SVET SE PROMENIO NAOPAČKE: Kako je Tramp za par dana šokirao Evropu?

KADA je Donald Tramp početkom januara ponovo preuzeo dužnost predsednika SAD, evropski lideri znali su da ih očekuju izazovi. Ali nisu mogli da predvide ni brzinu ni razmere zaokreta u američkoj spoljnoj politici.

FOTO: Tanjug/AP

Samo nekoliko nedelja kasnije, odnosi sa ključnim saveznikom uzdrmani su do temelja. Pitanje koje se sve glasnije postavljalo bilo je: Da li je Amerika sada pretnja, a ne partner?

U februaru je niz Trampovih odluka i izjava uzdrmao bezbednosne temelje Evrope. U Berlinu i Varšavi političari su preko noći menjali odbrambene strategije, dok su diplomate očajnički pokušavale da spasu poredak koji postoji još od kraja Drugog svetskog rata, piše Politiko.

Šok oko Ukrajine

Prva „bomba“ pala je kada je američki ministar odbrane Pit Hegset na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu poručio da Ukrajina mora da zaboravi povratak na granice iz 2014. godine. Nazvao je to „iluzijom“ i jasno rekao da članstvo u NATO-u nije opcija u bliskoj budućnosti.

Samo nekoliko sati kasnije, procurele su informacije o Trampovom pozivu Vladimiru Putinu. U objavi na Truth Social-u, Tramp je napisao: „Dogovorili smo blisku saradnju. Naši timovi odmah počinju pregovore, a uskoro ćemo obavestiti predsednika Zelenskog o razgovoru.“

Foto: Tanjug/AP

Prema navodima izvora iz Politika, evropski zvaničnici bili su posebno zabrinuti jer je Trampova retorika sve više podsećala na onu koja dolazi iz Moskve. Jedna od tih tvrdnji bila je i da je „Ukrajina sama započela rat“.

Nakon Trampovog razgovora s Putinom, Rusija je pokrenula žestok napad: 140 dronova, artiljerijski udari na Herson i vazdušni napadi na region Zaporožja.

Govor Džej Di Vensa

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, dodatni šok izazvao je potpredsednik SAD Džej Di Vens. U svom prvom javnom nastupu na međunarodnoj sceni, optužio je evropske vlade da ignorišu volju naroda, verske slobode i nezakonitu migraciju.

- Pretnja koje se najviše plašim kada je reč o Evropi nisu Rusija, Kina ili bilo koji spoljni faktor. Prava pretnja dolazi iznutra - rekao je.

Foto: Profimedia

Publika je zanemela, a jedan bivši američki zvaničnik prokomentarisao je: „Svi su ostali otvorenih usta. Bilo je užasno.“

Hitni samiti i inicijative

Dan nakon Vansovog govora, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski otkrio je da francuski predsednik Emanuel Makron saziva hitni samit u Parizu. Sastanak je održan 17. februara, a zatim još jedan dva dana kasnije. Makron i britanski premijer Kir Starmer preuzeli su inicijativu i počeli da lobiraju za mirovni plan.

Na sastanku su učestvovale Francuska, Poljska, Nemačka, Italija, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Danska i visoki zvaničnici EU. Predstavnici baltičkih zemalja nisu bili pozvani.

Svađa Trampa i Zelenskog

Starmer je podigao ulog najavivši spremnost da pošalje britanske vojnike u Ukrajinu kao mirovne snage.

- Nikada nismo mislili da ćemo morati da kažemo kako moramo biti nezavisni od Amerike - izjavio je Fridrih Merc, budući nemački kancelar.

Sredinom februara, Tramp je brutalno izvređao Volodimira Zelenskog:

- Trebalo je to već da rešiš. Ti si započeo rat. Možda si i diktator bez izbora - rekao je, ponavljajući stavove iz Kremlja.

I pored svega, Zelenski je prihvatio poziv u Vašington. U 40 minuta pristojnog razgovora s Trampom i Vansom, insistirao je na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu — što je izazvalo eksplozivnu svađu. Jedan francuski ambasador je prokomentarisao:

Foto: Profimedia

- Na ljudskom nivou... ništa više nije sveto.

Zelenski je sledećeg jutra stigao u London, gde ga je na ulazu u Dauning strit dočekao Kir Starmer. Britanski premijer i Makron iskoristili su samit u Londonu kako bi najavili formiranje „koalicije voljnih“ – grupe zemalja koje će pokušati da ispregovaraju mirovni plan i predstave ga Trampu.

Krpljenje narušenih odnosa

Nakon sastanka, Zelenski se susreo sa kraljem Čarlsom III. Američki zvaničnici su, navodno, bili besni zbog te „parade ljubavi“, dok je britanska vlada osetila pritisak da natera Ukrajinu za pregovarački sto.

Zelenski je na kraju dana dao 72-minutni intervju u kojem je izjavio da je „mir veoma, veoma daleko“. Već sledećeg dana, Tramp je obustavio vojnu pomoć Ukrajini.

U narednim danima, Makron i Starmer pokušavali su da poprave odnose između Trampa i Zelenskog. Francuski diplomate pomogle su u sastavljanju pisma pomirenja koje je Zelenski uputio Trampu.

Iako je dogovoren privremeni 30-dnevni prekid vatre koji se odnosio samo na civilnu i energetsku infrastrukturu, rat se nije zaustavio. Tramp je potom usmerio pažnju sa Ukrajine na carine, a odnosi između Evrope i SAD-a ostali su duboko narušeni.

Preporučujemo

Svet

0 5

TRAMP ZATVARA SKORO 30 AMBASADA I KONZULATA: Od toga dva u našem komšiluku

16. 04. 2025. u 07:18

Svet

0 1

NE MENjA SVOJ STAV: Tramp i dalje želi da pripoji Kanadu

15. 04. 2025. u 21:55

Svet

0 2

"NISAM SIGURAN DA JE SPOSOBAN..." Tramp ponovo šokirao izjavom o Zelenskom

15. 04. 2025. u 20:06

Svet

0 5

AMERIKANCI PONOVO ŠOKIRALI Novi nevidljivi ubica stiže: Prvo pojavljivanje misterioznog F-47 na videu! (VIDEO)

15. 04. 2025. u 22:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije