KIJEV BI DA CEH RATOVANJA SA RUSIMA PLATI RUSIJA! Kako će Ukrajina da nastavi oružane akcije ukoliko ne dobije pomoć

VIŠE od tri godine ratovanja iscrpili su ekonomski Ukrajinu pa predsednik Vladimir Zelenski sada obilazi zapadne saveznike i moli ih da otmu ruske devizne rezerve koje se nalaze u Belgiji i daju ih Kijevu jer inače neće imati ni za plate vojnicima.

Foto Profimedia

Zbog toga se mnogi pitaju može li se dogoditi da Ukrajina bankrotira i da zbog toga mora da kapitulira kad se potroše sadašnje rezerve a to bi moglo biti 2027. godine.Francuska, Velika Britanija i Nemačka imaju velike "rupe" u državnim budžetima i nisu više u stanju da šalju značajniju pomoć Zelenskom čiji su apetiti sve veći i veći.

Dan rata ukrajinsku vojsku košta 172 miliona dolara i taj novac bez podrške Zapada vlasti u Kijevu ne mogu da obezbede.Ministar odbrane Ukrajine Denis Šmigalj koji je donedavno bio predsednik vlade kaže da je njegovoj zemlji za ratovanje u 2026. potrebno najmanje 120 milijardi dolara.

U nacrtu ukrajinskog državnog budžeta za 2026. predviđeno je 68 milijardi dolara a ostatak bi pokušali da dobiju od zapadnih saveznika, kaže premijerka Julija Sviridenko.

- Čak ukoliko rat i prestane, treba nam veoma mnogo novca da popunimo naše rezerve - objašnjava ministar Šmigalj i dodaje da Ukrajina sama ne može da proizvede dovoljno municije i oružja i zato mora da ga kupuje.

Zelenski priznaje da je 40 odsto naoružanja sa kojim ratuje njegova vojska proizvedeno u Ukrajini, a ostalo je iz inostranstva. Prvi diplomata EU Kaja Kalas tvrdi da je od početka sukoba Kijev od Evrope dobio gotovo 169 milijardi evra finansijske pomoći. U 2025. EU je dao Ukrajini 25 milijardi evra, a takođe su joj obezbedili oko 80 odsto od planiranih dva miliona metaka, dok će ostatak Kijev dobiti do kraja godine. Predsednica Komiteta za budžet Vrhovne rade Ukrajine Roksolana Pidlasa je objasnila da je u ovoj godini najveća stavka u budžetu, 62,8 procenata, namenjena za nacionalnu bezbednost što je oko 38,6 milijardi dolara. EU je obećala pomoć od 50 milijardi evra pod uslovom da se Ukrajina bori protiv korupcije i da se sačuvaju demokratske institucije.

Foto MO Ukrajine/3. jurišna brigada Azov

Kad se zna u kakvom je stanju ukrajinska privreda onda je jasno da ona ne može da obezbedi 60 milijardi evra za armiju iduće godine. Zapad sugeriše Zelenskom da podigne poreze, ali to bi udavilo i tako nemoćnu i iscrpljenu privredu. Zelenski sve češće sluša od Evropljana rečenicu - i u zapadnoj Evropi ekonomska situacija je dosta složena. Zato je veliko pitanje hoće li oni obezbediti novac za sva data obećanja. Naravno da Zelenski sve to dobro zna, pa zato ponavlja da je spreman da sedne za pregovarački sto sa Putinom bez postavljanja uslova.

Da Ukrajini treba sve više milijardi za rat pokazuje i statistika. U 2024. tražili su od Zapada 30 milijardi dolara, zatim je ove godine ta suma rapidno porasla na 46 milijardi, a za 2026. traže čak 60 milijardi dolara. Za tekuću potrošnju Ukrajini je potrebna mesečna pomoć od oko tri milijarde dolara, letos su već molili da im mesečno šalju četiri milijarde, a sada čak pet milijardi dolara...

Evropljane šokira suma koju će za iduću godinu Kijev tražiti od svojih saveznika. Zbog toga što Evropa iz svojih budžeta ne može da izdvaja sve veći novac za Ukrajinu, mnogi zapadni političari vide rešenje u otimačini ruskih deviznih rezervi i da se od tog novca kupuje oružje. Međutim, o planiranoj otimačini ne misle svi isto. Jedino u čemu se slažu je da ne dozvole Rusiji da vrati svoj novac dat na čuvanje. Ideju da se taj zamrznuti ruski novac na neki način ustupi Ukrajini dali su političari u Vašingtonu. Amerikanci su predložili da najrazvijenije zemlje sveta pronađu "mehanizam da se konfiskuje ruski novac koji bi bio u skladu sa zakonima". Još u oktobru 2024. zemlje G7 su se bile dogovorile da se Ukrajini da 50 milijardi dolara kredita, a vraćao bi se iz zamrznutih ruskih deviznih rezervi. Plan je da se prvo Ukrajini daje novac od kamata na ruski novac, a kasnije bi se krčmila i glavnica.

Foto Tanjug/AP

Protov toga je prva digla glas Belgija jer njena vlada smatra da je to protivzakonito i da bi kasnije Rusija mogla da dobije proces na sudu. Sasvim neočekivano francuski predsednik Emanuel Makron počeo je da brani Rusiju objašnjavajući da bi konfiskacija deponovanih deviznih rezervi bila protivna međunarodnom pravu a napravila bi i finansijski haos što bi negativno uticalo na pad poverenja zemalja koje čuvaju svoj novac u evropskim bankama.

Do sada se tome najviše protivila Belgija gde se u depozitu "Euroklira" čuva 191 milijarda evra, čiji je vlasnik Rusija. Njihov šef diplomatije Maksim Prevo je objasnio da za to nema pravnog osnova pa zato njegova zemlja ne želi da preuzima na sebe rizik. U Belgiji su svesni da ih Rusija može dobiti na sudu i onda bi morali da joj isplate sumu koja je ravna njihovom godišnjem budžetu.

Makronov stav o ruskom deponovanom novcu je u suprotnosti sa onim što predlaže evrokomesarka, po obrazovanju ginekolog, Ursula fon der Lajen. Sada ova Nemica i njeni istomišljenici idu korak dalje pa predlažu da se Ukrajini daju krediti kojima bi kupovala oružje, a zalog bi bio ruski novac u zapadnim bankama.Ona smatra da će taj novac Ukrajina dobiti kao reparaciju od Rusije kada se završi rat. Zbog toga je ovu mahinaciju Brisel nazvao reparacioni krediti. Veliki kritičar evrokomesarke mađarski premijer Viktor Orban kaže da se ona bavi nečim za šta uopšte nije ovlašćena. Osim toga vodeće zemlje EU vode dvoličnu politiku. Prave pritisak na Mađarsku i Slovačku da prestanu da kupuju naftu od Rusije, a istovremeno pazare energente iz Indije čije rafinerije prerađuju rusko "crno zlato".

Foto Z. Jovanović

- Trideset odsto od opšteg uvoza derivata Evropa nabavlja od Indije. Kupuju se ne samo dizel i benzin nego i reaktivni kerozin i pritom se prave naivni da ne znaju čiju sirovinu prerađuju Indusi. Tako se ponaša i Zelenski koji je kupio velike količine mazuta iz Indije - objasnio je Orban.

Rukovodilac Centra za istraživanja pri Institutu Evrope Ruske akademije nauka Sergej Fjodorov, objašnjava da se u Parizu i Briselu protive otimanju ruskog novca zbog toga što su svesni da bi njihove zemlje imale veliku štetu. Francuske kompanije imaju velike aktive u Rusiji. Primera radi, francuski naftni gigant "Total" koji ima dugoročni ugovor na gasnom projektu "Jamal" mogao bi mnogo da izgubi ako Zapad otme ruske pare.

- Ako zemlje vide da novac centralnih banaka mogu izgubiti kada god evropski političari budu smatrali da je to neophodno, mogu da odluče da rezerve povuku iz evrozone - kazao je belgijski premijer Bart de Vever na GS UN u Njujorku.

OBNOVA ĆE BITI PAPRENA

U JULU su evropski saveznici bili najavili formiranje specijalnog fonda za obnovu Ukrajine sa prvim kapitalom od 220 miliona evra. Očekuje se da će u taj fond u 2026. biti privučeno 500 miliona evra. Kad se zna koliko je oštećeno i porušeno objekata u Ukrajini jasno je da ta suma nije dovoljna za ozbiljniju obnovu.

UGLED BANAKA

MNOGI analitičari ističu da se pravi "račun bez krčmara" i pitaju šta će biti ukoliko Ukrajina ne dobije ratne reparacije. U Moskvi kažu da u istoriji nema primera da pobednik u ratu plaća reparacije. Upravo zato na pomolu je afera koja može da pokvari ugled evropskih banaka i natera mnoge zemlje da zbog opreza prestanu da čuvaju novac u bankama na Starom kontinentu i u SAD.

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 1

PET MOGUĆIH ZAVRŠETAKA RATA U UKRAJINI: Šta (ne) deluje ostvarivo

18. 10. 2025. u 12:00

Svet

0 3

MOĆAN RUSKI UDAR U SUMIJU: Uništene kompozicije sa vojnom tehnikom, uništen još po jedan patriot i HIMARS (VIDEO)

19. 10. 2025. u 11:11

Svet

0 0

BRITANCI POMAŽU TAMO GDE MASK NEĆE: Uskočio London sa svojim satelitskim sitemom za navođenje dronova

19. 10. 2025. u 10:54

Svet

0 1

SITNI LOPOVI Prema podacima policije Ukrajine: Iz skladišta u ukrali pola miliona komada oružja

19. 10. 2025. u 10:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije