Svet

NOVA ISTRAŽIVANJA UKAZUJU NA PORAST IMIGRACIJE U EU: Evo šta se dešava nakon dobijanja naloga za deportovanje

Јована Шведић

01. 10. 2024. u 15:57

NOVA istraživanja Evrostata, koja su objavljena 30. septembra, pokazuju da je većini građana poreklom iz država koje su van Evropske unije naređeno da napuste blok, a da to nisu učinili.

НОВА ИСТРАЖИВАЊА УКАЗУЈУ НА ПОРАСТ ИМИГРАЦИЈЕ У ЕУ: Ево шта се дешава након добијања налога за депортовање

Foto AP

Istraživanja takođe pokazuju da je sistem pod opterećenjem i da, uprkos porastu naredbi za deportovanje, samo deo onih kojima je upućen zahtev se vratio u svoju rodnu zemlju, prenosi Brisel Signal.

Evrostat je naveo da u drugom kvartalu 2024. godine više od 90.000 ljudi je dobilo nalog za deportovanje iz država EU, dok se samo 25.285 vratilo kući.

Ovi podaci sugerišu da ova velika razlika između dolazaka i vraćanja doseljenika dovodi u sumnju sposobnost država članica EU da sprovedu sopstvenu imigracionu politiku.

Na nacionalnom nivou, Francuska je izdala više od 31.195 naloga za deportovanje u poslednjem kvartalu, ali je manje od 5.000 ljudi zapravo otišlo. Nemačka je sledi sa 12.885 naloga, ali je i tu stopa takođe pala.

Nasuprot tome, manje zemlje kao što su Litvanija i Finska objavile su uravnoteženije brojke, sa većim delom povrata u odnosu na izdate naloge.

Podaci takođe naglašavaju činjenicu da, iako su brojevi naloga za deportovanje  konstantno visoki, krećući se između 90.000 i oko 120.000 po kvartalu, broj uspešnih povrataka stagnira, sa malo promena u poslednje dve godine.

Za mnoge je ova nepovezanost istakla širu krizu sa kojom se EU suočava dok se zemlje članice bore sa sve većim brojem tražilaca azila i migranata, opterećujući postojeće politike i infrastrukturu.

Zajednička pravila EU o povratku stranih državljana koji su nezakonito ušli ili borave u bloku je složena procedura.

Nakon što se izda nalog za povratak, pojedincima se nudi savetovanje, a oni mogu da izaberu dobrovoljni povratak i ulaze u program potpomognutog dobrovoljnog povratka i reintegracije (AVRR), primajući podršku kao što su stručna obuka i školovanje.

Pomoć pre odlaska i nakon dolaska je osmišljena da pomogne u reintegraciji, fokusirajući se na učešće na tržištu rada za pojedinca koji napusti EU.

Za one koji se opiru ili se ne slažu sa odlukom, trebalo bi da se sprovede prisilna deportacija, bez pristupa istim merama podrške koje se pružaju dobrovoljnim povratnicima.

Usred porasta imigracije, nekoliko evropskih lidera pozvalo je na oštriju politiku.

BONUS VIDEO:

SVETSKO PRVENSTVO U TANGU: Pogledajte plesače kako se takmiče u najzanosnijem plesu

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 6

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
­SVETSKI DAN BIODIVERZITETA: U harmoniji sa prirodom, ne protiv nje

­SVETSKI DAN BIODIVERZITETA: U harmoniji sa prirodom, ne protiv nje