SUVERENISTIMA SLEDI MUČENJE DO UJEDINJENJA: Kakav će biti saziv novog Evropskog parlamenta

Utvrđeni su defintivni rezultati za 12 od 27 zemalja članica posle glasanja za novi saziv Evropskog parlamenta.

Foto: Goran Čvorović

Na osnovu preliminarnih rezultata, koji bi vrlo malo mogli da se menjaju do kraja, najviše glasova osvojili su desnčarski narodnjaci, 186, što je 10 više nego u prethodnom sazivu. Na drugom mestu su socijaldemokrate sa 135 poslanika, 4 manje nego u periodu 2019-2024.

Veliki gubitnici su liberali iz grupe "Obnovimo Evropu" koji su izgubili 23 mesta i mogu da računaju na 79 deputata. Četvrti su konzervativci i reformisti sa 73 poslanika, četiri više nego ranije, a na petom takođe suverenistička i evroskeptična grupa Identitet i demokratija sa 58, sa plusom od 9 poslaničkih mesta.

Još jedan veliki gubitnik su "zeleni", na šestom mestu, sa 53 predstavnika, 18 manje nego dosad. Po snazi, zatim, idu neopredeljeni, njih 45, pa krajnja levica sa 36 koja je izgubila jedno mesto, uz 55 novih poslanika za koje se još ne zna kom jatu će se privoleti.

Konzervativci i reformisti sa pripadnicima grupe Identitet i demokratija bi, ukoliko se ujedine, i privuku još nekog člana od novih još neodlučnih poslanika, mogli da predstavljaju drugu snagu u parlamentu. Ako to i ne učine formalno, moći će da se ujedinjuju ad-hok, po temama za koje se glasa, što neće biti dovoljno za prevagu, ali će svakako imati značajnu težinu.

Evropski parlament, između ostalog, u svom opisu posla ima i biranje prvog čoveka Evropske komisije, a odlazeća predsednica Ursula fon der Lajen zadovoljno trlja ruke, ne samo zato što su njeni narodnjaci izašli kao pobednici, već i zato što su sada prepreke za njen eventualni reizbor manje. Između ostalog, protiv toga da ponovo obavlja istu funkciju bio je francuski predsednik Emanuel Makron, koji sada izlazi dosta oslabljen iz ovih izbora.

Središni blok, koji je i do sada, dogovorima vodio Evropsku komisiju, pa samim tim i evropsku politiku, ima u zbiru natpolovičnu većinu, ali ona je slabija nego ranije. Reč je o oko četiri stotine poslanika, dok je za većinu potreban 361 glas. Kada bi se ujedinili svi neopredeljeni i evroskeptici, mogli bi da sakupe 231 podignutu ruku. Razlika se, iz saziva u saziv, smanjuje. Čak trećina poslanika je protiv načina na koji funkcioniše današnja EU.

Ipak, među suverenistima je dosta različitosti, jer ne misle isto pripadnici francuskog Nacionalnog okupljanja, Italijanske braće, pristalice Holanđanina Gerta Vildersa, članovi mađarskog Fidesa, poljskog Prava i Pravde ili Alternative za Nemačku. Njihova najveća pobeda, za sada, je visoko pozicioniranje u velikom broju zemalja članica.

I pored više pokušaja, do sada, Viktor Orban, Đorđa Meloni i Marin Le Pen nisu uspeli da usaglase stavove. Francuskinja Italijanki između ostalog zamera što se previše vezala za evropsku administraciju i što podržava narodnjake. Ako bi toga htela da se odrekne, Melonijeva bi trebalo da dovde u pitanje ovu saradnju koju održava i preko poptredsednika vlade i ministra spoljnih poslova, nekadašnjeg predsednika EP Antonija Tajanija.

Dve dame se dosta razlikuju i oko shvatanja ekonomije – jedna je za liberalizam, druga, Le Penova, za protekcionizam. Melonijeva je za tesnu saradnju s NATO, dok Francuskinja insistira na vojnoj suverenosti. Ni oko Ukrajine nisu previše saglasne, imajući u vidu da se Nacionalnom okupljanju prišiva etiketa određene bliskosti s Moskvom, iako je Le Penova osudila ruski napad na ukrajinsku teritoriju. Ipak, Đorđa Meloni se nedavno izjasnila protiv korišćenja zapadnog oružja za gađanje ciljeva na ruskoj teritoriji.

Ako žele da se ujedine, moraće da prevaziđu određene razlike, koje nisu male, ali ih s druge strane čeka vrlo primamljiva pozicija u procesu evorpskog odlučivanja. Pregovori su tek započeli.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije