KO ĆE DA USMRTI ČOVEKA KOJI JE ODLUČIO DA UMRE: Francuska bi mogla uskoro da se pridruži zemljama koje dozvoljavaju eutanaziju

Duboko podeljeno francusko društvo našlo se ovih dana usred polemike oko mogućeg ozakonjenja eutanazije.

Foto: Free Images Pixabay

Neke od okolnih zemalja, poput Švajcarske i Belgije, kao i Holandije, to su već odobrile, a iskustva pokazuju sve prednosti i mane ovakve legislature.

S jedne strane, olakšavaju se situacije za bolesnike u nepodnošljivim stanjima, s druge otškrinjuju vrata za eventualne zloupotrebe. Pre svega, otvara se značajno moralno pitanje, oko toga da li je ljudski život svetinja, i da li, kad i ko, ima pravo da ga prekine.

U francuskoj skupštini početkom sedmice započela je rasprava koja bi, ukoliko se poslanici slože, mogla da rezultira zakonom kojim bi se Francuska približila regulativi u nekim susednim državama.

Francuska novinarka Eženi Bastije primećuje da bi, paradoksalno, u istoj godini, Francuzi tako mogli da dožive da se u nekropolu slavnih Pantenon premeste posmrtni ostaci Robera Badentera koji se borio protiv smrtne kazne, i da dobiju zakon koji odobrava eutanaziju.

- Neki će ovo poređenje smatrati nepristojnim, ali naprotiv, ono je sasvim relevantno da bi se istakao paradoks društva koje istovremeno slavi zakonsku zabranu ubijanja u ime pravde, ali se sprema da je ponovo otvori u ime emancipacije – ističe Bastijeova.

Od kad je sveta i veka, biće onih za i protiv asistirane pratnje u smrt. Ovoj metodi pribegavalo se i ranije, prećutno, u iskrenoj komunikaciji između lekara i pacijenta, kome bi se, uz lični pristanak ili zahtev, prekidala terapija i tako mu prekratile muke. Ali, sve je to bilo obavijeno tajnom bolničke sobe i često za sobom nosilo moralne dileme. Sada se tome traži zakonski okvir, po uzoru na države koje su već krenule tim putem.

Dugo se procenjivalo da francusko društvo nije spremno na ove promene, a onda je predviđenu raspravu prošle godine sprečilo raspuštanje skupštine. Sada je ta tema ponovo došla na dnevni red, u trenutku kada vlast nema apsolutnu većinu.

Ceo "paket" podeljen je na dva odvojena teksta, o palijativnoj nezi koju bi neizlečivi bolesnici u budućnosti mogli da odbiju, i drugi, o asistiranoj pomoći pri umiranju. Ova druga tema, prirodno, izaziva mnogo veće polemike.

Predviđeno je da rasprava traje dve sedmice, uključujući i vikende, a glasanje je planirano za 27. maj. Podneto je preko tri hiljade amandmana. Ranija glasanja po parlamentarnim komisijama ostavljaju prostor za zaključak da bi zakon mogao da prođe, mada, zbog osetljivosti pitanja, ništa ne može da se prejudicira.

Da bi sve ispalo kako je planirano, potrebno je da se centristima i levici, koja je u velikom broju za, u glasanju pridruže i konzervativci, pre svega s umerenog krila, dok su suverenisti daleko tvrđi po tom pitanju. Podela, međutim, ima i tamo gde se malo očekuju, kao u političkom krilu centrističkog premijera Fransoa Bajrua.

Jedan od odlučnih protivnika predloženog zakona o eutanaziji je i ministar unutrašnjih poslova Brino Retajo, iz redova "tvrđih" republikanaca, koji ističe da bi se na ovaj način u zakonodavstvo uveo "antropološki prekid", odnosno raskid s logičnim sledom u funkcionisanju čoveka. U svemu se otvara i široka filozofska rasprava na temu suicida. Postoje i oni, među kojima su i lekari, koji naglašavaju da predloženi tekst zakona ne pruža dovoljno zaštitnih klauzula, počev od transparentnosti prodedure, do ostavljenog vremena za predomišljanje.

Francuski predsednik Emanuel Makron se zalaže za novi zakon, ali u javnosti ima suptilniji pristup, ističući da debatu ne treba svoditi na to ko je za, a ko protiv, već da se treba opredeliti za "najmanje zlo". Obećao je i da će razmisliti o raspisivanju referenduma, ukoliko tekst zakona "zapne" u skupštini.

- Reči su važne i moramo da pokušamo da dobro imenujemo stvari, bez dvosmislenosti. Ovaj zakon smo zamislili kao zakon bratstva, zakon koji pomiruje autonomiju pojedinca i solidarnost nacije. U tom pogledu, strogo govoreći, ne stvaraju se novo pravo ili sloboda, već trasira put koji do sada nije postojao i koji otvara mogućnost traženja pomoći pri umiranju pod određenim strogim uslovima – stav je francuskog predsednika.

Makron je još ranije, prilikom prethodne debate prekinute zbog raspuštanja skupštine, istakao da će ceo proces biti rezervisan za odrasle po preporuci Građanske konvencije. Drugi uslov je da pacijenti moraju da budu sposobni za potpuno i puno rasuđivanje, što znači da su iz toga isključeni oni koji pate od psihijatrijskih ili neurodegenerativnih oboljenja, poput Alchajmerove bolesti.

Takođe, to će se odnositi na neizlečive bolesti i vitalnu prognozu koja je angažovana na kraći rok. Četvrti kriterijum je patnja, fizička ili psihička, koja ne može da se ublaži. Tada je na medicinskom timu da kolegijalno i transparentno odluči koje mere će preduzeti po ovom zahtevu.

Tu se postavlja i pitanje ko bi mogao da izvede taj čin oduzimanja života drugome, makar se radilo i o humanim razlozima. Neki lekari su za, drugi protiv. Predlog zakona ističe da davanje smrtonosne supstance vrši sama osoba ili, kada to nije fizički moguće, na njen zahtev, bilo dobrovoljac koga ona odredi kada nema tehničkih ograničenja, bilo lekar ili medicinska sestra koji je prate.

Ministarka zdravlja Katrin Votren, koja podržava predlog zakona, ističe da nijedan zdravstveni radnik neće biti primoran da sprovodi letalni tretman, odnosno da oduzima život pacijentu koji je to zatražio, ukoliko se to kosi s njegovim nazorima. Pa opet, sve je to izazvalo veliku polemku među doktorima.

Lekarka Kler Furkad iz Narbona, predsednica Francuskog društva za palijativnu negu koje okuplja više od 10.000 negovatelja i 6.000 volontera, ističe da, podrškom predlogu zakona, predsednik Makron "stavlja demokratiju pod pritisak."

Zanimljivo je da, prema istraživanju javnog mnjenja, uvođenje eutanazije u Francuskoj podržava 83 odsto građana, ali "samo" 74 odsto lekara. Oni koji se protiv ovoj meri ističu da je dosta teško utvrditi tačnu granicu sposobnosti kandidata za asistiranu smrt da o tome svesno odluči. Pitaju se i šta će biti s pravo na odgovaranje i nagovaranje.

Protivnici se pozivaju i na loša iskustva iz nekih zemalja, ističu da se tome sve češće pribegava kroz "banalizaciju smrti", da neki do rade zato što im je dosadio život jer ne trpe starost i nemaju baš neizdržive bolove, naglašavaju patnju porodice, a zgražavaju se i nad činjenicom da je eutanazija omogućena čak i nad decom u Holandiji.

Sumnjičavi u ispravnost ove odluke kažu da mnogi podržavaju asistiranu smrt deklarativno iz demokratskog opredeljenja, ali kada se sami nađu u takvoj situaciji, kopaju rukama i nogama da prežive. Protivi se i crkva, ističući da je Bog jedini vlasnik života i smrti, te da niko, ni u kom slučaju, ne može oduzeti nevini ljudski život. Oni koji se zalažu za takvu meru, naglašavaju da je humano pomoći onima koji više ne mogu da izdrže bolove, da prekrate muke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije