AMERIČKA NADMOĆ U VAZDUHU U OPASNOSTI: Protivničke rakete dometa od 1600 km mogle bi osakatiti USAF (VIDEO)

VAZDUHOPLOVNIM snagama Sjedinjenih Država (USAF) će biti mnogo teže da štite svoje prednje ili udaljene vazdušne baze, upravljaju tankerima i uspostavljaju nadmoć u vazduhu u budućim sukobima, navodi se u novom izveštaju američkog Ministarstva vazduhoplovnih snaga.

Foto Tanjug/AP

Kongres SAD je 2023. godine naredio izradu izveštaja, nalažući Odeljenju za vazduhoplovstvo da ponovo razmotri svoj dizajn snaga za 2050. Pod nazivom „Odeljenje vazduhoplovnih snaga u 2050.“, izveštaj govori o opštem pravcu kojim bi odeljenje trebalo da krene i preprekama koje treba da savlada na putu.

Pododeljak pod nazivom „Vazdušni domen“ u delu „Karakter rata“ predviđa da će do 2050. godine neprijatelji Sjedinjenih Država posedovati protivvazdušne rakete super-dugog dometa do 1.000 milja (1.600 kilometara).

Ovo će biti ogroman skok u protivnikovim sposobnostima kontrolu pristupa i odbijanje upada u područja (A2/AD anti-access/area denial), jer bi domet bio mnogo veći od dometa postojećih raketa za protivvazdušnu odbranu.

U izveštaju se navodi da će rat 2050. godine biti veoma drugačiji od načina na koji su se do sada vodili ratovi iz vazduha. Objašnjava da je ambicija da se stekne kontrola nad vazduhom, kako ofanzivno u vazdušnom prostoru protivnika, tako i defanzivno u sopstvenom, bila u srcu sukoba vazdušnih domena od njegovog početka.

Kontrola vazduha se do sada smatrala suštinskom za izvođenje operacija na kopnu i na moru. „Avioni sa posadom — višenamenski lovci i bombarderi koji deluju iz relativno sigurnih vazdušnih baza i sposobni su da prežive više letova kada je uspostavljena nadmoć u vazduhu — efikasno su proširili domet napada na čitav niz kopnenih i morskih ciljeva. Sposobnost napada u velikim razmerama kroz kampanje bombardovanja sa prihvatljivim stopama gubitaka takođe je zavisila od sposobnosti da se postigne kontrola nad vazdušnim domenom, barem privremeno.

Međutim, u izveštaju se upozorava da bi to moglo postati teško postići u ratu koji bi se dogodio 2050. godine, podstičući da bi scenario morao da bude ponovo napisan. U njemu se navodi: „Kontrola vazduha će i dalje biti ključna za vojni uspeh, ali kako, kada i gde će se to postići podložno je promenama.

Ona elaborira tako što se navodi: „Dva fundamentalna razvoja čine ovo neophodnim. Prvi je ranjivost isturenih fiksnih baza (i, donekle, čak i udaljenih vazdušnih baza) na napade preciznim projektilima. Drugi je proširenje zona protivvazdušnog dejstva na domete bez presedana, skoro neograničene.

Kao prvo, proširenje protivvazdušnog naoružanja predstavlja ogroman rizik za USAF u potencijalnom sukobu sa protivnicima poput Kine i Rusije.

Konkretno, očekuje se da protivvazdušne rakete „sa dometom preko 1.000 milja i podržane svemirskim senzorima“ mogu predstavljati pretnju operacijama Vazduhoplovnih snaga. Takvo oružje dugog dometa ugroziće „vazduhoplove, kao što su tankeri, koji tradicionalno rade van zone sukoba“.

Ograničenje u radu tankera značilo bi ograničeni broj letova koje borbeni avioni i bombarderi mogu izvršiti u sukobu bez dopunjavanja goriva. Ovo može postati posebno zabrinjavajuće u slučaju sukoba u Indo-Pacifiku, gde SAD ne bi imale domaću prednost. Što je još važnije, ove protivvazdušne rakete bi bile lansirane sa bilo koje platforme - kopnene, morske ili vazdušne.

Iako se u izveštaju, dok se daje ovakvo predviđanje razvoja situacije, ne navodi izričito nijedan protivnik, ono može biti povezano sa brzim razvojem vojske Kine i raspoređivanjem oružja dugog dometa u različitim domenima.

Eskalacija tenzija u najmanje dva značajna žarišta u Indo-Pacifiku – Južnom kineskom moru i Tajvanskom moreuzu – povećala je mogućnost sukoba između SAD i Kine. Dakle, obe strane se spremaju za potencijalnu bitku ili bar za obračun sa ograničenim naoružanjem.
Trenutno, Kina ima protivvazdušne sisteme poput S-400, koji ima domet od oko 400 kilometara (248 milja), HQ-9, koji ima domet od oko 300 kilometara (186 milja), i HQ-22, koji ima domet od oko 170 kilometara (110 milja).

Foto: Pang Xinglei/Xinhua via AP

Takođe je razvijen novi sistem protivvazdušne odbrane HQ-19, koji je generalno namenjen za odbranu od balističkih projektila i ima spekulisani domet od 1.000 do 3.000 kilometara (621 milja do 1800 milja).

Druga fundamentalna pretnja postizanju superiornosti u vazduhu koja je naglašena u izveštaju je ranjivost istureni baza SAD (USAF) za operacije.

RAKETE DUGOG DOMETA PRETE AMERIČKIM PREDNjIM BAZAMA

Izveštaj američkog Ministarstva vazduhoplovnih snaga za 2050. naglašava ranjivost isturenih vazdušnih baza koje koriste USAF protiv preciznih projektila.

-Kineski vojni program modernizacije uglavnom se odnosio na ulaganja u preciznost velikog dometa, prvobitno do nekoliko stotina milja, a sada na preko 1.000. U izveštaju se dalje navodi da je kineski test frakcionog orbitalnog hipersoničnog vozila ranije pokazao da konvencionalne sposobnosti mogu postići interkontinentalnu preciznost.

Štaviše, Kina je već postigla značajan uspeh u vazdušnim, kopnenim i morskim sistemima srednjeg dometa koji bi mogli da stignu do takozvanog drugog lanca ostrva (ostrva Japana koja se protežu do Guama) i dalje.

-Trebalo bi očekivati da ćemo 2050. godine biti pod pretnjom preciznog oružja ultra dugog dometa na bilo kom dometu i lansirano iz bilo kog domena, uključujući svemir. Od ovog oružja neće biti utočišta. Ovo će u suštini znatno otežati SAD da uspostave vazdušnu superiornost. Neprijatelj bi mogao da napadne isturene baze u Guamu, Japanu i drugim pacifičkim teritorijama i uništi piste, uskrativši tako lovcima ili bombarderima USAF-a mogućnost da deluju iz ovih objekata.

Štaviše, tankeri za dopunjavanje goriva koji se kreću sporo i lete nisko već su u opasnosti od kineskih raketa vazduh-vazduh i zemlja-vazduh, ali bi bili posebno ranjivi kada bi funkcionisali redovnim letovima sa Guama i nekoliko drugih pacifičkih ostrva. Posebno, USAF radi na poboljšanju preživljavanja ovih tankera, kao što je podvukao sekretar vazduhoplovnih snaga Frenk Kendal u razgovoru 13. januara.

Govoreći nakon objavljivanja izveštaja Ministarstva vazduhoplovnih snaga za 2050. godinu, Kendal je rekao da će oružje protivnika nastaviti da napreduje u preciznosti i dometu. „Interkontinentalni efekti će biti konvencionalni“, kaže Kendal, što predstavlja „zaista veliki problem“.

Međutim, Kendal je dodao da će istureno raspoređivanje aviona uvek biti potrebno, bez obzira na sve veće poteškoće u borbi u spornom vazdušnom prostoru. Uz to, ranjivost isturenih baza posebno je naglašena novim akcionim planom instalacijske infrastrukture američkog ratnog vazduhoplovstva, koji je objavljen u decembru 2024.
Pored ovoga, izveštaj Centra Stimson, „Efekti kratera: pretnje kineskim raketama američkim vazdušnim bazama u Indo-Pacifiku“, takođe je istakao isti izazov i upozorio da nijedna protivmera, pa čak ni set protivmera, neće biti dovoljni da spreči raketne snage Narodnooslobodilačke armije da napadnu piste. Umesto toga, apelovao je na USAF da usvoji koncept agilnog borbenog rada (Agile Combat Employment), koji poziva na širu disperziju operacija na mnoštvo različitih lokacija.

Da stvar bude još gora, u drugom nedavno objavljenom izveštaju Instituta Hadson navodi se da mnogim američkim vazdušnim bazama nedostaje pojačana zaštita koju imaju kineski objekti, što ih čini podložnim raketnim udarima. Na primer, Kina bi mogla da neutrališe američke vojne avione i skladišta goriva u Ivakuni (Iwakuni), bazi koja se nalazi na glavnom japanskom ostrvu Honšu, sa samo 10 projektila.

Dok su američke snage istorijski imale prednost u razmeštanju na aerodrome bez većeg otpora u prošlim sukobima na Bliskom istoku, stručnjaci veruju da bi sukob sa Kinom predstavljao veoma drugačije i daleko izazovnije okruženje. U takvoj atmosferi uspostavljanje nadmoći u vazduhu bilo bi daleko teže nego što se ranije zamišljalo.
U izveštaju se navodi da će do 2050. godine „postojati opšta potreba za distribucijom i prikrivanjem vojne opreme kako bi bila manje podložna napadima. Ovo će važiti u svim domenima i na svim visinama: svemiru, vazduhu, zemlji, moru i podmorju. Tendencija Sjedinjenih Država da se u malom broju oslanjaju na sve skuplje izuzetne sisteme moraće da se preokrene.

„Tendencija da se glavne platforme za ratovanje učine samodovoljnim i smrtonosnim i nezavisnim za preživljavanje biće zamenjena potrebom da se razdvoje i umreže kapaciteti u više sistema, što će, zauzvrat, pokrenuti razvoj protivničkog sistema i oružja dizajniranog da negira, uništava ili suprotstaviti razvrstane sposobnosti.”

(eurasiantimes.com/Sakshi Tivari)

BONUS VIDEO - PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica

Preporučujemo

Svet

0 2

AMERIČKA MOĆ NESTAJE NA PACIFIKU: General Vikert - Kina će nadmašiti američke avione 12:1 (VIDEO)

14. 01. 2025. u 20:11

Svet

0 8

RUSKI INSTITUT ZA EKONOMIJU I MEĐUNARODNE ODNOSE: “Kina i SAD će započeti sukob do kraja 2025. godine”

13. 01. 2025. u 20:14

Svet

0 4

TRAMPOV KANDIDAT ZA ŠEFA PENTAGONA ZABRINUT: Rast nuklearnog arsenala Rusije – pretnja za SAD

14. 01. 2025. u 18:45

Svet

0 0

BIVŠI ZVANIČNIK SAD: Amerika u opasnosti od raketnog napada iz Rusije, Kine i Severne Koreje

04. 01. 2025. u 21:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije