KAZNE FRANCUZIMA, U DUGOVIMA "DO GUŠE": Evropska izvršna vlast preporučila pokretanje disciplinske procedure protiv najzaduženijih članica

Evropska komisija je preporučila da se pokrene procedura kažnjavanja nekoliko zemalja članica zbog prekomernog deficita.

КАЗНЕ ФРАНЦУЗИМА, У ДУГОВИМА ДО ГУШЕ: Европска извршна власт препоручила покретање дисциплинске процедуре против најзадуженијих чланица

Foto: Goran Čvorović

Među ovim državama je i Francuska, jedan od "motora" EU i sedma u rangu najrazvijenijih zemlja na svetu.

Na listi su zemlje koje su prekoračile pravila o maksimalnih 3 odsto deficita u odnosu na BDP koji predviđa Pakt stabilnosti, gde još kao limit postoji i 60 odsto javnog duga. Te mere uvedene su 1999. godine na osnovu strahova koje je iskazala Nemačka.

Najveći budžetski deficit ima Italija, 7,4 odsto BDP, a slede Mađarska sa 6,7, Rumunija (6,6), Francuska (5,5) i Poljska (5,1). Takođe, procedurom će biti obuhvaćene i Slovačka i Malta sa 4,9 odsto i Belgija sa 4,4.

Još tri države nalaze se u "sivoj zoni", Češka i Španija koje su prekoračile 3 odsto, ali imaju plan da se vrate "ispod crte" ove godine. Tu je i Estonija, ali imajući u vidu da joj javni dug iznosi samo 20 odsto u odnosu na 60, koliko je dozvoljeno, ova zemlja ne predstavlja zabrinjavajući slučaj.

Evropska izvršna vlast je predložila zemljama članicama da se pokrene disciplinski postupak predviđen budžetskim pravilima. Ovaj postupak bi mogao da bude pokrenut tokom sledećeg sastanka ministara finansija sredinom jula u Briselu.

Pravila predviđaju da svaka zemlja koja ima deficit mora da sprovede mere za njegovo smanjivanje od 0,5 odsto godišnje. Inače, kazna iznosi 0,1 odsto BDP, što u Francuskom slučaju, na primer, iznosi 2,5 milijarde evra.

Iako ove političke pretnje zvuče realno, u Parizu ističu da one zapravo nikada do sada nisu sprovedene do kraja. Francuska je, praktično, još od 1974. godine u budžetskom deficitu, a nijedna procedura do sada nije bila izvršna. Njen spoljni dug se procenjuje na 3.100 milijardi evra. To je čak 110,6 odsto BDP.

Do nove procedure dolazi usred vanrednih parlamentarnih izbora u ovoj zemlji, kada stranke obećavaju niz novih predizbornih mera koje bi još povećale zaduženje, u trenutku kada krajnja desnica preti da dođe na vlast.

Do prekomernog zaduženja unutar zemalja članica naglo je došlo s pandemijom kovida, zbog finansiranja različitih mera. Zbog korone i rata u Ukrajini, budžetska pravila unutar EU su bila stavljena po strani, do ove godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti