IDEOLOŠKI RAT JE POČEO: Suverenisti će se ujediniti protiv globalizma ili će nestati

PUCANj u Čarlija Kirka zvanično je označio početak ideološkog rata do istrebljenja, koji su priželjkivali, ali i izazvali krajnji levičari, liberali i globalisti.

Foto: Printscreen/24sedam

Serija atentata na suvereniste, nacionaliste, konzervativce, desničare, nakon pokušaja ubistva političkih lidera, poput predsednika SAD Donalda Trampa i slovačkog premijera Roberta Fica, nastavila se ubistvom desničarskog aktiviste Čarlija Kirka, bliskog saradnika Donalda Trampa.

Pucanj u njegov vrat zvanično je označio početak ideološkog rata do istrebljenja, koji su priželjkivali, ali i izazvali krajnji levičari, liberali i globalisti. Ne birajući sredstva, sa jedinom idejom da sve što je konzervativno, nacionalno i patriotsko mora nestati, pucnjem u Kirka su proglasili otvorenom sezonu lova na neistomišljenike.

Čarli Kirk, osnivač organizacije “Turning Point USA” i jedan od najuticajnijih mladih konzervativaca, ubijen je juče na Univerzitetu u Juti, u 31. godini života. Na njega je pucano tokom govora u dvorištu Sorensen centra sa više od 180 metara razdaljine.

On je postao meta kada je otvoreno i hrabro počeo da iznosi svoje stavove protiv liberalnih i globalističkih ideja, promovišući tradicionalne vrednosti, patriotizam i kritiku "woke” kulture.

Video snimci sa mesta događaja deljeni su bezbroj puta na društvenim mrežama. Trenutak upucavanja mladog desničara i patriote, na društvenim mrežama je od strane levičara, liberala i globalista proslavljen maltene uz šampanjac. Desničari su pak u neverici gledali kako jedan otac i suprug gine zbog svojih ideala.

Predsednik SAD Donald Tramp je odmah osudio zločin, nazvavši Kirka "legendom". U Predstavničkom domu SAD, međutim, krajnji levičari iz redova Demokrata nisu mogli da sakriju mržnju.

Poslanik Loren Bober je pozvao da se rad prekine kako bi se svi zajedno pomolili za Kirkovo zdravlje. Međutim, deo Demokrata je, kako se vidi i čuje na snimcima, glasno negodovao, zbog čega je poslanica Ana Paulina Luna rekla da su “oni ovo izazvali”.

Ubistvo Kirka otvoreno slave globalistički mediji. Na većini su se odjednom pojavili "analitičari" koji bez zrna stida i srama govore da je Kirk dobio ono što je zaslužio. Praveći paralelu sa prilikama u Srbiji, jasno je da je narativ isti.

U našoj zemlji jedna odmetnuta razbojnička grupa, koja sebe naziva novinarima, a radi na tajkunskim globalističkim televizijama, otvoreno slavi nasilje na ulicama. Sladostrasno prizivaju krv u stilu najgorih lešinara, čekača srpskih leševa.

Ubistvo koje se desilo u Juti, ipak nije izolovan zločin. Štaviše, on se uklapa u niz sličnih incidenata, uključujući dva pokušaja atentata na Donalda Trampa tokom 2024. godine  od kojih se prvi desio 13. jula u Pensilvaniji, gde je snajperista Tomas Metju Kruks pokušao da ubije Trampa na mitingu u Batleru.

Na svu sreću današnji predsednik SAD je smrt izbegao doslovno za par centimetara, jer je Kruk pogodio Trampovo uvo, pritom ubivši jednog posetioca mitinga.

Drugi pokušaj ubistva desio se u septembru na Floridi, gde je osumnjičeni Rajan Rut uhapšen sa puškom "Kalašnjikov" blizu Trampovog golf terena u Vest Palm Biču. On je motivisan političkom mržnjom prema Trampu pokušao da ga ubije jer "ugrožava demokratiju".

U Evropi se desio sličan incident kada je 15. maja prošle godine izvršen atentat na Roberta Fica, premijera Slovačke i zagovornika suverene politike protiv diktata iz Brisela i drugih globalističkih centara. Njega je u Handlovi sa pet metaka ranio Juraj Čintula, motivisan Ficovim stavovima protiv pomoći Ukrajini i "liberalnog ekstremizma".

Čintula je optužen za pokušaj ubistva i terorizam, a suđenje je u toku. Premijer Fico se oporavio posle operacija.

S druge strane, srpski predsednik Aleksandar Vučić više puta je spominjan kao potencijalna meta zbog svoje beskompromisne suverenističke politike koju godinama vodi.

Ovi događaji nisu slučajni, jer ni sunce ne sija slučajno. Štaviše, oni su početak eskalacije u ratu između levice i desnice, globalizma i suverenizma, koji je već počeo i besni širom sveta. U takvom svetu politički atentati postaju oružje za uklanjanje neistomišljenika.

Suverenistički lideri i aktivisti sve češće postaju mete direktnog nasilja, podsećajući na istorijske obrasce komunističkog terora.

“Narodna volja” i “crveni teror” u Rusiji

Atmosfera u carskoj Rusiji pred Oktobarsku revoluciju 1917. godine bila je identična. Tada su revolucionarne snage, uključujući Socijalističku revolucionarnu partiju (SR) i njenu preteču Narodnu volju, sistematski podrivale carski sistem kroz nasilje, propagandu i atentate.
Na taj način su stvarali haos koji je doveo do pada monarhije i uspostavljanja komunističke diktature. Današnji krajnji levičari, liberali i globalisti primenjuju iste komunističke strategije – od ekonomskog pritiska i medijske kampanje do direktnog nasilja.

Članovi Narodne volje, koji su vođeni idejama Sergeja Nečajeva, verovali u opravdanost i uspešnost terorizma, izveli su uspešan atentat na cara Aleksandra II 1. marta 1881. godine u Sankt Peterburgu. Tada je Ignjatij Grinevicki bacio eksploziv na kraljevsku kočiju, ubivši cara i sebe. To je bio simboličan udar i podsticaj za talas terora protiv carskih zvaničnika.

Socijalistička revolucionarna partija (SR), osnovana 1901. godine kao vodeća levičarska organizacija, izvela je na stotine političkih atentata između 1901. i 1917. godine. Jedno od najzvučnijih je bilo ubistvo ministra prosvete Nikolaja Bogolepova 1901. godine od strane aktivistkinje SR Jekaterine Džjubinke.

Carsku Rusiju ništa manje nije potreslo ni ubistvo ministra unutrašnjih poslova Vjačeslava Plevea 1904. godine bombom koju je bacio Igor Sazonov, član SR-a.

Između 1906. i 1910. godine, revolucionarni teroristi uglavnom iz SR ubili su preko 10.000 carskih zvaničnika – od policajaca, guvernera i ministara do lokalnih činovnika – koristeći bombe, pištolje i sabotaže, sa ciljem da se parališe država i izazove revolucija.

Teroristička sekcija SR izvela je ubistva visokih oficira u Moskvi i Petrogradu, uključujući general-guvernera Velikog kneza Sergeja Aleksandroviča 1905. godine u eksploziji automobila.
Ovi akti nisu bili samo ubistva, već deo šireg "ekonomskog terora" gde su levičari uništavali imovinu bogatih, podmetali eksploziv u fabrike i sabotirali železnice, sve u nadi da će mase ustati protiv "buržoaskog" sistema.

Vrhunac nasilja je bila Prva revolucija 1905. godine, a zatim i Februarska, odnosno Oktobarska revolucija 1917. godine. U poslednjoj prevagu su odneli Boljševici, koji su praktično odmah započeli teror nad sopstvenim sunarodnicima.

Ipak, u opštem levičarskom ludilu koje je zavladalo, SR je nastavila sa terorističkim aktima, smatrajući da Oktobarska revolucija nije dostigla ideale kojima su oni težili. Štaviše, aktivistkinja SR Fani Kaplan je 30. avgusta 1918. godine pokušala atentat na samog Vladimir Iliča Lenjina, pokazujući dubinu levičarskog terora kao strategije za preuzimanje moći. Na njihovoj meti trebalo je da se nađe i Lav Trocki, ideološki otac današnjih liberala i krajnjih levičara.

Nekažnjeni teror KP Jugoslavije i “Crvene pravde” inspirisane ruskim crvenim teroristima

Identično onome što se dešavalo u Rusiji, u Kraljevini SHS/Jugoslaviji od 1918. do 1945. godine, komunisti su primenili iste metode. Naime, tokom 1920-ih i 1930-ih, ilegalna Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) organizovala je niz sabotaža, podmetanja bombi i atentata na državne zvaničnike, policajce i "klasne neprijatelje".

Mlađi komunisti, okupljeni oko “Crvene pravde”, kao i danas bili su izuzetno zainteresovani za otvoreni terorizam i "crveni teror" kao način borbe za dostizanje ideala revolucije.

Organizacija je osnovana u Zagrebu od strane Rudolfa Hercigonje, koji je u mladosti bio, ni manje ni više, anarhista, a zatim postao ubeđeni komunista. Verujući u terorizam, on je smatrao da zabrana rada KPJ mora da ima takav, teroristički odgovor.

“Crvenopravdaši” su bili organizovani po ugledu na rusku “Narodnu volju”. Od nje su preuzeli organe upravljanja, “Izvršni komitet”, ali i stil “borbe”.

Njihov najpoznatiji akt je neuspešni atentat na tada još uvek regenta Aleksandra Karađorđevića 29. juna 1921. godine. Atentat je izvršio Spasoje Stejić, koji je zanat pekao u Rusiji za vreme Oktobarske revolucije. Na regenta je bacio dinamit koji nije uspeo da ga usmrti.

Nakon atentata usledila su masovna hapšenja komunističkih terorista i ekstremista. Odgovor terorista na to je bio uspešno izvršen atentat na ministra policije Milorada Draškovića u Beogradu 1921. godine. Njega je ubio crvenopravdaš Alija Alijagić bacivši bombu u njegov kabinet.

Ostalo je zabeleženo da je 1929. na sud izvedeno 220 komunista, a 1931. godine održana su 83 suđenja komunistima zbog uključenosti u atentate i politička ubistva. Tu su uključeni i bombaški napadi na policijske stanice u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu. U tim gradovima su aktivisti KPJ ubijali lokalne zvaničnike da bi se oslabila kontrola nad radničkim štrajkovima i sejalo seme revolucije.

U Zagrebu 1929. godine, komunisti su ubili policijskog inspektora, a u Srbiji su sabotirali železničke pruge da bi se paralisala ekonomija.

Pomoć crvenih terorista makedonskim i hrvatskim ustašama pri atentatu na kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine bila je očigledna. Oni nisu bili ti koji su povukli obarač, ali će ga povući na stotine i hiljade, i stotine hiljada puta u Drugom svetskom ratu, kao i posle njega, ubijajući baš sve što je bilo srpsko, nacionalno, konzervativno, tradicionalno, rodoljubivo.

“Crvena kuga” Antonija Đurića, najbolnije stranice srpske istorije, govore upravo o crvenom teroru i kako može da bude surov i krvav kada se ideološki obračunava sa neistomišljenicima. Pasja groblja su posejana širom srpskih zemalja, gde god je kročila teroristička noga.

Obojenu revoluciju u Srbiji vode naslednici crvenih terorista, koji to ni ne kriju

Novi vrli svet komunistički teroristi su stvarali na krvi mučenika, nacionalista, rodoljuba, konzervativaca. Danas, globalisti koriste rulje širom sveta za urušavanje postojećih sistema, podrivajući nacionalne suverenitete kroz liberalne i levičarske pokrete, primenjujući iste komunističke taktike.

U Srbiji, ovo se jasno vidi kroz figure kao što je Jovo Bakić, sociolog i ubeđeni komunista. Promocija levičarskih i globalističkih ideja, kritikujući nacionalizam kao "fašizam", za Jova Bakića je neodvojiva od nasilja na koje poziva.

Po pravilu crveni teroristi su jaki samo u grupi, jer samostalno ne mogu da urade ništa. Stoga je Jovo Bakić inspirator zabludelih masa kojima naređuje da “dinstaju”, “jašu”, “kuvaju”, nakon čega usledi nasilje na ulicama srpskih gradova. Na meti su, kao i 20-ih i 30-ih godina prošlog veka državni službenici, pripadnici snaga bezbednosti koje bi Bakić vrlo rado uklonio.

Njegovi gnusni i užasni napadi na SPC kao stožernu instituciju srpskog naroda, koja čuva svetosavske vrednosti i tradicije, pokazuju kako između njega kao komuniste, i Dinka Gruhonjića, koji je otvoreni ustaša, a koji sa istim žarom napada SPC, nema baš nikakve razlike.

Međutim, Bakić nije jedina figura koja optira u srpskoj politici a da je čvrsto utemeljana na idejama “Narodne volje” i “Crvene pravde”. Cela jedna partija, Pokret slobodnih građana (PSG) je nominalno liberalna sa socijal-liberalnom orijentacijom.

Globalističkog i antisrpskog duha, ta partija je i pro-evropska, a promoviše i politike otvorenih granica i podršku LGBTQ+ pokretu. Najglasnija je u pozivima Briselu, sedištu novog crvenog terora, na sankcije protiv srpske vlade ako ne usvoji "evropske vrednosti".

Zeleno-levi front (ZLF) je druga takva politička poluga crvenih terorista. Utemeljena na navodnim zelenim i levičarskim politikama, prvi su na proteste u novembru prošle godine doneli zlokobnu “krvavu šaku”.

Prolivajući “krv” po zgradi Vlade u Beogradu, simbolično su najavili da će ulicama Beograda teći i prava, srpska krv, jer je sprovođenje revolucije uz eliminaciju svih koji “nisu sa nama”, apsolutni prioritet. U prethodnih 10 meseci obojene revolucije istakli su se u akcijama targetiranja “neutralnih”, ali i lažima koje su dovele do podizanja tenzija na ivicu pucanja.

Ovi akteri su direktno uključeni u pokušaje rušenja ustavnog poretka Srbije. Nezapamćeno u novijoj političkoj istoriji Srbije je to da je ceo novosadski odbor PSG-a u jednom trenutku bio iza rešetaka. Istaknuti članovi PSG, Marija Vasić, Radivoje Jovović i sa njima Mila Pajić, kao i mnogi drugi, pripremali su terorističke akcije u punom smislu reči, za 15. mart ove godine.
Njihov glavni cilj je bio izazivanje haosa koji je uvod u građanski rat. Suštinski, isto ono što su radili “Narodna volja” i “Crvena pravda”.

Crveni teroristi poručuju da su tek počeli: Suverenisti će se ujediniti ili će nestati

Istorija je učiteljica života u svakom smislu, i to je jedina istina koja važi za svako vreme. Trend terorističkih akata i atentata će se nastaviti. Ubistva i atentati će se dešavati širom sveta, sa suverenistima na meti kao glavnim ciljevima.

Suverenisti su ti koji predstavljaju prepreku globalističkoj agendi, baš kao što su levičari u predrevolucionarnoj Rusiji i Jugoslaviji eliminisali monarhiste i desničare kroz sistematski teror. Na putu nove “revolucije”, koja će uključiti sve što je degenerativno u današnjem svetu, stoje samo zdravomisleći ljudi.

Krajnje je vreme da se svi suverenisti ujedine u jedan front – lideri poput Donalda Trampa u SAD, Viktora Orbana u Mađarskoj, Aleksandra Vučića u Srbiji, Roberta Fica u Slovačkoj, Marin le Pen u Francuskoj, Herta Vildersa u Holandiji.

Nije slučajno to što je globalistička kamarila, duboka država i njeni eksponenti, ta “močvara” baš sada udarila na sve suverenističke lidere. Donald Tramp je preživeo dva atentata, suđenja, proteste. Robert Fico je preživeo atentat i proteste koji su pretili da prerastu u ulične nerede i otvoreno nasilje.

Aleksandar Vučić se 10 meseci bori protiv obojene revolucije. Postoje ozbiljne indicije da su događaji koji su bili okidač za obojenu revoluciju zapravo namešteni. U takvoj situaciji crveni terorizam je podignut na viši nivo. Bukvalno u svakom trenutku na ulicama srpskih gradova može da bude smaknuta samo jedna srpska glava što će našu zemlju odvesti u pakao.

Marin Le Pen se suočava sa suđenjima i zabranama, samo zato što je biračima u Francuskoj rekla da može i mora drugačije, bez ekstremnih islamista na ulicama i bez ekstremnih liberala na vlasti.

Hert Vilders, iako vodi najjaču partiju u Holandiji, onemogućen je da zapravo dođe na vlast, jer je rekao da mu je Holandija na prvom mestu. Nije dozvolio da mu globalisti kroje politiku. Pitanje je da li će on imati svog Kruksa ili Čintulu...

Bez ujedinjenja, svaki suverenista je izolovana i laka meta. Međunarodna koalicija suverenističkih lidera je jedina moguća opcija za stvaranje "odbrambenog zida" protiv komunističkog nasleđa terora, crvenih terorista. Samo “odbrambeni zid” može da obezbedi opstanak nacija, tradicionalnih vrednosti i ekonomske nezavisnosti u doba globalističke ofanzive.

Svima je više nego jasno da globalisti, liberali i krajnji levičari koriste terorističke metode – od atentata do hibridnog ratovanja – iste one koje su komunisti primenjivali pred revoluciju.

Desničari, nacionalisti, konzervativci, tradicionalisti, rodoljubi, patriote, kako god se nazivali oni koji nisu oboleli od “crvenog” virusa, moraju da shvate da je rat već počeo. U tom ratu “crveni”, krajni levičari, liberali, komunisti, u srpskom slučaju drugosrbijanci, neće imati milosti. Nisu imali milosti ni pre 100, a ni pre 80 godina.

Zato je neophodno ujedinjnje suverenista na međunarodnom planu, jer dok god globalisti deluju globalno, pojedinačni otpor suverenih država neće dati ozbiljnije rezultate. S druge strane, jedinstven suverenistički front - praćen promenama zakona i davanjem većih ovlašćenja organima reda i bezbednosnim službama, bio bi adekvatan odgovor internacionalnom terorizmu. Ideološki rat je već počeo, pitanje je samo kada će suverenisti uz koje je većina njihovih naroda, biti spremna da jedinstveno uzvrati udarac.

U ovom sukobu vodiće se borba za budućnost suverenih država, prava naroda na samostalno donošenje odluka i za samu srž današnjih društava - porodicu. Kada su tako velike vrednosti u pitanju, ne sme biti milosti prema teroristima - jer je ni oni neće pokazati.

BONUS VIDEO:

ŠAMPIONI U FOKUSU: Hadži Purići I 300 medalja šampiona znanja

Preporučujemo

Poznati

0 0

OVO JE ŽENA UBIJENOG ČARLIJA KIRKA: Bivša misica, majka dvoje dece, doktor biblijskih studija

11. 09. 2025. u 12:24

Svet

0 5

(UZNEMIRUJUĆE) JEZIVI NECENZURISANI SNIMAK UBISTVA ČARLIJA KIRKA: Metak pogađa Trampovog saradnika u vrat (VIDEO)

11. 09. 2025. u 12:14

Svet

0 0

GOVORIO O PUCNjAVAMA, SLEDEĆI METAK BIO ZA NjEGA: Ovo su poslednje reči Čarlija Kirka pre ubistva

11. 09. 2025. u 11:44

Svet

0 1

TRAMP BESAN NAKON MUČKOG UBISTVA ČARLIJA KIRKA: Evo koga je optužio za smrt odanog saradnika

11. 09. 2025. u 11:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije