MILIONI ZA JEDNU VAKCINU: Kako "big farma" diskretno formira paprene cene za svoje lekove

Lek postoji, ali je nedostupan. To je danas realnost u mnogim sredinama u kojima ljudi umiru, u nemogućnosti da za neke bolesti pribave preskupu terapiju.

Foto Pixabay free images

U nekim zemaljama zdravstveni sistem nije u stanju da budžetski prati ove cene, jer je farmaceutski lobi jači i od država.

Nedavno su američke zdravstvene vlasti odobrile korišćenje vakcine protiv retke genetske bolesti, metahromatske lukodistrofije, koji je poneo neslavnu titulu najskupljeg leka na svetu. Jedna vakcina košta 4,25 miliona dolara! Time je oboren prethodni rekord od 3,5 miliona za tretman pri hemofiliji B.  

"Big farma" paprene tarife za svoje naučno znanje objašnjava troškovima istraživanja i razvoja, cenom proizvodnje lekova i nadoknadom za rizik prema akcionarima i investitorima imajući u vidu da posle deset godina generički lekovi mogu da preuzmu formulu. To, međutim, nije razlog za astronomski cenovnik. Tim pre što često nema informacija o formiranju cene, kao i o eventualnim štetnim posledicama leka.

U Francuskoj su se pre nekoliko godina pobunili lekari, skupljali su se čak i potpisi za peticiju zbog preskupih novih tretmana za kancerogena oboljenja. Angažovala se i nacionalna skupština, regovali su i G7 i OECD. I ništa. Farmaceutski lobi je bio jači. Pri tom, što je država manja, lekovi su skuplji.

- Mesto stanovanja u EU ne bi smelo da određuje ko će živeti, a ko umreti. Svi treba da imaju rani i jednak pristup efikasnim lekovima – poručila je komesarka za zadravlje Stela Krijakides, ali je EU daleko od ovog ideala.   

Države i Evropska komisija pregovaraju s farmaceutskim industrijama, ali ti razgovori nisu javni. U Belgiji su se udružili sa Holandijom, Luksemburgom, Austrijom i Irskom, da bi pokušali lekove da nabave jeftinije. U Švajcarskoj, gde su lekovi skuplji za oko 10 odsto nego na sličnim tržištima u EU, farmaceuti prete da će da se presele u druge zemlje, ukoliko vlasti pokušavaju da spuste cene.

Iza svega stoji moćni lobi. Procenjuje se da su 2022. godine potrošli oko 200 miliona evra samo za lobiranje u evropskim institucijama. Članovi Evropske federacije farmaceutskih industrija i asocijacija (EFPIA) imali su iste godine više od sto sastanaka sa članovima Evropskog parlamenta. 

Bogati farmaceutski lobi utiče na donošenje evropskih pravila i regulative. Evropska komisija je prošle godine predložila uvođenje takse na superprofit u ovom domenu, ali se EFPIA odmah pobunila, ističući da bi takva taksa bila udar na javno zdravlje.

Lobi se redovno suprotstavlja i transparetnosti cena lekova i insistira na zaštiti intelektualne svojine. EK je radila na tekstu da se period ekskluziviteta na formulu za lekove smanji sa 10 na osam godina, ali je predsednica ove institucije Ursula fon der Lajen smatrala da bi smanjivanje tog perioda imalo negativan efekat na inovacije u farmaceutskoj industriji.

Nevladine organizacije, poput francuskih Akcije za svetsko zdravlje (GHA) i "Stop Sida" nedavno su sastavile izveštaj o preteranom uticaju "big farme" na EU. Kao primer navode se i pregovori generalnog direktora "Fajzera" Alberta Burle sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen za nabavku vakcina koji su vođeni običnom SMS prepiskom, za koju se zainteresovalo i pravosuđe. 

Nezavisni Institut za kvalitet i efikasnost u zdrvstvenoj zaštiti je od novih lekova u EU u poslednjih pet godina izabrao 32 koji imaju značajnu korist za pacijente i istraživao njihovu dostupnost. Uglavnom je reč o tretmanima protiv raka, a ima i lekova protiv dijabetesa, mukoviscidoze i migrene. Samo u Nemačkoj i Austriji sve ih pokriva zdrastveno osiguranje. U Litvaniji, Letoniji i Estoniji nedostaje oko 30 odsto ovih lekova, na Kipru 50, na Malti 59, a u Mađarskoj 75 odsto. U Nemačkoj su troškovi za nove lekove od 2013. do 2022. godine porasli sa 13,9 na 27,8 milijardi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije