PUTIN NIJE DOBIO SAMO JEDAN RAT: U 25 godina, Rusija od zemlje na ivici raspada do snažne razvijene savremene države

MINULE nedelje se ispunilo 25 godina vladavine ruskog predsednika Vladimira Putina. Na izborima koji su održani 26. marta 2000. je prvi put pobedio. Pompeznog obeležavanja tog jubileja nije bilo, jer to Putin ne voli, a sada dok traje rat i ginu ljudi nikome nije do takvog slavlja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ocenio da je u tom periodu Putinove vladavine Rusija prošla put od zemlje na ivici od propasti do snažne razvijene savremene države.

Foto: EPA

Kad je Putin preuzeo državu od Borisa Jeljcina Rusija je zaista bila u teškoj, ne samo ekonomskoj, nego i političkoj situaciji. Pretila joj je realna opasnost da ostane bez dela teritorije na Kavkazu, a zahvaljujući mudroj politici Putina je u pravom smislu postala ekonomski i politički moćna suverena država.

Godinu dana pre nego što je Putin postao premijer, u avgustu 1998, Rusija je doživela ekonomski brodolom. Dogodio se bankrot, jer nije mogla više da izvršava svoje finansijske obaveze. Rublja je silno devalvirala i veliki broj građana Rusije izgubio je ušteđevinu. Tako je prema službenoj statistici 1999. čak 41 odsto građana imalo primanja manja od životnog minimuma. Uz to je rapidno porasla nezaposlenost.

Ali kako narod kaže, sreća prati hrabre, pa je Putinu i njegovim saradnicima išlo naruku to što je cena nafte počela da raste, a to je pomoglo da državni budžet brže puni i uspostavlja ekonomska stabilnost. Barel nafte je 1998, koštao 12 dolara, da bi 2003, bio 27,3 dolara. Posle toga je cena "crnog zlata" stalno rasla godišnje najmanje od 12 do 15 odsto. Osim toga što je cena nafte skočila, Putin je napravio veliku promenu u načinu njene prodaje. On je stao na kraj lopovluku bogatih izvoznika. Oligarsi su se koristili jeftinim trikom. Osnivali su svoje firme u Londonu ili nekoj ofšor zoni i po znatno nižim cenama od tržišnih sebi iz Rusije prodavali naftu. Naravno, kasnije su njihove kompanije prodavale tu istu sirovu naftu po tržišnim cenama i razliku su sebi stavljali u džep.

Šta je napravio Putin? On je od izvoznika nafte iz Rusije tražio da moraju da plaćaju izvoznu carinu na svetskoj ceni nafte, a ne na onoj umanjenoj po kojoj su je ranije prodavali svojim kompanijama u inostranstvu. Zahvaljujući toj Putinovoj odluci državni budžet je znatno brže i više počeo da se puni. Stao je na kraj ne samo mahinacijama sa cenama, nego je insistirao da Rusija investira i zarađuje na finalnim proizvodima, a ne samo na sirovinama. Sada mnogo hvaljeni Žirinovski je tada pričao kako Rusija i ne treba da razvija svoju proizvodnju, jer joj je dovoljno da prodaje sirovine koje ima a zatim sa punim državnim budžetom kupuje na strani ono što joj treba. To je tipični kolonijalni princip trgovine i ne treba biti preveliki ekonomski stručnjak da bi se znalo da je znatno veća zarada na finalnim proizvodima nego na prodaji sirovina. Zbog toga je Putin insistirao da se poveća proizvodnja finalnih proizvoda.

Foto AP

Posle prestanka ratovanja na Kavkazu Putin se na međunarodnom planu skoncentrisao na povratak i jačanje statusa Rusije na međunarodnoj areni i poboljšanju odnosa sa Evropom, Amerikom i Azijom. U periodu od 2008. do 2012. je obavljao funkciju premijera, a na njegovo predsedničko mesto bio je izabran Dmitrij Medvedev.
Sve do rata u Gruziji u leto 2008, sticao se utisak da su odnosi Rusije sa Zapadom jako dobri. Od 2010. Putinova Rusija se mnogo bavila "enegretskom diplomatijom". Bogata naftom i gasom Rusija je bila privlačna kao partner Kini i Indiji, kao i mnogim drugim zemljama.

Putina optužuju da je oteo Ukrajini Krim 2014, mada su ukrajinski nacionallisti na Majdanu isprovocirali referendum o pripajanju krimskog poluostrva Rusiji. Posle smene legalno izabranog predsednika Viktora Janukoviča u nacionalističkoj euforiji i divljanju u parlamentu su doneli ukaz kojim je ruski jezik izgubio status ravnopravnog sa ukrajinskim u oblastima gde su Rusi bili većina. Sa time se na Krimu nisu mogli pomiriti, jer je tamo živelo 63 odsto Rusa.

Zapad koji je aktivno pomagao ukrajinske nacionaliste odmah je stao na stranu Kijeva i počeo da uvodi sankcije Rusiji. U Vašingtonu i Briselu su očekivali da će uspeti da isprazne ruske prodavnice da će privreda doživeti kolaps i da će to izazvati buru nezadovoljstva građana Rusije. Pokazalo se da su te prognoze bile pogrešne. Rusija je postala jedan od najvećih proizvođača i izvoznika žitarica na svetu. Za vreme Putinove vladavine Rusija je uspela da zadovoljava svoje potrebe u hrani i da izvozi. Rusija danas uvozi samo govedinu iz južne Amerike, a sve ostalo meso i riba koje se nude svojim građanima je domaće.

Što se tiče izvoza Rusi su izgubili ranijeg velikog kupca energenata, a to su bile Nemačka i druge evropske zemlje. Zbog toga su preusmerili svoju ponudu na istok. Sada su najveći kupci ruskog gasa i nafte Kina i Indija.

Putin je u toku 25-godišnje vladavine inicirao više reformi u društvu kojima je bio cilj poboljšati efikasnost državnih struktura i pojačati borbu protiv korupcije. Mnogo toga je napravljeno i poboljšano, ali jedan rat on nije uspeo da dobije do kraja. Korupcija je jedan od najozbiljnijih problema ruskog društva i o tome Putin stalno govori. Dakle, on ne skriva probleme koji decenijama postoje.

Da nema povlašćenih i zaštićenih, najbolji je dokaz da je u toku SVO uhapšeno pet generala koji su bili na visokim funcijama u Ministarstvu odbrane. Za vreme vladavine Putina hapšeni su i savezni ministri koji su uzimali mito. Istine radi, mora se reći da se Putin ne teši time da je korupcija bolest koja se raširila u mnogim državama, a da činovnički lopovluk ima tradiciju još iz carevine.

Foto: Tanjug AP

U vreme SSSR-a korupcija je takođe postojala, ali su sume u odnosu na sadašnje bile simbolične. Najviše se kralo u Jeljcinovo vreme. Te nekadašnje oligarhe, na čelu sa Borisom Berezovskim i Mihailom Hodorkovskim, jednim od vlasnika naftne kompanije "Jukos", Putin je uspeo da potpuno udalji od uticaja na vlast. U današnjoj Rusiji oligarha zaista više nema. Dakle, bogataši nemaju više političku moć. Ali, uprkos hapšenjima i smenjivanjima sa funkcija korupcija i dalje postoji, jer je očigledno da nije malo onih koji ne mogu da odole da se na brzinu obogate, iako su svesni da ako ih uhvate neće biti milosti.

Preporučujemo

Svet

0 0

RJABKOV O TRAMPU I NATO: Moskva ne veruje u mogućnost da SAD napuste Alijansu

31. 03. 2025. u 23:05

Svet

0 3

UKRAJINSKI POLITIČAR PODRŽAO PUTINOV PREDLOG: To će spasiti Ukrajinu

31. 03. 2025. u 20:45

Svet

0 0

PUTIN NAREDIO REGRUTACIJU: U vojsku ide 160.000 ljudi od aprila do jula

31. 03. 2025. u 19:45

Svet

0 13

BESNE BORBE U TORECKU, UKRAJINCI U ČUDU: Rusi se teško kreću ulicama, pribegavaju novoj taktici

31. 03. 2025. u 13:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije