SAT OTKUCAVA DO VELIKOG RATA: SAD i Kina u ubrzanim pripremama za “Majku svih bitaka” na Tajvanu!

AMERIČKI zvaničnici veruju da je kineski lider Si Đinping naredio Narodnooslobodilačkoj armiji (PLA) da do 2027. godine bude spremna za zauzimanje Tajvana, čak i ako ne planira da izda naređenje baš te godine.

Foto MoD Kina

Postaje očigledno da SAD, posebno kroz poteze Donalda Trampa, teže oslobađanju od regionalnih sukoba u Evropi, na Bliskom Istoku i u Africi, kako bi se nesmetano usmerile na Kinu – državu koja sve otvorenije dovodi u pitanje američku globalnu nadmoć.

Zbog toga Vašington želi brzo okončanje rata u Ukrajini, spreman da prihvati realno stanje na terenu, čak i po cenu pogoršanja odnosa sa EU gde se evidetno preselila garnitura nekadašnjih donosilaca odluka u SAD.

Slično, SAD prete, ali ne napadaju Iran, izbegavajući uvlačenje u novi rat na Bliskom Istoku, uprkos pritiscima svog bliskog saveznika – Izraela.

AMERIČKI ZVANIČNICI UPOZORAVAJU: KINESKA INVAZIJA NA TAJVAN PITANjE JE VREMENA

Bivši visoki američki odbrambeni zvaničnik upozorio je Kongres da „kineska invazija na Tajvan više nije daleka“ opcija. General u penziji Čarls Flin, bivši komandant američke Pacifičke komande, predstavio je korake koje bi Narodnooslobodilačka armija Kine morala da preduzme za invaziju.

Kina već godinama sprovodi vojne aktivnosti oko Tajvana, pokušavajući da pokaže secesionističkoj vlasti Demokratske progresivne partije, koja vodi ostrvo, ko je ko.

Američki zvaničnici propagiraju da je Si Đinping naredio svojoj vojsci da bude spremna za zauzimanje Tajvana do 2027. godine – čak i ako ne planira da napad naredi tada, a to ponavljaju već godinama.

Državni sekretar SAD Marko Rubio i drugi na vlasti u SAD poručuju da kineska invazija mora postati toliko skupa i rizična da je Peking neće ni pokušati.

Foto DVIDS USN Seaman Apprentice Derek Kelley

„INVAZIJA NIJE VIŠE TEORIJSKA“

Govoreći pred Kongresom, general Flin istakao je da invazija uključuje prelazak kineskih snaga preko Tajvanskog moreuza (dugog 160 km) pod jakom vatrom, formiranje i održavanje mostobrana, kao i urbano ratovanje u gradovima sa ukopanom tajvanskom odbranom.

Kina bi sve to morala da izvede pre nego što SAD i njihovi saveznici stignu da organizuju vojnu intervenciju u odbrani Tajvana.

Flin je naglasio da, uprkos fokusu na kineske pomorske, raketne i vazdušne snage, upravo kopnene trupe odlučuju ishod: „Ako kineska armija ne može da se iskrca, manevriše i zadrži teritoriju, ne može ni da pobedi.“

BIVŠI ZAMENIK DRŽAVNOG SEKRETARA: SUDBINA TAJVANA DUBOKO JE POVEZANA SA SAD

Kurt Kembel, zamenik državnog sekretara 2024–2025, rekao je da je sudbina Tajvana usko vezana za američke interese – ekonomski, tehnološki i politički.

Zalaže se za celoviti pristup: saradnju Kongresa, Bele kuće i civilnog društva u jačanju odnosa sa Tajvanom, uključujući naoružavanje, ekonomsku saradnju i učešće Tajvana u međunarodnim organizacijama.

DILEMA: DA LI ĆE SE SAD DIREKTNO UMEŠATI?

SAD već decenijama sprovode politiku „strateške neodređenosti“ po pitanju vojne intervencije ako Kina napadne Tajvan, jer bi direktan sukob sa nuklearnom silom poput Kine mogao značiti prvi direktan rat velikih sila.

Slično pitanje postavlja se i za Peking – a navodno je upravo zato Si Đinping kao rok odredio 2027. godinu, kada procenjuje da će kineske oružane snage biti spremne da se suprotstave eventualnoj američkoj intervenciji.

Foto: Profimedia

LEGITIMITET TAJVANA

Podsetimo, Kina smatra pitanje Tajvana „suštinskim interesom“ i „crvenom linijom“ koju Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da pređu.

Kina je ove godine već izvela dve velike vojne vežbe u okolini Tajvana, a trenutne aktivnosti dodatno podižu tenzije u regionu.

Kina i Tajvan funkcionišu odvojeno od 1949. godine, nakon što su nacionalističke snage Čang Kaj-šeka pobegle na ostrvo nakon poraza od kineske narodnooslobodilačke armije Maoa.

Tajvan ima sopstvenu vladu, vojsku i valutu, međutim, Peking insistira da je ostrvo deo njegove teritorije i ne isključuje upotrebu sile kako bi preuzeo kontrolu nad njim. Sa Pekingom se slaže čitav svet pa i zapad, čak i SAD, ali samo na papiru. U realnosti, Tajvan odavno služi svrsi SAD u svakom smislu.

Ukratko, dugogodišnja politika Zapada prema Tajvanu i pitanju odnosa Tajvana i Kine predstavlja „stratešku dvosmislenost“ bez presedana.

Tajvan nema svoju stolicu u Ujedinjenim Nacijama, a samo 12 zemalja su ga zvanično priznale kao državu. U pitanju su: Belize, Gvatemala, Haiti, Sveta stolica, Maršalska ostrva, Palau, Paragvaj, Sveta Lucija, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Esvatini i Tuvalu.

Međutim i nažalost, kao što vidimo, UN kao organizacija gubi autoritet rapidno. Vodeće sile zapada su otpočele taj proces dok istok ponavlja obrazac.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Svet

0 3

AMERIČKI KOMANDANT SVEMIRSKIH SNAGA: SAD nisu u stanju da se nadmeću sa Rusijom i Kinom u kosmosu

20. 05. 2025. u 23:17

Svet

0 4

NI RUSIJA, NI KINA: Da li su Huti oborili F-35 iznad Jemena? (VIDEO)

15. 05. 2025. u 07:00

Ekonomija

3 3

SAD TRAŽE ZABRANU "HUAVEJOVIH" ČIPOVA "BILO GDE U SVETU": Napravljeni su uz pomoć naše tehnologije

15. 05. 2025. u 01:51

Svet

0 5

NISMO ZNALI DA STE NEVIDLjIVI... Kineski udar na američki ponos: Novi radari otkrivaju i stelt avione i podmornice (VIDEO)

20. 05. 2025. u 22:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije