DOLAR ZAVRTEO IZBORNI RULET: Finiš obilnih donatorskih akcija koje prate predsedničku kampanju u SAD

JOŠ se nisu stišali poslednji odjeci žestoke TV debate predsedničkih kandidata na skorašnjim izborima za novog kormilara SAD, Donalda Trampa i Kamale Haris, a već se munjevitom brzinom uplaćuju donacije Republikanskoj i Demokratskoj stranci. Uz one koje vode drugi motivi, od simpatija za stranačke programe do umanjenja poreskih obaveza, najviše donatora rukovodi se, željama i ambicijama. A oni su i najizdašniji.

Foto: Tanjug/AP

Ni u jednoj zemlji na svetu ne ulaže se toliko novca u kampanju za predsedničku funkciju, kao u SAD. Džozef Bajden, 2020. godine, i tada poraženi Tramp, zajedno su, na izbornu kampanju, potrošili oko 5,7 milijardi dolara, rekordno, i dvostruko više, nego na prethodnim izborima, navodi organizacija "Open Sikrets", zadužena da beleži izborne donacije.

Mašinerija za prikupljanje novca i ovih dana radi punom parom. Milijarder Džordž Soroš i njegov sin Aksel, novčano podržavaju Kamalu, a to čini i Rid Hofman, poznati ulagač takozvanog rizičnog kapitala, suosnivač platforme Linkedin i član upravnog odbora Majskorsofta. Do sada im je, tokom ove godine, prebacio sedam miliona dolara.

Milijarder Timoti Melon je, samo u maju, potrošio 50 miliona dolara na Trampa, koga novčano podržavaju i investitor u tehnologiju Dejvid Saks i šef Tesle Ilon Mask. Njegovi se donatorski čekovi, po izveštavanju medija, "kite" ukupnim dvocifrenim milionskim iznosom.

Ne bez uzvratnog očekivanja, kako se pokazalo u njegovom dopisivanju sa Trampom na platformi Iks 13. avgusta. Mask je, naime, ponovio podršku republikancima i čak ponudio saradnju u mogućoj Trampovoj vladi.

- Mislim da bi bilo sjajno imati komisiju za efikasnost vlade koja bi pregledala te stvari i obezbedila da se novac poreskih obveznika troši smisleno - poručio je, dodavši da "bi bio srećan da učestvuje u takvoj komisiji."

Superbogati i čelnici mega kompanija, diktiraju, time, političke trendove, čak kumuju samom ishodu izbora, utičući i na vlast naredne četiri godine. Prošlost, međutim, dokazuje da novac, ipak, nije dovoljan, napominje Dojče vele i podseća da je Hilari Klinton u kampanji 2016. prikupila znatno više para od Trampa, ali je ipak - izgubila.

Godinama su vođene rasprave o ograničenju iznosa donacija za izbornu kampanju. Po rečima Jerga Hebenštrajta, koji na nemačkom Univerzitetu Jena istražuje unutrašnju politiku SAD i finansiranje izbornih kampanja, prekretnica je bila 2010. godina, kad je Vrhovni sud SAD doneo presudu koja je i danas na snazi. Po toj odluci, svako ograničenje političkog finansiranja kampanje, u stvari je cenzura i zbog toga - ilegalno. Postoje, međutim, ograničenja direktnih donacija, pa tako pojedinci mogu da doniraju najviše 6.600 dolara.

Opravdana skupoća

IZBORNE kampanje u SAD umnogome su skuplje nego u drugim zemljama, najviše zato što većina država koristi javno finansiranje izbornih kampanja. Osim toga, za svake predsedničke izbore potrebno je iznova izgraditi kompletan stranački aparat. U SAD su stranke relativno slabe, gotovo se može reći da na saveznom nivou partija "nastaje" na svake četiri godine, što znači da je treba iznova postaviti i to u 50 saveznih država i u svakom izbornom okrugu, što je skupo.

Veće interesovanje mladih

DEBATU Haris-Tramp je pratilo 67 miliona ljudi, skoro 16 miliona više nego junsku, koja je dovela do odustajanja Bajdena od trke za predsednika, uz značajan porast gledalaca mlađih i srednjih godina. Debatu je vodio Ej-Bi-Si njuz, ali je prikazana na 17 različitih mreža. Ove godine je zanimljivo da je za čak za 53 odsto skočio broj mlađih i sredovečnih gledalaca koji je pratio debatu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije