PSIHOZOM PROTIV "RUSKOG MEŠANJA": Usvojenom rezolucijom, Evropski parlament naciljao "ruske krtice" u svojim redovima

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su, kao jednu od poslednjih mera u ovom sazivu, rezoluciju o stranom mešanju u demokratske procese, ciljajući ovim dokumentom pre svega Rusiju, ali i neke druge zemlje, poput Kine.

Foto: Goran Čvorović

U državama EU postoji rasprostranjeni strah od mogućeg ruskog mešanja u izborne procese, ali i šire. U današnje vreme oprez u situaciji rata u Ukrajini je naročito veliki. Francuska obaveštajna služba je tako još sredinom februara uputila dopis snagama reda da prijave i najmanji znak mogućeg ruskog mešanja u svakodnevnom životu. To se pre svega odnosilo na ispisivanje grafita, lepljenje plakata i deljenje flajera koji imaju za cilj da "podele francusko društvo".

Kao primer navedno je crtanje Davidovih zvezda pre nekoliko meseci na zgradama u Parizu, što je uradio moldavski par, po nalogu njihovog zemljaka koji je, kako se navodi, proruski orijentisan, a sumnja se da iza svega stoji ruska obaveštajna služba.

Strahuje se i od sajber napada, kao sastavnog dela hibridnog rata, na civilne mreže, kao što su opštine, bolnice i druge ustanove, uz bojazan da to može da izazove finansijski udarac na privredu. Oprez od destabilizacije je naročito veliki u susret Olimpijskim igrama. Ide se i korak dalje, pa tako postoji zabrinutost od "nasilnih fizičkih napada" na ukrajinske državljane i ruske disidente na teritoriji EU. Strah od moguće ruske ingerencije veliki je i u drugim zapadnoevropskim zemljama.

Plebiscit kojim je izglasana rezolucija (429 glasova "za", 27 protiv, 48 uzdržanih, od 504 učesnika u izjašnjavanju) govori kolika psihoza vlada u EU. Izglasanim tekstom se između ostalog traži hitno otvaranje opsežne interne istrage u slučaju mogućeg mešanja Rusije i drugih zemalja u rad Evropskog parlamenta. Na nešto više od mesec dana od evropskih izbora, evrodeputati su istakli važnost takve mere da bi se, kako kažu, garantovao integritet glasačkog procesa.

Poslanici su rezolucijom između ostalog zatražili od krajnjedesničarske stranke Alternativa za Nemačku da javno i bez odlaganja obznani svoje finansijske veze s Rusijom. Istovremeno se navodi i da je Kremlj podržao određeni broj krajnjedesničarskih stranaka u Evropi, između ostalog stranku Marin Le Pen kojoj je odobrio kredit od 9,4 miliona evra 2013. godine. Kaže se da je ova stranka zatim ojačala svoj proruski stav.

Evropski parlament je nedavno potresla afera s ruskim mešanjem koju je otkrila češka obaveštajna služba, s postojanjem široke proruske mreže koja je, kako se ističe, želela da utiče na rezultat evropskih izbora, tako što je informativni sajt "Vojs of Jurop" sa sedištem u Pragu, blizak Rusiji, pozvao više krajnje desničarskih evropskih političara da daju intervjue, uz saznanje belgijskog pravosuđa da su bili diskretno plaćeni da bi širili propagandu. O navodnom špijuniranju za Ruse vezanom za "Vojs of Jurop" istraživale su i poljske službe, što je rezultiralo podizanjem optužnice protiv jednog državljana Poljske.

Takođe, u izveštaju na osnovu koga je usvojena rezolucija ističe se da je EF-BI-AJ u decembru u Njujorku saslušao nemačkog poslanika Maksimilijana Kraha, šefa liste Alternative za Nemačku i člana Komiteta za međunarodnu trgovinu i podkomiteta EP za bezbednost i odbranu, uz sumnju da je primio novac od "agenata Kremlja". Istovremeno, nedavno je uhapšen njegov pomoćnik zbog sumnje da je špijunirao za Kinu. Izražena je zabrinutost i zbog afere špijuniranja u korist Rusije od strane jednog bivšeg člana bezbednosne službe Austrije koji je bio u tesnim kontaktima s članom Slobodarske partije.

Navodi se da Rusi u uticajima i propagandi koriste i veštačku inteligenciju. Ističe se i da, iako Rusi ostaju glavni izvor stranog mešanja i dezinformacije u EU, i druge zemlje takođe vode takve kampanje. Rezolucijom se zato traže jačanje bezbednosti unutar EP i obavezna obuka evroposlanika i njihovih timova o ovoj vrsti opasnosti, kao i zabrana ulaska u prostorije Parlamenta svima koji rade za medije iz "neprijateljskih i autoritarnih režima".

Insistira se na udvostručavanju napora da se zaštite "informativni prostor u Evropi i pravo građana EU na pouzdane vesti". Takođe, i na uvođenju "klauzule ogledala", odnosno otvaranja evropskog medijskog prostora za treće zemlje u proporcijama u kojima su evropski mediji u njima dostupni. Traži se i da se obeležavaju sajtovi koji "šire lažne vesti".

Najavljeno je formiranje posebnog organa EP za borbu protiv stranog mešanja, kao i sistema u okviru koga će se beležiti sve moguće pretnje u tom smislu po poslanike, dok se za one deputate za koje se otkrije saradnja s neprijateljskim silama zahteva brzo ukidanje poslaničkog imuniteta.

Preporučujemo

Svet

0 15

NUKLEARNO NAORUŽANjE MOŽE DA SE DELI? Makron - Francusko nuklearno oružje moguća tema u debati o sistemu odbrane EU

28. 04. 2024. u 20:01

Svet

0 2

"ŽELIMO DA U EVROPI URADIMO ONO ŠTO SMO URADILI U ITALIJI": Melonijeva najavila kandidaturu na EU izborima na listi svoje stranke

28. 04. 2024. u 19:44

Ekonomija

0 1

NEMAČKI POSLANIK OPTUŽIO VLADU: Ometa istragu o sabotaži Severnog toka i prikriva informacije

28. 04. 2024. u 17:53

Svet

0 0

RUSIJA PRAVI SANITARNU ZONU: Ukrajinski poslanik o situaciji na istoku i severu zemlje

28. 04. 2024. u 17:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije