Pagano.

Danas je arhiv otvoren naučnicima, ali nije sasvim jasno da li su dostupni zaista svi dokumenti koji se čuvaju. Kad neki naučnik najavi da će proučavati dokumente iz arhiva, biskup Pagano pomno prati na televizijskom ekranu šta se istražuje. U poslednje vreme poseban interes vladao je za sve što se događalo u Drugom svetskom ratu, pre svega o ulozi Pija Dvanaestog koji je skrivao nacističke zločine, a Vatikan ga je dugo vreme branio.

- Vreme je da se prekine ćutanje i istraži potpuna istina zašto je Pije prikrivao zločine nacista - kazao je biskup Pagano, otkrivajući da arhiv poseduje sva pisma vatikanskih ambasadora koji su ukazivali papi na logore i brojne zločine.

Kardinal Alojzije Stepinac, Foto Tanjug

Biskup je javnosti saopštio i detalj da dvojica isusovaca koji su sastavili dosije o Pijevoj svetosti nikad nisu nogom stupili u vatikanski arhiv, što znači da nisu znali za sve kontroverze oko ratnog pape. "Pisani dokumenti teško opterećuju lik Pija Dvanaestog, a isusovci koji su se zalagali da bude proglašen svecem, to su zanemarili". Postoje i brojne pretpostavke zbog čega je današnji papa Franja iz naziva arhiva izbacio ono "tajni". Pagano smatra da je u pozadini finansijski razlog pogodovanja bogatoj američkoj crkvi, kako bi se očuvale donacije na štetu pune istine o vatikanskim tajnama.

Pismo iz 1530. godine

U ARHIVU su i brojni istorijski dokumenti, kao što je pismo jednog britanskog plemića iz 1530. godine koji poziva papu Klementa da poništi brak Henriku Osmom. Papa je to odbio, a kralj se oženio i prekinuo sve veze sa Vatikanom. U podzemnim hodnicima arhiva se čuva dokument koji otkriva da je Napoleon Bonaparta zaplenio vatikanske arhive i odvezao ih u Pariz, a mnogo od onog što je tamo pohranjeno još dugo neće doći do javnosti. Mnogi smatraju da najveće tajne, koje bi mogle kompromitovati Crkvu, nikad neće biti pristupačne i otkrivene, a da verovatno nikad neće Crkvu voditi neki papa koji će baš "sve otkriti".

Prazan sef i dugovi

JEDNA od pikanterija koje je biskup Serđo Pagano otkrio je prazan sef, pronađen posle smrti pape Benedikta Petnaestog. Nije u njemu bilo ni papira, ni novca, a Vatikan je na početku prošlog veka ostavio u silnim dugovima. Nije bilo novca ni za izbor novog pape, a arhiv čuva telegram koji je hitno poslat iz Vatikana u Vašington u kojem se traži od ambasade Svete stolice da pošalje "sve što ima u sefu", da bi moglo da se održi glasanje za novog papu. Ekspresno je sakupljeno 210.000 dolara i tako je Vatikan dobio pare za organizaciju konklave.

Foto Tanjug

Šef skoro pola veka

BISKUP Serđo Pagano (na slici) ima 75 godina, rodom je iz Đenove i od 1978. godine zadužen je za arhiv. Iako je bio na visokim dužnostima u Vatikanu nikad do sada nije progovorio o svom delikatnom poslu, a imao je prilike kao malo ko pre njega da prouči i najveće tajne koje, da su otkrivene, sigurno bi i istoriju Crkve prikazale u sasvim drukčijem svetlu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije