ORUŽJE OPET STUB EVROPSKE PRIVREDE: Zemlje Starog kontinenta izdvojiće godišnje za odbranu više od 800 milijardi evra

EVROPSKA ekonomija suočava se sa strukturnim promenama, a više od tri decenije po završetku Hladnog rata, industrija oružja ponovo postaje centralni stub privrede. Ovaj trend, stvorili su rastući godišnji izdaci za odbranu, a očekuje se da će države Starog kontinenta bezmalo udvostručiti taj svoj trošak i do 2030. vojnu kasu puniti sa nešto više od 800 milijardi evra godišnje.

Foto: Z.J.Mačak

Nemački list "Handelsblat" navodi da, iako transformacija odbrambene industrije još nije stigla u svaku evropsku državu, ponovno naoružavanje postalo je zajednički projekat. U okviru konferencije "Naoružanje kao ekonomski faktor", ugledni magazin nastojao je da napravi što precizniji spisak tenkova, dronova, mlaznjaka, veštačke inteligencije i prateće opreme, koji će Nemačkoj biti potrebni da bi do 2029. bila spremna za novi rat.

- Ljudi i dalje razmišljaju o naoružanju isključivo u smislu tenkova - kaže Mark Vitfeld, izvršni direktor i osnivač "Arks robotiks", startap kompanija za robotiku, sa sedištem u Oberdingu blizu Minhena. - Industrija može mnogo da nauči iz odbrane Ukrajine u trenutnom ratu. To nije evolucija, već revolucija u ratovanju. Zaraćene strane se geografski udaljavaju jedna od druge, daleko smo od tenka protiv tenka, a kamoli od puške protiv puške.

Proizvođač dronova, "Kvantum sistems", sa sedištem u Minhenu, iskustvo iz prve ruke stiče, kako kažu njegovi čelnici, upravo na ukrajinskom ratištu, priznaje Martin Karkur, direktor strategije i bezbednosti u ovoj kompaniji.

- Imamo usluge koje dopiru do prve linije fronta i odatle se uključuju u razvoj proizvoda. O tome da li je nešto zaista rešenje koje nama odgovara, ne odlučuje se, naravno, na poligonu - kaže Karkur. - Sistemi proizvođača dronova postali su gotovo imuni na ometanje u roku od samo nekoliko nedelja, a to znači da signali smetnji više ne mogu da, recimo, prekinu radio-vezu drona i time prouzrokuju njegov pad, ili prinudno sletanje.

Konferencija je, takođe, pokazala da tradicionalne i mlade kompanije moraju međusobno da sarađuju da bi osigurale odbrambene sposobnosti zemlje. "Arks robotiks" razvija i prodaje autonomna, bespilotna vozila "gereon" koja mogu da se koriste u vojne i civilne svrhe. Takođe razvijaju i operativni sistem veštačke inteligencije "Mitra", koji se može naknadno ugraditi u postojeće vozne parkove, što im omogućava da rade autonomno, ali i da međusobno komuniciraju.

U budućnosti, robotika i tehnologije veštačke inteligencije kompanije "Arks robotiks" biće integrisane u platforme vozila "Dajmler trak". Cilj su veća povezanost, efikasnost i bolje operativne mogućnosti. Danijel Zitel, šef prodaje za odbranu u "Dajmler traku", naglašava da je u ovoj industriji brzina od presudnog značaja. Dodaje da su važna partnerstva, jer različita razmišljanja donose više opcija i bolje inovacije.

Kompanija "Kvantum sistems", koja proizvodi izviđačke dronove za vojni i civilni sektor, a čija se vrednost procenjuje na više od milijardu dolara, učestvuje u takvom udruživanju. Zato je zajedno sa startapom "Stark difens", krajem avgusta, uspešno testirao novu kombinaciju izviđačkog i drona kamikaze, koja može da skrati vreme između otkrivanja i angažovanja potencijalne mete na bojnom polju. "Kvantum sistems" radi i na prvom tržišnom plasiranju bespilotnih podvodnih vozila, dronova koji operišu u vodi.

Tradicionalne korporacije i nove kompanije dele isti problem, slažu se njihovi menadžeri, a to je spori proces nabavke, posebno u Nemačkoj, koji je previše glomazan da bi mogao da prati tehnološki razvoj. Stručnjaci, stoga, smatraju da su potrebne drastične promene.

- Ako se u sadašnjemm svetu borimo na drugi način, potrebna nam je i drugačija oružana snaga, za koju moramo da nabavljamo drugačije elemente - kaže Vitfeld. - Bespilotni sistemi biće zastareli ukoliko se budu nabavljali po istom protokolu kao fregata, ili avion.

Stručnjaci ocenjuju da je Bundesver već "napravio neverovatan korak napred", ali da ipak postoji dalji prostor za poboljšanje s obzirom na pritisak Rusije.

Savezna vlada pod demohrišćanskim kancelarom Fridrihom Mercom je zato već predstavila Zakon o bržoj nabavci odbrambene opreme. Novi propis znatno će, očekuju u zdanju nad Šprejom, skratiti rokove budući da ugovori više neće morati da se razlažu na pojedinačne komponente. Po zakonu, kompanije bi trebalo da od vlade dobiju novac čak i pre nego što pruže ikakve usluge. Ovo je posebno važno za startape koji često moraju da investiraju mesecima unapred.

Novi proizvođači oružja koji na frontu u Ukrajini u praksi uče o tome šta vodi do efikasnijih proizvoda, imaju obavezu da ova saznanja prenesu nemačkim oružanim snagama, poručuju iz kompanija sa višedecenijskim stažom u proizvodnji naoružanja.

Neizbežne promene

I NOVA strategija britanskog Ministarstva odbrane pokazuje da je fundamentalna promena neizbežna u industriji. Po toj strategiji, britanska vojska cilja na raspodelu 20-40-40, što znači 20 odsto tradicionalnih "platformi" kao što su tenkovi, 40 odsto oružja za višekratnu upotrebu, kao što su dronovi i 40 procenata "dronova za jednokratnu upotrebu".

"Za svemir" 35 milijardi evra

NEMAČKA vlada planira da u svemirsku arhitekturu odbrane, do kraja decenije, uloži 35 milijardi evra, saopštio je ministar odbrane Boris Pistorijus. Cilj države je da postavi otporan sistem satelita, zemaljskih stanica i bezbednih lokacija za lansiranje, rekao je on na svemirskom kongresu koji je u Berlinu okupio političare, naučnike i predstavnike globalne industrije. Plan uključuje praćenje pretnji sistemu u orbiti, radarom, teleskopima i satelitima. Pistorijus dodaje da Nemačka mora da bude u stanju da odvraća od napada i u samom svemiru, budući da "Rusija i Kina imaju kapacitet da uništavaju, ometaju i manipulišu satelite u orbiti oko Zemlje".

antr.

Berlin jača PVO

BERLIN će pojačati svoju protivvazdušnu odbranu da bi se, kako navode tamošnji zvaničnici, "zaštitio od upada dronova usred povećanja hibridnih napada koje je pokrenula Rusija". Po rečima saveznog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Dobrinta, Nemačka će se ponovo naoružati u pogledu odbrane od dronova. Dobrint je najavio i reformu Zakona o bezbednosti vazdušnog prostora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije