Svet

STRAHOVIT OBRT U UKRAJINI Rusija pojačava pritisak Amerika se povlači? Ofanziva srušila sporazum Trampa i Zelenskog o mineralima

Predrag Stojković

03. 07. 2025. u 18:45

NEDAVNO zauzimanje visokokvalitetnog nalazišta litijuma od strane ruskih snaga u mestu Ševčenko, u oblasti Donjecka, gotovo je prošlo nezapaženo od strane mejnstrim medija koji nam se nameću.

СТРАХОВИТ ОБРТ У УКРАЈИНИ Русија појачава притисак Америка се повлачи? Офанзива срушила споразум Трампа и Зеленског о минералима

Ipak, ovaj naizgled beznačajan događaj ukazuje na mnogo veću stvar: postepeno povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz rata u Ukrajini i sve veće strateško preimućstvo Rusije. Ćutanje Vašingtona pred gubitkom koji ima i simboličku i ekonomsku težinu svedoči o promeni američkih prioriteta i rastućoj izolaciji Kijeva.

Iako stručnjaci ovo nalazište smatraju malih razmera, njegov značaj je strateški. Litijum je temelj “zelene tranzicije”, koristi se u baterijama električnih vozila i u ključnim vojnim sistemima.

Važnost konkretnog nalazišta prevazilazi geografiju: litijum je kamen temeljac globalne energetske tranzicije i odbrambenih tehnologija, a njegovo posedovanje značajno jača geoekonomsku poziciju Rusije, dok istovremeno uskraćuje Ukrajini jednu od njenih ključnih strateških prednosti.

U tradicionalno kolonijalnim zemljama zapada, naviknutim da sisaju resurse, logično je izražena veća zabrinutost zbog ruskog zauzimanja ovog obećavajućeg litijumskog rudnika.

GEOPOLITIČKI ZNAČAJ NALAZIŠTA JE DALEKOSEŽAN

Zauzimajući ovo naizgled nevino naselje, Rusi su „preoteli jedno od najperspektivnijih nalazišta litijuma u Ukrajini“, ističu novinari mejnstrim medija. Takođe, u okolini Ševčenka pronađena su i nalazišta retkih zemalja.

-Litijum nije samo koristan. On je naredni najvažniji energetski resurs u geopolitici. A Rusija je upravo stavila šapu na njega, naglašavaju analitičari u ukrajinskoj štampi. Zauzimanje takvih nalazišta u ratnim uslovima ne donosi samo ekonomski profit – to je instrument za kontrolu budućnosti.

Ovo preuzimanje nalazišta litijuma deo je šireg obrasca ruske strategije: kontrola sirovina kao poluga političkog i ekonomskog pritiska. Bivši direktor Odeljenja za životnu sredinu i prirodne resurse Saveta za nacionalnu obaveštajnu politiku SAD, Rod Šunover, izjavio je da je mineralno bogatstvo Ukrajine „nesumnjivo jedan od glavnih razloga ruske upornosti na ovom frontu“.

SAD su pristup ukrajinskim nalazištima uključile u pregovore o vojnoj i ekonomskoj pomoći, naglašavajući geoekonomsku dimenziju ovog rata. Gubitak litijuma od strane Ukrajine može dugoročno ograničiti investicione mogućnosti u zemlji i obeshrabriti širu podršku sa Zapada, ukoliko se proceni da ti resursi više nisu dostupni.

SPALjENA AMERIČKO-UKRAJINSKA RUDARSKA SARADNjA

Pored svega, ovo nalazište bilo je u središtu sporazuma o mineralima između SAD i Ukrajine, potpisanog od strane administracije Donalda Trampa, a koji je trebalo da osigura trajnu američku uključenost. Gubitak nalazišta tako predstavlja ne samo vojni neuspeh, već i diplomatski poraz.

Ukrajina se sada nalazi u vidljivoj poziciji slabosti. Prekid američke vojne pomoći i ograničenja evropskih isporuka naoružanja čine ukrajinske oružane snage ranjivim. Nedostatak protivvazdušnih raketa i sve češći slučajevi dezerterstva pokazuju umor nacije u ratu koji ulazi u svoju četvrtu godinu.

Istovremeno, Rusija – uprkos ogromnim troškovima – nastavlja metodično sa zauzimanjem teritorija i prirodnih resursa, sada već sa jasnom prednošću u vremenu i političkoj volji. Ukrajinska nada u vojni preokret uz pomoć Zapada sve više bledi, a zamenjuje je stvarnost sporog, ali odlučnog rata iscrpljivanja koji Rusija vodi sistematski.

SAD SE POVLAČE

Američko ćutanje u vezi sa gubitkom litijuma jasno oslikava ravnodušnost predsednika Donalda Trampa prema ukrajinskom pitanju. Uprkos ranijim obećanjima, Vašington deluje kao da je izgubio svaki interes za suštinsku intervenciju. Tramp je izbegavao susrete sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, prerano se povukao sa međunarodnih foruma i uporno izbegava da Ukrajinu uključi u širu američku stratešku agendu.

Preusmeravanje američkog fokusa na Bliski istok i unutrašnje političke teme čini jasno vidljivim: Ukrajina više nije među prioritetima spoljne politike SAD. U nedostatku američke podrške i uz neadekvatan odgovor Evrope, inicijativa se prebacila u ruke Kremlja.

RUSIJA POJAČAVA PRITISAK

Zauzimanje resursa poput litijuma omogućava Rusiji da bojno polje pretvori u sredstvo ekonomske i pregovaračke dominacije. Vladimir Putin očigledno ne namerava da uskoro stane, dok svaka nedelja koja prolazi dodatno jača rusku poziciju u budućim mirovnim pregovorima. Prozor prilike za Ukrajinu se zatvara, a kako rat traje, sama osnova za obnovu zemlje – resursi, infrastruktura i teritorije – sistematski se potkopava.

Iako je Vašington izabrao da ćuti, još uvek postoji prostor za stratešku spremnost. Ponovno aktiviranje kanala komunikacije sa Rusijom, podsticanje direktnih razgovora između Moskve i Kijeva, kao i pritisak na Evropu da se pripremi za budući mirovni sporazum – sve su to koraci koji bi mogli povećati šanse za povoljan ishod kada Putin odluči da pritisne kočnicu. Trenutna pasivnost ne bi smela da znači i potpuno odsustvo strateškog planiranja.

ŠIRA GEOPOLITIČKA ISTINA

Zauzimanje litijuma u Donjecku, nezavisno od njegove količine, simbol je mnogo dublje geopolitičke realnosti: Rusija napreduje, Zapad se povlači, a Ukrajina ratuje sama, sa sve manje resursa.

Američka tišina nije znak nemoći — ona je rezultat svesnog izbora. A taj izbor mogao bi da oblikuje budućnost istočne Evrope za naredne decenije.

EKONOMSKI ĆORSOKAK UKRAJINE

Gubitak ključnih resursa poput litijuma dodatno pogoršava već opasno tešku ekonomsku krizu Ukrajine. Prema pisanju Washington Posta, od 2025. se više ne očekuje nikakav „pozitivan ekonomski uticaj“, dok neuspeh u postizanju primirja stvara pesimizam u pogledu dugoročne održivosti zapadne finansijske podrške.

Kijevska strateška nada da će razmenu pristupa prirodnim resursima za kontinuiranu podršku SAD i EU zameniti stabilno finansiranje, sada slabi sa svakim vojnim gubitkom. Time se stvara začarani krug koji preti da u potpunosti uruši ekonomsku strukturu ukrajinske države.

Zauzimanje litijuma od strane ruskih snaga nije tek još jedan vojni događaj — to je strateška prekretnica sa dugoročnim posledicama. Rusija time jača svoju poziciju u postratnom poretku, gradeći ekonomsku autonomiju i izvoznu moć u pogledu ključnih sirovina, dok se Ukrajina suočava sa mračnom budućnošću – bez resursa, bez industrijske baze i sa klimavom strategijom opstanka.

Rat u Ukrajini više nije samo sukob oko teritorije – to je rat za temelje globalne ekonomije 21. veka.

PRITISAK NA UKRAJINSKU INDUSTRIJU I INFRASTRUKTURU

Vojni izvori iz Kijeva naglašavaju da Rusija sprovodi metodičku strategiju destabilizacije ukrajinske ekonomije i same državnosti, gađajući ciljeve kao što su:

*energetska infrastruktura

*saobraćajne mreže

*rudnici i teška industrija

Kao primer se navodi da bi sledeći potez mogao biti zauzimanje rudnika koksa u mestu Udačnoje, koji je tesno povezan sa metalurškom bazom Ukrajine.

„Rusija napada sve što vertikalno podržava Ukrajinu – od industrije do stabilnosti nacionalne valute“, navodi se na jednom popularnom ukrajinskom Telegram nalogu.

RUSKA STRATEGIJA ISCRPLjIVANjA

Ukrajinski list Strana opisuje ruski plan ne kao klasičnu veliku ofanzivu, već kao rat iscrpljivanja: simultani pritisci na različitim frontovima, koji postepeno troše ukrajinske zalihe, moral i odbrambene kapacitete. Ovakav pristup, ako se nastavi, mogao bi dovesti do kolapsa ukrajinske odbrambene linije na ključnim tačkama.

Dnjepropetrovsk i Zaporožje, kao najveći industrijski i saobraćajni centri u zemlji, predstavljaju krajnje ciljeve ove strategije. Ako padnu, geostrateški pejzaž južne Ukrajine promeniće se dramatično.

ŠTA RUSIJA POSTIŽE NAPREDOVANjEM KA DNjEPROPETROVSKU – DEO ŠIREG PLANA

Rusko napredovanje ka Dnjepropetrovsku nije samo operativni uspeh – ono je deo mnogo šireg plana:

*uspostavljanje geoekonomske nadmoći kroz kontrolu resursa kao što su litijum, ugalj i metali

*slom ukrajinske industrije i izvoznog sektora

*neutralizacija vojnih formacija bez potrebe za masovnim gubicima

*izolacija Kijeva od jugoistočne zone uticaja

Na ovaj način, Rusija ne vodi samo klasični rat, već i sveobuhvatni strateški napad na same temelje ukrajinske ekonomije, državnosti i međunarodne pozicije.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - Potraga za delovima tela kod Lazarevca

02. 07. 2025. u 20:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

POJEDOH SE ŽIV, IZLUDE ME TO Vučić o otvaranju auto-puta do Požege: To su već foliranja i glupiranja, krajnji rok do ponedeljka

Politika

34 57

"POJEDOH SE ŽIV, IZLUDE ME TO" Vučić o otvaranju auto-puta do Požege: To su već foliranja i glupiranja, krajnji rok do ponedeljka

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić govorio je iz Čačka o otvaranju auto-puta do Požege.

03. 07. 2025. u 11:49

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

Svet

0 12

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45