KRIZA VODI KA ŠESTOJ REPUBLICI: Aleksi Trud, istoričar, za "Novosti" o političkim izazovima kroz koje prolazi Francuska

U FRANCUSKOJ se trenutno događa prava kriza režima, ističe u razgovoru za "Novosti" istoričar i univerzitetski profesor Aleksi Trud.

Foto: Goran Čvorović

- Po prvi put u istoriji Pete republike, imamo četiri vlade u roku kraćem od godinu dana, i u isto vreme prvi put mandatara koji je dao ostavku pre nego što je i formirao kabinet, posle svega nekoliko sati, a onda mu je predsednik dao novi mandat! Francuzi su zabrinuti, jer ih sve podseća na kraj Četvrte republike. Taj režim je bio veoma nestabilan, sa premijerima koji su se menjali svakih nekoliko meseci. Četvrta republika se veoma loše završila, ratom u Alžiru. Francuze je, na neki način, strah da se i Peta republika ne okonča na sličan način – kaže Trud.

• Kakve veze imaju rat u Alžiru i sadašnji period?

- Postoji rat u Ukrajini. Francuzi su u strahu da nas Makron, koji je ratoboran, ne uvuče u rat s Rusijom. Najviše se u Evropi ističe u tom pravcu.

• Da li i zbog toga ima manjinsku vladu?

- S jedne strane, da. I krajnja levica, i suverenistička desnica, protiv su rata s Rusijom. Ima, naravno, i drugih razloga, kao što je, na primer, penzijska reforma. I Nepotčinjeni, i Nacionalno okupljanje traže vraćanje s 64 na 62 godine za odlazak u penziju.

• Francuzi najranije prestaju da rade u Evropi. Ove incijative pokazuju da je zemlja čvsto zasnovana na socijalnim i sindikalnim korenima?

- Bio bih srećan da radim dve godine manje, ali to bi za moju decu bila katastrofa. Mislim da bi trebalo da radimo i duže od 64. godine. Inače, morali bismo da plaćamo veći porez. A Francuska je već poznata po poreskim stopama koje su među najvišim na svetu.

• Niste, dakle, "tipičan" Francuz, koji traži ukidanje penzijske reforme?

- To bi bila greška. Geopolitički, Evropa je već mnogo zostala za velikim silama kao što su Kina ili SAD, a Francuska je jedna od najvažnijih država u EU. Zaostaćemo tako još više. Oni koji žele da se manje radi, dodvoravaju se biračima. To su levičarske ideje, bez obzira na to da li se radi o klasičnoj ili nacionalnoj levici.

• Gde nalaze ekonomsku logiku?

- Imajući u vidu da smo poznati kao zemlja s visokom produktivnošću, misle da ćemo, ako se ranije ide u penziju, imati radnike koji su u boljoj formi i da će oni tako pojačati privredni rast. Takvo razmišljanje je tipično za Francusku. Ima u tome i neke istine. Kada bi se radilo do 65 ili 67 godina, bilo bi mnogo bolovanja, što bi se direktno odrazilo na produktivnost. Neki smatraju da bi to bilo gore, nego da se ide u penziju sa 62 godine. Ali, u globalu, mislim da greše.

• Francuzi su poznati po tome da menjaju režime posle velikih kriza, pa tako mnogi sada predviđaju kraj tzv. Petoj republici i prelazak na šestu…

- Već nekoliko godina ta tema je na stolu. Peta republika je previše zasnovana na predsedničkom sistemu i zahteva apsolutnu većinu. A vremena u svetu i Evropi više nisu takva. Retko ko će sada imati natpolovičnu nadmoć. Potrebne su koalicije oko relativne većine zasnovane na političkom pragmatizmu među ne nužno sličnim stranačkim orijentacijama, uz jače učestvovanje birača kroz građanske inicijative i referendume. Takođe, potrebno je uvođenje proporcionalnog biračkog sistema, dok Francuska i dalje, još od De Gola, ima većinski.

• Šta je uzrok svemu ovome što se trenutno događa u Francuskoj?

- Makron je izabran sa 17 procenata iz prvog kruga, dok je kasnije profitirao od glasova "republikanske brane" protiv Marin Le Pen. Raspustio je skupštinu prošle godine i stvorio situaciju da ne može da se formira stabilna vlada. Uzusi nalažu da se mandat ponudi snagama koje su osvojile najviše glasova. Makron to nije uradio. Imenovao je Mišela Barnijea iz redova republikanaca koji su imali šest odsto, Fransoa Bajrua iz stranke koja je osvojila 3 odsto, dok je Sebastijan Lekorni iz njegove partije koja je završila na trećem mestu.

• Šta bi bio najbolji izlazak iz aktuelne krize?

- Raspuštanje skupštine. To bi bilo najdemokratskije rešenje. Da se Francuzi zatim glasanjem izjasne koja bi politička opcija trebalo da izvuče zemlju iz krize.

• Mnogi ističu da bi rezultat bio isti, jer niko opet ne bi imao većinu…

- Ne mislim tako. Francuzi bi nekome u ovoj situaciji dali mandat da izvuče zemlju iz krize. Centristički blok oko Makrona bi se "istopio". Zemlja bi se vratila svojoj političkoj tradiciji, "bipartizmu" s levicom i desnicom, i njihovim krajnjim krilima. Ali, pre toga bi trebalo da bude odmah formirana tehnička vlada, da se ne gubi vreme. Neophodno je što pre podne izglasati budžet, naći rešenje za goruća spoljnopolitička pitanja, među kojima je i rat u Ukrajini.

• Neki zagovaraju i Makronovu ostavku?

- To ne bi bilo dobro rešenje. Stvorilo bi još veću nestabilnost u zemlji. U svakom slučaju, Markon nikada ne bi skratio svoj mandat.

• Šta će se od svega toga dogoditi?

- Makron će pokušati sve da uradi da bi ostao u Jelisejskoj palati do predsedničkih izbora 2027. godine. Nešto slično kao što je u svoje vreme radio Fransoa Miteran. Makron pokušava da se ugleda na Miterana. Ali, daleko je od njega.

• Događa se apsurd da Emanuel Makron, koji predvodi evropsku politiku, to čini sa svega 14 odsto podrške u svojoj zemlji?

- Ogroman broj Francuza traži da se bavi pre svega Francuskom, a ne da rešava svetska pitanja i konflikte širom planete. To je više nego potreba. Situacija je hitna.

• Gde je tu legitimitet evropskih institucija, kada Uniju vode lideri koji iza sebe nemaju sopstveno javno mnjenje?

- Jasno je da se taj kredibilitet izgubio. Bez obzira na to da li se radi o Emanuelu Makronu ili Fridrihu Mercu. Jednostavno, rade ono što njihovi građani ne žele. Pogledajte samo odnos prema ratu u Ukrajini. To me podseća na reakcije sa zapada u vreme konflikta u Jugoslaviji. Što su građani više bili za mir, to su elite apsolutno zagovarale širenje sukoba i uvlačenje u rat koji nije naš.

• Kako zaustaviti rat u Ukrajini?

- Pregovarati. Tramp je uspeo s Izraelom i Palestinom. Napraviti veliku konferenciju, kada se radi o velikom konfliktu, poput Berlinskog kongresa ili Versajskih pregovora. Svi učesnici bi trebalo da sednu za sto.

• Ursula fon der Lajen je nedavno u Evropskom parlamentu uspela da "preživi" dva pokušaja rušenja, ali to ipak pokazuje da Evropa nije u dobrom stanju.

- Konflikte rešavaju drugi. Stari kontinent nema više nikakvu snagu. Preslab je na međunarodnoj sceni. Rešenje je Evropa koju je zagovarao Miteran, s koncentričnim krugovima. U prvom krugu bi trebalo da bude čvrsto jezgro šest zemalja osnivača, u drugom bi bile države koje bi imale zajedničku monetu, poljoprivrednu politiku, ali bi bili van odbrambene politike. S ostalima bi se sklapali bilateralni sporazumi.   

OKOMILI SE NA SARKOZIJA

• USRED političke krize, jedan bivši predsednik, Nikola Sarkozi, osuđen je na zatvor, dok je pravosuđe kandidatkinju koja je najbolje plasirana u sondažama, Marin Le Pen, onemogućilo da učestvuje u sledećoj izbornoj trci. To je još jedan presedan?

- Nikada mi se nije dopadala politika koju je vodio Sarkozi, ali začuđujuća je tolika želja da se iza rešetaka stavi bivši šef države protiv koga pri tom nisu pronađeni validni dokazi. Neki u svemu vide politički obračun preko suda. To izaziva strepnju. Slučaj Marin Le Pen je drugačiji. Osuđena je za realne probleme koji su se dogodili. Ipak, istina je da se na taj način onemogućuje veliki deo birača da izabere koga želi na izborima. Ali, što je stranka na taj način više progonjena, ima veće šanse da pobedi, preko Žordana Bardele.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije