PUTINOV RAKETNI ODGOVOR AMERICI: Šef Kremlja izdao komandu za početak izrade novih projektila kratkog i srednjeg dometa

RUSIJA će odgovoriti Americi koja je ne samo počela da pravi rakete malog i srednjeg dometa, već ih razmešta u drugim zemljama, kao što su Filipini.

Vladimir Putin, Foto AP

Predsednik Rusije Vladimir Putin je izdao komandu da Rusija takođe ponovo počne da pravi takve rakete koje su, inače, bile sovjetsko-američkim dogovorom zabranjene i likvidirane. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov kazao je da Amerikanci razmeštaju na Filipinima sisteme "Tajfun" koji imaju domet 1.600 kilometara.

- Rusko rukovodstvo će kasnije odlučiti ako bude trebalo gde da postavi takve rakete - potvrdio je Putin na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti RF, istakavši da Rusija mora reagovati.

Lideri SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Ronald Regan su 1987. godine potpisali Dogovor o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa. Taj dokument je podrazumevao i prestanak proizvodnje i ispitivanja takvih raketa. Reč je o raketama koje su bile bazirane na kopnu, a krstareće na brodovima i avionima, dometa od 500 do 5.500 kilometara, a nisu likvidirane.

Amerikanci su izašli iz dogovora, jer je 2018. godine predsednik SAD Donald Tramp optužio Rusiju da krši dogovor pošto je počela da pravi rakete čiji je domet veći od 500 kilometara. Tada je Moskva odgovorila da SAD takođe krše dogovor, jer su u Rumuniji postavili raketne rampe MK-41 za protivraketnu odbranu, koje se brzo i lako mogu pretvoriti od odbrambenih u ofanzivne. Ruski eksperti su kazali da se lanseri MK-41, dovezeni u Rumuniju, brzo mogu prepraviti da se njima lansira "tomahavk", zabranjen dogovorom.

Poznati ruski raketni konstruktor Jurij Solomonov, pod čijim rukovodstvom su napravljene rakete "topolj" i "jars", kao i podmornička raketa "bulava", objašnjava da su američke rampe lako prilagodljive za razne tipove raketa. On smatra da se rakete "standard-3" lako mogu preraditi u raketu srednjeg dometa. "Tomahavk" predstavlja posebnu opasnost za evropski deo ruske teritorije. Tadašnji ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je takođe upozoravao da se raketne rampe MK-41 lako mogu prilagoditi za gađanje "tomahavkom" kojim iz evropskih zemalja do zapadnih granica Rusije treba deset minuta leta.

Na drugoj strani, NATO je optužio Rusiju da je povećala domet određenih raketa. "Njujork tajms" je 2017. godine pisao da je Rusija krajem 2016. postavila na bojevo dežurstvo nove krstareće rakete. Administracija predsednika SAD Baraka Obame je pokušala da ubedi Ruse da odustanu od te rakete kako se ne bi narušio dogovor. Američki mediji pisali su da je njihova obaveštajna služba saznala da je ispitivanje nove rakete počelo još 2008. godine. Radi se o modernizovanoj raketi za "iskander" koja može da nosi i atomsku bojevu glavu. Ta raketa, po mišljenju američkih eksperata, može da leti više od 5.500 kilometara.

Korišćene i za bivšu Jugoslaviju

Univerzalne raketne lansirne rampe dovezene u Rumuniju su se, inače, koristile na brodovima za protivraketne rakete "standard 3", kao i krstareće rakete "tomahavk". One su korišćene i kad je bio napad na Jugoslaviju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije