ČIZMA SE PRIPREMA ZA SUKOB: U ratnoj ulozi EU Italija se, po analizama iz Rima, našla u prvom planu

ČETVRT veka posle „bombardovanja na Balkanu“ stižu italijanske analize o EU u ratu, „nikada nismo sumnjali u ratnu ulogu EU, barem računajući od Balkana 1999, tada je levica govorila o Evropi mira, a pritisak za sukobe pod okriljem UN i NATO bio veoma jak, prevashodan“.

Foto Facebook USS George H.W. Bush (CVN 77)

To je deo analize u povodu izjave Žozepa Borelja visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednost, a u vezi sa dokumentom EU pod nazivom „Evropski kompas“ i izjavom „rat je svuda oko nas, na horizontu, konvencionalni rat visokog intenziteta u Evropi više nije fantazija“. I već je EU u izvesnoj pripremi za rat i uz podsećanje da „u budućnosti neće biti potreban američki zaštitni kišobran jer je izvesna perspektiva jedne autonomne evropske vojske sposobne da interveniše bilo gde kako bi zaštitila ekonomske, finansijske i vojne interese“.  

Italijanska analiza ide u smeru ocene da su „sadašnja naređenje SAD svojim evropskim vazalima  jasna: organizujte se u dogovoru sa NATO ali povećajte vojnu potrošnju i investicije“. To je i razlog da je Italija na osnovu programskog dokumenta "Evropski kompas" pre više godina krenula putem preokreta u internacionalnim odnosima izdvajajući to kao proritet u ekonomskoj i vojnoj politici EU, a među kojima je i formiranje vojske u saradnji sa NATO ali i sposobnošću da interveniše samostalno. Tako su u razmaku od nekoliko godina ti ciljevi već ojačani i preovlađuju u političkim i ekonomskim izborima.

Podrška EU u ratu NATO u Ukrajini predstavlja prekretnicu tog novog kursa koji je deo plana da se vojna potrošnja pojedinih zemalja isključi iz ograničenja potrošnje koju nameće Mastriht. Ne  čini se da je EU garantovala „70 godina mira“ gledajući ono što se dogodilo na Balkanu, potom zatvaranje granica, smrti mnogih migranata u vodama Mediterana, podrška Izraelu, intervencija u Libiji...to su činjenice koje sada pripadaju istoriji, ali koje negiraju klišee i antiistorijske rekonstrukcije, stoji u analizi.

Krvavi ratovi u kojima učestvuje Evropa u poslednjih 30 godina negiraju ideju mirne Evrope, kojom su opravdavali rađanje političkog saveza na starom kontinentu. EU nije donela bilo kakav mir i danas se eksplicitno sprema za rat, nakon što je doprinela širenju NATO na istok i zapad i nakon što je preokrenula suštinski plan pozamašnog dodatnog naoružavanja.  I sve to nakon godina redukovanog izdvajanja za naoružavanje, neke zemlje su eliminisale obavezno služenje vojnog roka tako što su odbranu poverile profesionalnim vojnicima zaposlenim pod okriljem OUN i NATO u „raznim misijama koje bi samo budala mogla da definiše kao humanitarne“.

Međutim promenili su se međunarodni scenariji i i odnos snaga. SAD su uz evropsku saglasnost doprinele izgradnji regionalnih vojnih sila poput Turske, a da ne govorimo o zemljama na drugim kontinentima  koje su posebno aktivne u nabavaci naoružanja, a te sile danas igraju ključnu ulogu koja zabrinjava blokove starog kontinenta.

 NATO, nuklearni kišobran sa zvezdama i prugama, bio je dovoljan mimo francuske kolonijalne sile koja je delovala  autonomno na afričkom kontinentu da garantuje Evropi spokoj  koji se vraća vojnim ropstvom i slepom poslušnošću SAD, ali danas su se scenariji definitivno promenili. Širenje NATO otvorilo je nove scenarije i želja EU da se ubaci u ratne scenarije sve je jača, misleći da vojno prisustvo deluje kao pokretačka snaga za uključivanje sopstvenih multinacionalnih kompanija. Rat se danas smatra neizbežnim, tako je trka u naoružanju već počela ogromnim ulaganjima u vojne tehnologije dvostruke namene u saradnji sa Izrelom i SAD.

Rat u Ukrajini je oslabio EU ekonomski, industrijski. Za izlazak iz ćorsokaka, pribegavanjem ratu i militarizaciji, čini se  kao jedini je put za ekonomski napredak. Tako veliki nemački plan dodatnog naoružavanja sledi i Italija sa najvećom firmom za proizvodonju i prodaju sredstava za pomorsko ratovanje „Finkantijeri“ (specijalizovana za proizvodnju luskuznih, vojnih, brodova za odbranu i specijalnih plovila, popravke i transformaciju) koja već dugo vremena smatra da je veliko tržište podmornica dostojno i velikih investicija koje mogu da urode plodom od 400 milijardi dolara do 2030, a predviđeno je da će četvrtina toga stići od sektora odbrane. Definisano kao „kratkoročno“ tržište, na srednji rok tržište nafte, gasa i energije za koje se predviđa da će biti veće od vojnog tržišta, a gledajući napred kompanija vidi rastuće tržište u akvakulturi.

-Vema smo pažljivi prema rastu u podvodnim sposobnostima, jer verujemo da će Italija morati da se nosi sa Sredozmnim morem, izjavljuje Pjeroberto Folđero izvršni direktor Finkantijerija. „U vodama oko Italije biće sve više zagušenja, migracije, ruskih podmornica, kablovi za morsko dno kojima se prenosi nešto ili ono što se izvlači sa morskih dubina“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije