NATO U PANICI OD RUSKOG NAPADA: Zapadne vojne obaveštajne službe razrađuju navodne ratne pretnje Moskve

Rusija se ne sprema da vojno napadne NATO zemlje. To bi moglo da se zaključi iz reči francuskog ministra vojske Sebastijana Lekornija, koji je reagovao na neke projekcije zapadnih službi da bi Moskva mogla da to učini u roku od dve do pet godina.

profimedia/Novosti ilustracija

- Zaključci naših obaveštajnih službi to ne govore – kazao je Lekorni.

Francuski ministar je, međutim, dodao da Moskva ima iskušenje da destabilizuje Moldaviju kroz Pridnjestrovlje, kao i da bi zemlje s manjinama koje govore ruski takođe mogle da budu predmet ruske destabilizacije.

- Minimiziranje ruske pretnje je apsurdno, ali je isto toliko apsurdno pokazivati uzbuđivanje u tom pogledu – kazao je ministar.

Saveznici, međutim, skreću pažnju da francuske obaveštajne službe ove zemlje nisu videle ni početak ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine i da su se njihovi nalazi razlikovali od ostalih.

Lekorni je takođe poručio da Rusija "cilja" zapadnu demokratiju i privredu, pomenuvši destabilizaciju pomorskih tokova, s mnogobrojnim brodovima iz "flote duhova" koji prave opasnost po pomorske kablove i energetsku strukturu, uz sve sofisticiranije sajber napade.

- Ovo može ići i dalje, s diverzantskim operacijama i planiranjem atantata na ključne ličnosti u ekonomskom svetu – kazao je Lekorni, ali je isključio otvoreni rat.

Mediji su prethodno preneli izveštaj danske obaveštajne službe da bi, navodno, Rusija, posle rata u Ukrajini, mogla da se ustremi na baltičke zemlje. Ovaj tajni zapis koji je procurio u javnost predviđa "rat u velikim razmerama u roku od pet godina". Prema ovom izveštaju napisanom na tri stranice, Moskva bi mogla vojno da napadne evropske zemlje iz sastava NATO.

U prilog ovim pretpostavkama, navodi se i to da je Moskva, paralelno s ofanzivom na Ukrajinu, pokrenula opsežnu rekonstrukciju svojih vojnih sanga. Istaknuto je da Rusija za masivno naoružavanje dobija finansijsku i matrijalnu podršku od Kine, Irana i Severne Koreje.

- Ali, to ne znači da je Rusija odlučila da uđe u rat protiv svih zemalja NATO – ističe se u danskom dokumentu, uz preciziranje da je Moskva sebi samo obezbedila mogućnost da to može da uradi.

Ukoliko do toga dođe, Rusija bi mogla da vodi rat sa graničnom zemljom u roku od šest meseci, napad na Baltičke zemlje regionalnih razmera bi mogao da dođe otprilike dve godine posle uspostavljanja mira u Ukrajini, dok bi napad velikih razmera na Evropu došao u roku od pet godina.

Danska obaveštajna služba je takođe "predvidela" da bi, uz aktuelne hibridne napade, Rusija mogli da "unoži simulirane napade i gađanja u blizni zapadnih aviona".

"Politiko" skreće pažnju da Moskva računa na to da SAD neće priskočiti u pomoć evropskim članicama NATO, shodno novoj politici američkog predsednika Donalda Trampa.

- Rusija će verovatno biti spremnija da upotrebi vojnu silu u regionalnom ratu protiv jedne ili više evropskih zemalja NATO, ako NATO doživljava kao vojno oslabljen ili politički podeljen – prenosi "Politiko" deo danskog izveštaja.

Danci nisu usamljeni u ovim procenama. Estonske službe su izašle s pretpostavkom da bi Rusija mogla da izazove konflikt s NATO tokom sledeće decenije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije