Svet

GLOBALNA TRKA U NAORUŽANJU: Zapad traži još 10 biliona dolara da stigne Rusiju i Kinu

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

09. 04. 2024. u 17:34

UPRKOS tome što je svetska potrošnja na odbranu dostigla rekordnih 2,2 biliona dolara prošle godine, zemlje Evropske unije su tek sada počele da shvataju koliko će im milijardi evra biti potrebno ako žele da budu ravnopravni sa Rusijom i Kinom.

ГЛОБАЛНА ТРКА У НАОРУЖАЊУ: Запад тражи још 10 билиона долара да стигне Русију и Кину

Foto Tanjug/AP

Dok se politički lideri NATO-a međusobno tapšu po leđima zbog izdvajanja dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, bezbednosni zvaničnici upozoravaju da će zbog geopolitičke situacije vojni budžeti možda morati da oponašaju potrošnju iz Hladnog rata od čak četiri odsto kako bi se ispunili planovi Alijanse.

Ako bi SAD i njeni saveznici iz Grupe sedam dostigli takav nivo, to bi predstavljalo više od 10 biliona dolara dodatnih obaveza u narednoj deceniji, prema proračunima "Blumberga".

-Mirovna dividenda posle Hladnog rata se bliži kraju", rekla je Dženifer Velč, glavni geoekonomski analitičar "Blumberga". "To će verovatno imati transformativni efekat na odbrambene kompanije, na javne finansije i na finansijska tržišta, dodala je.

Brutalna realnost za SAD i njihove saveznike je da napredak ruskih snaga u Ukrajini znači da oni moraju dramatično da pojačaju svoju odbranu u istočnoj Evropi u isto vreme dok stvaraju protivtežu Kini – baš kao što ta zemlja povećava saradnju sa Moskvom, objašnjava medij.

Ta navodna dvostruka "pretnja" Zapadu primorala je njegove lidere – i njihove birače – sa se suoče sa problemima koje su godinama gurali pod tepih (visoki porezi, smanjenje socijalne pomoći, javni dug), kako bi postali "konkurentni" velikim vojnim silama.

-Ne predviđam fiskalnu krizu izazvanu povećanom potrošnjom na odbranu, rekao je Sajmon Džonson sa Masačusetskog tehnološkog instituta, koji je ranije bio glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda. "Ali brinem se zbog krize nacionalne bezbednosti izazvane neuspehom u odbrani vaše zemlje", istakao je on.

Analiza "Blumberga" pokazala je da će sve veći teret priprema za eventualni rat stvoriti novu fiskalnu paradigmu za većinu članica NATO-a.

Čak i samo ispunjavanje NATO minimuma od dva odsto godišnjeg BDP-a za vojne izdatke bi zaustavilo veći deo konsolidacije duga EU nakon pandemije. Dolazak na četiri odsto bi nateralo slabije članice bloka da donose bolne izbore između još dubljih nivoa zaduživanja, značajnih rezova u drugim delovima budžeta ili povećanja poreza.

Francuska, Italija i Španija bi bile posebno ranjive ako se dodatna potrošnja finansira preko tržišta obveznica. Čak bi i SAD, koje već izdvajaju 3,3 odsto svog godišnjeg BDP-a za odbranu, povećale zajmove na 131 odsto sa 99 procenata u narednoj deceniji ako bi povećale svoj vojni budžet na četiri odsto.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSKI BOMBARDERI U AKCIJI: Borbena misija u pravcu južnog Donjecka

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TRAMP SE OGLASIO O SRBIJI: Stiže novi ambasador

TRAMP SE OGLASIO O SRBIJI: Stiže novi ambasador