TEŽAK IZLAZAK IZ RECESIJE: Evropska unija se sporo oporavlja od kovida i energetske krize

Konstantni rast javnih zaduživanja prati zamršenu političku situaciju u Francuskoj koja ne može da izabere većinsku i stabilnu vladu, što trenutno drugu po snazi evropsku privredu, pa samim tim i celu EU, dovodi u stanje neizvesnosti kada je reč o pokušaju da se izađe iz sukcesivnih ekonomskih kriza izazvanih, pre svega, pandemijom kovida i ratom koji se vodi u Ukrajini.

Foto: Goran Čvorović

Pojavilo se blago svetlo na kraju tunela. Iako je Francuska prezadužena sa preko 3,3 hiljade milijardi evra javnog duga, bar je s vrata skinula omču inflacije. Potvrđeno je da je prethodnog meseca na godišnjem nivou iznosila svega 0,8 odsto. To je daleko niže od mnogih zemlja EU. Nemačka ima 2,2, Italija 1,7, Estonija čak 6,2, dok prosek u EU iznosi 2,1. Praktično je jedino Kipar bolji, sa deflacijom od 0,1 odsto.

Glavni razlog za poboljšanje u Francuskoj su pad cena u telekomunikacijama zbog konkurencije, kao i niže cene struje. Izdaci za energiju su spušteni za 6,2 odsto na godišnjem nivou. Niže su cene goriva na pumpapa, dok je račun za gas manji za 15 odsto u poslednjih 12 meseci. Ipak, treba relativizovati stvari, jer su dosadašnje cene energenata bile astronomske, zbog rata u Ukrajini.

Inflatorni pad krenuo je sa velikih visina. Francuska je tako 2022. godine imala inflaciju od čak 5,2 odsto, 2023. od 4,9, a prošle godine 2. Mnogi još ne primećuju poboljšanje, jer, s druge strane, cene hrane i dalje rastu, stopom koja je među najvišima u EU, od 3,2 odsto. Litar benzina je, s druge strane, pre nekoliko meseci konačno počeo da se spušta s nerealnih dva evra.

 Inflatorna stopa u Francuskoj se znatno smanjila u odnosu na talas inflacije koji je potresao globalnu ekonomiju, uglavnom između 2021. i 2023. godine, i sada je prilično ispod "crvene linije" od 2 odsto koju je zacrtala Evropska centralna banka (ECB). I neke druge evropske zemlje zabeležile su pad inflacije u poslednjih godinu i po dana, iako je u Nemačkoj u avgustu prvi put ove godine opet porasla, sa 2 na 2,2. Očekuje se da će inflacija u Evrozoni ove godine iznositi 2,1, zatim 1,9 godinu kasnije i 1,7 procenata 2027. godine.

Kada je reč o prvoj privredi Evrope, vraćanje rasta inflacije u Nemačkoj proteklog meseca je pre svega vezano za cene prehrambenih proizvoda, naročito voća, uvećane za čak 7,1 odsto, šećera, džemova i meda za 6,9 i mlečnih proizvoda za 3,2. Istovremeno, cene energenata su se spustile za 2,4 odsto, umesto planiranih 3,4. Gorivo na pumpama je jeftinije za 2,5, a energenata u domaćinstvima za 2,3. Planovi su da inflacija do kraja godine u Nemačkoj iznosi 2,1 odsto, a sledeće 2.

Posle ogromnih 6,4 odsto u 2023. godini, inflacija se u EU spustila na 2,6 lani, da bi na dva odsto trebalo da svede kad i u Nemačkoj, dogodine. Vrhunac je iznosio u septembru 2022, sa 10,9 odsto. Od septembra prošle godine, krivulja inflacije u EU i njenoj prvoj privredi, Nemačkoj, ponovo je bila u blagom usponu, ali se stabilizovala.

Stručnjaci ističu da bi ovaj silazni trend inflacije u globalu mogao da podstakne Evropsku centralnu banku da ublaži svoju monetarnu politiku na predstojećim sastancima. Guverner Banke Francuske Fransoa Vileroa de Galo ukazao je da će cene verovatno biti snižene u Evropi zbog jačanja evra u odnosu na dolar i povećanja uvoza iz Kine.

Evropska unija polako izlazi iz recesije, ali pogrešno bi bilo shvatiti da je kriza iza Evropljana. Inflacija nije jedini ekonomski indikator, a ni njeno spuštanje neće ići odmah, čarobnim štapićem. Situacija se razlikuje od zemlje do zemlje, sa limitiranim pozitivnim efektima, dok je stanje krhko i zahteva puno opreza.

EU je u 2023. godini uspela da ostvari "mršavi" privredni rast od 0,4 odsto, a krajem prošle godine da ga podigne na 1. Predviđanja Evropske komisije su da se nastavi s blagim napretkom, od 1,4 do 1,6 do kraja ove godine. Blagostanje se još ne nazire.

Prema zvaničnim podacima Eurostata, prošle godine najveći napredak u EU ostvarila je Irska, sa čak 9,2 odsto rasta, sledi Danska sa 4,4, a onda Litvanija sa 3,9. Ali, najjači, Nemci, zabeležili su negativni skor od 0,2 odsto. Austrija je takođe bila u minisu, od 0,9. Dve trećine zemlja EU situirale su se između 0 i 3 odsto.

Kada je reč o spoljnom dugu, najviše je zadužena Grčka sa preko 152 odsto svog BDP, iako je Atina lani ostvarila privredni rast od 2,6. Sledi Italija sa 138, pa Francuska sa 115, Belgija sa 107 i Španija sa 104. Poslednje četiri u nizu, uz Nemačku, drže evropsku privredu. Tome treba dodati i činjenicu da je agencija "Fič" oduzela Francuskoj jedno "A" i kreditni rejting ove zemlje nedavno spustila sa AA- na A+.

Rat i dalje traje u Evropi, iz energetske krize još nije pronađen defintivni izlaz, privredni rast je ograničen, inflacija još nije obuzdana, sve više se izdvaja za naoružanje, dok smanjenje kupovne moći najviše muči Evropljane. Sve su to faktori koji pozivaju na oprez, kada je u pitanju evropska ekonomija.  

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije