JEDNAKOST POSRĆE NA GRANICAMA "ŠENGENA": Jesu li žitelji ostatka Evrope građani drugog reda u odnosu na one iz EU i EEZ

Ako niste imali sreću da vas majka donese na svet pod nekom od dvanaest evropskih zvezdica koje simbilizuju pripadnost jednoj od 27 zemalja članica EU, upijanje univerzalnih vrednosti umetnosti i kulture koštaće vas više.

Foto: Goran Čvorović

To proizilazi iz nedavne najave francuskog predsednika Emanuela Makrona da će ulaznice za najveći muzej na svetu, čuveni pariski Luvr, koštati više za sve strance koji potiču s teritorija izvan briselske zajednice.

Dok lokalci budu plaćali 22 evra, dođoši će morati da izbroje trideset. Za različite pare, čarobni osmeh Mona Lize iza magičnog Da Vinčijevog sfumata biće svima isti. Baš kao što su u hramu svih bogova u rimskom Panteonu svi jednaki pred svevišnjim, ali ne i pred blagajnom.  

Postajemo li to – ako već nismo – definitivno građani drugog reda? Čokolada nam odavno ima drugačiji ukus, ista marka praška drugačije pere, a gazirano piće različito penuša u odnosu na "evropski krem". Samo nam je ambalaža, kao šarena laža, naoko, ista.

Tipičan primer diskriminacije vidljiv je na svakom aerodromskom graničnom prelazu. Mera smišljena da bi olakšala prelaz žiteljima EU i EEZ, ali i SAD, za razliku od ostalih nacija, smišljena verovatno bez loše namere iz praktičnih razloga, prerasla je u pravi mali osećaj "trpanja u geto". Dok jedni, privilegovani, nesmetano prelaze bez gužve, drugi se tiskaju u gomili.

Katkad dolazi i do pravih malih etičkih trauma, kada je reč o "mešovitim" brakovima, sa supružnicima različitih državljanstava, jednim iz EU, a drugim iz "ostatka sveta". Ako se tome pridodaju i deca ovih parova koja to posmatraju, neki se, s pravom, zaista osećaju kao građani drugog reda. Ili što bi rekao stari dobri Orvel – svi su ljudi jednaki, samo su neki jednakiji od drugih. 

Još jedna od novih mera koja će ubrzo zaživeti je to što ćemo stupanje na tlo EU ubuduće morati da plaćamo. Novi sistem izdavanja elektronskih dozvola za ulazak u EU trebalo bi da počne sa primenom krajem maja, a odnosi se na građane iz zemalja koje nisu članice šengenske zone i kojima nije potrebna viza za ulazak, poput Srbije. Za dobijanje ovog sertifikata putnici će morati da popune onlajn aplikaciju, a naknada za prijavu iznosiće 7 evra. Oni iz EU neće plaćati taksu i kod nas će dolaziti besplatno.

Diskrimnacija se ponekad sprečava u poslednji čas. U predlogu najnovijeg francuskog zakona o imigraciji, Ustavni savet je početkom prošle godine kao neustavne ocenio mere kojima se želelo da se ograniči broj stranih studenata na francuskim univerzitetima, uz obavezu da plaćaju depozit i da imaju imperativ obrazovnih rezultata da bi im bio produžen boravak.

Prethodno je želja vlasti da pošto-poto ove mere, o utvrđivanju višegodišnjih kvota za prihvat stranih studenata van teritorije EU uvrsti u zakon, podigla na noge akademski svet i izazvala zgražavanje naučne zajednice u kojoj su, uostalom, mnogi u prvom, drugom ili trećem kolenu stranog porekla, a rade za dobrobit Francuske i šire bleštavi oreol njenih dostignuća širom sveta.

Ali, jednakost nije mogla svugde da prođe. Od pre pet godina, stranci, od kojih su neki u prošlosti proslavili francusku nauku, moraju studiranje da plate daleko skuplje na državnim univerzitetima, poput Sorbone. Za žitelje EU studiranje, tako, košta od 170 do 243 evra godišnje, zavisno od stepena studija, a za one koji dolaze "s druge strane žice" od 2.770 do 3.770. Protiv toga se nije pobunio ni Ustavni savet.

Neke povlastice se još drže na klimavim nogama. Besplatna osnovna lekarska pomoć za strance bez prava boravka u Francuskoj borbeno je polje na kojem se već godinama sučeljavaju krajnja levica i desnica – prvi ni za živu glavu ne daju da se dira u sveto pravo lečenja za svako živo biće, drugi ne odustaju od namere da se upuste u ovaj levičarski osinjak. Oko toga se saplitala i prethodna Barnijeova vlada, sada će s tim muku mučiti i premijer Fransoa Bajru. Kako sada stvari stoje, budžet u ove svrhe biće, bar, smanjen.  

Francuska suverenistička desnica bi da ograniči mogućnosti stranaca van EU u mnogim domenima, kao što su pravo na iznajmljivanje društvenih stanova, ravnopravnost pri zapošljavanju, jednakost pri dobijanju socijalnih prava i dotacija.

Kako evropska društva u različitim zemljama sve više skreću udesno, tako, polako, bledi i gubi se jedno po jedno pravo stranaca van "evropskog kluba" na istovetan tretman s lokalnim stanovništvom.

Tako se od socijalne pomoći, eto, stiglo i do ulaznice za muzej. Ali, svaki klub ima svoja pravila. Ko nema člansku kartu, mora, očigledno, da plati da bi zavirio u ovo elitno društvo.

POREZ I DISKRIMINACIJA

Prema zakonima EU, svaka diskriminacija zasnovana na polu, godinama, hendikepu, rasnoj i etničkoj pripadnosti, ubeđenjima i seksualnoj opredeljenosti je nelegalna i kažnjiva. Ali, posedovanje različitog pasoša može ponekad da vas košta skuplje, prilikom ulaska u muzej, studiranja ili prelaska granice. U Briselu to objašnjavaju činjenicom da građani EU kao poreski obveznici već izdvajaju određenu sumu za funkcionisanje kulturnih institucija, univerziteta i administracije.  

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije