TRAMPOVE CARINE KAIŠ OKO VRATA: Nove mere američke administracije noćna mora za automobilske industrije širom sveta

NAJAVA američkog predsednika Donalda Trampa da će, od 2. aprila, uvesti carinu od 25 odsto na sve automobile koji nisu proizvedeni u SAD, stvorila je pravu paniku među evropskim proizvođačima četvorotočkaša, čije su akcije odmah pale za pet procenata u proseku, dok su deonice Aston Martina na Londonskoj berzi manje čak 8,9 odsto. Tramp, u međuvremenu, ohrabruje američke fabrike: "Ako proizvodite automobil u SAD nema carine!"

Foto: Goran Čvorović

On obećava da će mera dovesti do velikog rasta u industriji, podstaći otvaranje radnih mesta i investicije u SAD. Tramp naglašava da su carine na automobile trajne. Dodaje da vlasnik Tesle Ilon Mask nikada nije tražio uslugu i naveo da carine mogu biti "neutralne za Teslu".

Zvaničnici Bele kuće žele da američki radnici prave više delova, a ne samo da ih sklapaju i tvrde da ova akcija tera firme da se presele. Dan pre najnovijih tarifa, južnokorejski Hjundai najavio je da će uložiti 20 milijardi evra u SAD i izgraditi novu čeličanu u Luizijani. Tramp je to pozdravio kao "jasnu demonstraciju da carine dobro funkcionišu".

Međutim, osim što Trampov najnoviji potez preti da ugrozi globalnu trgovinu automobilima i lance snabdevanja, analitičari kažu da će dovesti do privremenog gašenja značajnog dela proizvodnje automobila u SAD, povećanja cena i zaoštravanja odnosa sa saveznicima.

I zaista, akcije Dženeral motorsa pale su za tri odsto, a Stelantisa, vlasnika Džipa i Krajslera, za 3,6 odsto. Osim toga, nove mere mogu da zaštite domaća preduzeća, ali podižu troškove svima koji se oslanjaju na delove iz inostranstva. Studija američke Komisije za međunarodnu trgovinu predviđa da će se uvoz smanjiti za skoro 75 odsto, dok će prosečne cene u SAD povećati za oko pet procenata.

Automobilska industrija se već bori sa proširenim carinama na čelik i aluminijum. Ford i Dženeral Motors su, zajedno sa ostalim automobilskim kompanijama, pozvali Trampa da oslobodi industriju svih daljih obaveza i upozorili da carine ne smeju ići nauštrb podizanja cena za kupce.

Tramp se na ovo ne obazire, pa je juče, rano ujutru, zapretio "daleko većim" carinama, "ako EU i Kanada budu radile zajedno da naprave ekonomsku štetu za SAD".

Što se Evrope tiče, procenjuje se da bi nemačke kompanije Porše i Mercedes mogle da izgube 3,4 milijarde evra, odnosno četvrtinu projektovane zarade za 2026. godinu. Nemački proizvođači će, zbog američkih carina, možda morati da podignu cene svojih automobila, ili da prebace još više pogona u SAD. Carine će pogoditi i proizvođače auto-delova, kao što su Boš i Kontinental, piše američka agencija Blumberg, a "Bi-Bi-Si" nagađa da će naplata tih taksi, startovati od maja.

Kako je saopštilo Udruženje nemačkih proizvođača automobila (VDA)ovaj Trampov potez, veliki je udarac za slobodnu trgovinu zasnovanu na pravilima. To udruženje, pozvalo je, zato, EU da pregovara sa vlastima u Vašingtonu.

Premijer Japana, drugog po veličini svetskog izvoznika automobila, kaže da će staviti "sve opcije na sto", kao odgovor na carine. Akcije japanskih proizvođača automobila, uključujući Tojotu, Nisan, Hondu, pale su juče.

Za Veliku Britaniju, SAD su drugo najveće tržište za izvoz automobila posle EU, prema Društvu proizvođača i trgovaca motora (SMMT). Majk Hoz, izvršni direktor SMMT, pozvao je vlade Britanije i SAD da se "odmah udruže i postignu sporazum koji funkcioniše za sve". SAD su lane bile najveće prodajno tržište za britanski Jaguar Land Rover, nadmašujući prodaju na domaćem tržišti i u Kini.

Kanadski premijer Mark Karni nazvao je Trampovu najavu "direktnim napadom" na njegovu zemlju i njenu automobilsku industriju, a šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, najavljuje odgovor EU.

Kanada i Meksiko izuzetak

SAD su lane uvezle oko osam miliona automobila, za oko 230 milijardi evra, što je polovina ukupne prodaje. Meksiko je najveći dobavljač automobila u SAD, a slede Južna Koreja, Japan, Kanada i Nemačka. Nove carine na automobilske delove iz Kanade i Meksika su izuzete, dok su američka carina i granična patrola uspostavile sistem za procenu dažbina, saopštila je Bela kuća. Vrednost dnevne robne razmene sa susednim zemljama, meri se milijardama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije