BUDI SAM SVOJ DOKTOR: Neobičan novi način samopregleda u Francskoj

Reci samom sebi da kažeš "A"!

Foto Shutterstock

Tako, otprilike, izgleda novi način lekarskog pregleda po principu samousluživanja koji se u poslednje vreme primenjuje u nekim mestima u unutrašnjosti Francuske, tamo gde je zalepljena etiketa "medicinske pustinje".

Suočene sa premalim brojem lekara u zabitim regionima, ali i tamo čim se malo zađe van velikih anglomeracija, vlasti su pribegle inovantnoj ideji. Postavljeni su veliki kontejneri u kojima se pacijenti sami pregledaju, pred očima lekara koji ih savetuje i posmatra s druge strane ekrana.

Ove tele-konsultacije su daleko sofisticiranije od onih koje su ušle u opticaj s pandemijom virusa korona. Tada je, nekako, postalo normalno da se saveti i pregledi vrše na daljinu, zbog opasnosti od virusa. I danas mnogi to u Francuskoj rade, iz stanova, s namerom da izbegnu zarazu, ukoliko slučaj nije previše komplikovane. Tako se štedi i vreme, a na ovaj način se rešavaju dermatološki problemi, kao i sitne upale, bolovi u kičmi, psihološke tegobe.

Sa medicinskim kontejnerima, odnosno "boksovima" kako ih ovde još zovu, otišlo se korak dalje. Jer, pacijenti sada na korišćenje imaju i – instrumente. Dežurni lekar, koji ne mora da se pomera iz svoje tople sobe u prestonici ili u nekom drugom velikom gradu, daje tačne upute i smernice, etapu po etapu, kako se instrument koristi, navodeći tako bolesnika da praktično sam utvrdi sve elemente potrebne za davanje dijagnoze.

U Francuskoj danas radi oko 240.000 lekara, od kojih su oko 40 odsto, odnosno oko sto hiljada lekari opšte prakse, dok su ostalo specijalisti. Sedam miliona Francuza, ili oko deset odsto populacije, danas nema izabranog lekara. Nedostaje bar osam hiljada lekara opšte prakse. I kod specijalista je gužva. Zakazati neke od najtraženijih branši, poput alergologa u aprilu, prava je umetnost.

Mnogo je razloga za to. Među njima je nekadašnje smanjenje kvota za upis na medicinski fakultet, naročito devedestih godina prošlog veka, što sada dolazi na "naplatu", s odlaskom u penziju starijih generacija. Ali, nije samo to razlog. Mladi lekari danas često vole da deo svog radnog vremena provedu u bolnicama zbog napretka u službi, specijaliziranja i plate, dok drugi deo posvećuju privatnoj praksi, a to je teško pomiriti na daljinu. U moderna vremena više je i specijalnosti, pa je samim tim i manje onih koji se opredeljuju za opštu praksu. Mladi su i više naviknuti na komotni život u velikim gradovima i baš im se i ne ide u provinciju.   

Francuzi nastoje da pronađu rešenja, među kojima je i dovođenje lekara iz inostranstva. Trenutno u zemlji radi oko 33.000 "belih mantila" koji su diplome dobili van granica zemlje. Dakle, gotovo 14 odsto. Broj stranih radnika u zdravstvu ukupno se ovde penje i do 18 procenata. Ali, to očigledno nije dovoljno, pa su sada u pomoć priskočili i "medicinski kontejneri". Bele boje, s crvenim krstom na sredini, bez prozora, počeli su da se postavljaju na vidljivom mestu u selima, uz zgrade opština ili na trgovima. Lokalne vlasti bi radije da pronađu lekare, ali im to ne polazi za rukom, pa su se skoncentrisali na sistem "daj šta daš". 

Kontenjerni su otvoreni od ujutro do uveče, svakog dana u godini. Pregled se zakazuje preko interneta, a instrukcije su ispisane na spoljnom zidu. Prilikom zakazivanja dobija se šifra kojom se otključavaju vrata. Unutra se, uz kompjuter i bolesničku stolicu, nalaze instrumenti, među kojima su toplomer, merač pritiska, stetoskop, dermatoskop, oksimetar. Pacijent ih koristi uz instrukcije lekara s druge strane ekrana. Vrši se čak i takozvana auto-palpacija. Pod stručnim vođstvom lekara pacijent uči raspored svojih organa. Opipava želudac, bešiku, matericu, jetru, žučnu kesu, slepo crevo, bubrege. Na kraju dobija dijagnozu i recept, a iz mašine izvlači svoju zdravstvenu knjižicu. Kada za sobom zatvori vrata, kontejer se dezinfikuje. Takođe sam. Virusi i bakterije se uništavaju UV-C ultraljubičastim zračenjem, bez hemijskih supstanci. 

To, naravno, funkcioniše samo u slučajevima ako nije potrebna hitna ili komplikovanija intervencija. Ukoliko nalazi nisu dobri, a situacija to zahteva jer je, recimo, saturacija kiseonika u krvi niska, postoje aritmija ili bolovi u grudima, lekar zove terensku službu ili hitnu pomoć. Ali, najveći broj pregleda upravo otpada na one manje složene konsultacije kada je pacijentu, ponekad, potreban možda samo razgovor ili savet od lekara. Na ovaj način štedi se vreme i istovremeno daje još jedan pečat savremenom dobu u kome živimo.

STRANCI U "BELIM MANTILIMA"

Ne kubure s "belim mantilima" samo u Francuskoj. Stranci predstavljaju čak 22 odsto lekara u Nemačkoj, 54 u Australiji, 49 u Irskoj, 41 u Velikoj Britaniji, 37 u Kanadi i 30 u SAD, prenosi "Parizjen". Kada je reč o medicinskim tehničarima i sestrama, van granica zemlje dolazi 19 odsto u Nemačkoj, 41 u Australiji, 37 u Irskoj, 33 u Švajcarskoj, 6 u Francuskoj i 28 u Ujedinjenom kraljevstvu.

Preporučujemo

Region

0 0

OVO JE ALDINA SVIREPO UBIJENA U MOSTARU: Fudbalski sudija je jurio kroz grad, pa upucao u toaletu gde je pokušala da se sakrije

17. 11. 2025. u 11:21

Svet

0 0

ZELENSKI U POSETI FRANCUSKOJ: Očekuju se sporazumi o isporuci oružja Ukrajini

17. 11. 2025. u 11:17

Svet

0 0

"NIJE VREDNO UPUŠTATI SE U OVU AVANTURU" Orban: Mađarska neće pripojiti Zakarpatje svojoj teritoriji

17. 11. 2025. u 10:59

Svet

0 0

ŠVEDSKA SE DAVI U KOKAINU: Šta krije severni „raj“ Evrope?

17. 11. 2025. u 10:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije