SUDBINA GRENLANDA OSTAJE NEIZVESNA: Dug spisak manevara američke administracije, od kupovine i sporazuma pa do invazije

PREGOVARAČKE grupe na visokom nivou, koje će biti formirane, nastaviće da ukrštaju koplja o budućnosti najvećeg ostrva na svetu, pošto jučerašnji sastanak šefova diplomatija Danske i Grenlanda sa američkim domaćinima, u Ajzenhauerovoj zgradi nadomak Bele kuće, nije doneo konkretan dogovor, niti približavanje stavova. Lars Loke Rasmusen i Vivijan Mocfelt, istakli su da Grenland ostaje deo Kraljevine Danske, da nije na prodaju i odlučno odbacili pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom i pripojiti ga SAD, kao 51. saveznu državu.

Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP

Potpredsednik SAD Džej-Di Vens i državni sekretar Marko Rubio, su, sa druge strane, odbili da se i za jotu odmaknu od Trampovog stava da je ovo arktičko ostrvo, strateški važno i bogato mineralima, "već viđeno" u sastavu SAD i da zvaničnici američkog Kongresa intenzivno razmatraju zakon o njegovom pripajanju.

Uoči razgovora u Vašingtonu, Danska i Grenland, donele su odluku da pojačaju vojno prisustvo u i oko ostrva sa NATO saveznicima u okviru vojnih vežbi na Arktiku, saopšteno je iz vojske Grenlanda, a prve trupe već su prebačene. "Aktivnosti vežbi mogle bi da uključuju čuvanje kritične infrastrukture, pružanje pomoći lokalnim vlastima, uključujući policiju, prijem savezničkih trupa, raspoređivanje borbenih aviona u i oko Grenlanda i sprovođenje pomorskih operacija", dodaje se u saopštenju.

Nije precizirano koji će se evropski saveznici NATO pridružiti manevrima, ali je, uz podršku Švedske i Norveške, Danska već sinoć povećala svoje vojno prisustvo na Grenlandu. Nemački Bundesver, igraće takođe ulogu, budući da je Ministarstvo odbrane u Berlinu objavilo da će, na zahtev danske vlade, na ostrvo poslati najpre izviđački tim, a potom i regularnu vojsku. Mere imaju za cilj da se, zajedno sa predstavnicima drugih partnera NATO, istraži "okvir za moguće vojne doprinose podršci Kopenhagenu u obezbeđivanju bezbednosti u regionu", poručuju iz tog nemačkog ministarstva.

U američkom Kongresu, kako je navedeno juče, razmatraju se i drugi planovi za kontrolu ostrva, uključujući sporazum, vojnu opciju i jednokratne isplate Grenlanđanima. Pominje se raspon od 10.000 do 100.000 dolara po čoveku, koji treba da ih ubedi da se otcepe od Danske i pridruže Vašingtonu. Američki ekonomista Džefri Saks rekao je za Al Džaziru da "Bela kuća želi da otkupi Grenlanđane, a ne da plati ono što ostrvo vredi, što je daleko više od onoga što bi SAD ikada platile".

Suočena sa tim planovima SAD, Danska, navodno, nudi sada Americi do deset novih baza na Grenlandu. Ovaj predlog podržava generalni sekretar NATO Mark Rute. Komandne dužnosti bile bi poverene SAD. Vlada danske premijerke Mete Frederiksen predlaže Vašingtonu jačanje ekonomske saradnje SAD i Grenlanda, čija bi osnova bila zajednička dansko-američka deklarcija koju su dve zemlje potpisale 2004. godine. Na spisku sektora obuhvaćenih porazumom su istraživanja, tehnologija, energetika, životna sredina, obrazovanje, razvoj, turizam i avio-saobraćaj.

Navodno se u Beloj kući razmatra i sklapanje sporazuma koji definiše jedinstvenu strukturu podele suvereniteta teritorije. Rojters navodi da je reč o Sporazumu o slobodnom udruživanju, međunarodnom aktu kakav postoji između SAD i tri nezavisne, suverene pacifičke ostrvske zemlje Federativnih država Mikronezije, Republike Maršalska Ostrva i Republike Palau. Da bi se postigao ovaj sporazum, koji bi SAD dao odgovornost za odbranu i bezbednost u zamenu za ekonomsku pomoć, Grenland bi, međutim, morao da se odvoji od Danske.Od 2009. godine ostrvljani imaju pravo na otcepljenje, ako ga izglasaju na referendumu. Ranije otvoreni za odlazak iz Danske, žitelji ostrva su više puta odbili da budu deo SAD.

Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen poručio je da Nuk, prestonica Grenlanda, ostaje posvećen Danskoj, od koje ima autonomiju u smislu kontrole nad prirodnim reusrsima, dok se Kopenhagen bavi spoljnom politikom, odbranom i finansijama.

U komentaru ove izjave, Tramp je kazao da "se ne slaže sa njim" i da uopšte ne zna ko je on, što će, kako je naglasio, biti veliki problem za Nilsena.

Lideri Evropskog parlamenta pozvali su sinoć izvršnu vlast EU i članica da pruže konkretnu i opipljivu podršku Grenlandu i Danskoj.

- Napad na drugu članicu NATO ne bi imao smisla, jer je suprotan interesima SAD, pa ova ucena mora da prestane - upozorava francuski šef diplomatije Žan-Noel Baro, potvrdivši da Francuska podržava Dansku i najavio je otvaranje francuskog konzulata na ostrvu 6. februara, što je označio kao politički signal. - Nismo izgubili rat, igra nije gotova, lopta je u dvorištu evropskih parlamentaraca.

Mandić: Trampa za Nobela!

ŠEF crnogorskog parlamenta i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić je, zajedno sa američkim i izraelskim kolegama, nominovao predsednika SAD Donalda Trampa za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir. Mandić je saopštio da je delegacija njegovog kabineta u Jerusalimu uručila njegov potpis za nominaciju prvog čoveka Amerike, koju je inicirao zajedno sa predsednikom Kongresa SAD Majkom Džonsonom i predsednikom Kneseta Amirom Ohanom.

- Duboko verujemo da na ovaj način šaljemo jasnu poruku da su zapadnom Balkanu i Bliskom istoku, kao i celom svetu, danas najpotrebniji mir i stabilnost - napisao je Mandić, dodajući da su sigurni da će i brojni drugi šefovi parlamenata zemalja sveta podržati njihovu inicijativu. V. K.

SAD pazarile i u prošlosti

SAD su kupile Luizijanu od Francuske 1803, za 15 miliona dolara i Aljasku od Rusije 1867, za 7,2 miliona dolara. Obe zemlje, bile su, međutim, voljne da prodaju svoje teritorije, što sa Grenlandom danas nije slučaj. Vašington je u prošlosti kupovao teritorije od Danske. Godine 1917, pod predsednikom Vudroom Vilsonom, SAD su pazarile područje Zapadne Indije za 25 miliona dolara, koje su kasnije preimenovale u Američka devičanska ostrva.

Pokazao srednji prst

AMERIČKI predsednik Donald Tramp pokazao je srednji prst čoveku koji ga je, tokom posete "Fordovoj" fabrici kamiona u Dirbornu, u saveznoj državi Mičigen, nazvao "zaštitnikom pedofila", preneli su mediji u SAD. U jednom mejlu, koji se pojavio u javnosti, navodi se da je Tramp leteo avionom osuđenog pedofila Džefrija Epstajna, najmanje osam puta tokom devedesetih godina prošlog veka. Direktor komunikacija Bele kuće Stiven Čeung saopštio je da je "neuračunljiva osoba divljala i vikala uz psovke" i da je američki predsednik dao "odgovarajući i nedvosmislen odgovor".

Zaharova: EU da se seti Krima 2014.
 

PORTPAROLKA ruskog MIP Marija Zaharova izjavila je da, suočeni sa američkim pretenzijama na Grenland, zvaničnici EU treba da se sete kako su reagovali na događaje na Krimu 2014. godine. "Da bih im pomogla, želela bih da preporučim njihove reči iz 2014. Neka pogledaju šta su rekli o situaciji oko Krima. Biće im veoma korisno za pitanje Grenlanda", rekla je Zaharova za Radio Sputnjik. Ona je predložila i da se zvaničnici u Briselu zapitaju zašto ih situacija u članicama EU manje zanima nego ona u drugim zemljama. "Neka sad naprave bilans zašto se više interesuju za događaje u zemljama koje nisu njihove članice ili nisu deo njihovog zajedničkog ekonomskog ili političkog prostora nego za sebe same", kaže Zaharova.

Tramp: Izbacite Kinu i Rusiju!

AMERIČKI predsednik Donald Tramp poručio je juče Danskoj da "izbaci" Kinu i Rusiju sa Grenlanda i ocenio da to jedino mogu da učine SAD. "NATO, recite Danskoj da ih izbaci odatle, sada! Dve pseće zaprege to ne mogu da učine. Može jedino SAD", napisao je Tramp i dodao da su danske bezbednosne službe upozorile o kineskim i ruskim navodnim ciljevima na Grenlandu i Arktiku. "NATO bi trebalo da bude predvodnik puta da se dobije Grenland, jer ako to ne učini SAD hoće Rusija ili Kina", tvrdi on. Na zvaničnom nalogu Bele kuće na platformi Iks objavljena je ilustracija na kojoj su dve pseće saonice sa zastavom Grenlanda na raskrsnici, pri čemu jedna staza vodi do Bele kuće i američke zastave, a druga, sa tamnim nebom i munjama, ide do Kine i Rusije. Sliku prati pitanje "Koju stranu ćeš izabrati, čoveče sa Grenlanda?"

Preporučujemo

Svet

0 0

VELIKA AKCIJA ŠVAJCARSKE POLICIJE: Na aerodromu zaplenjeno više od četiri tona droge, najstariji uhapšen imao 80 godina

23. 01. 2026. u 21:58

Svet

0 0

KANADA PROTIV ZLATNE KUPOLE Tramp: "Izabrali su Kinu koja bi ih pojela u roku od godinu dana"

23. 01. 2026. u 21:53

Svet

0 0

"RAD NA REŠAVANjU SUKOBA U UKRAJINI NAPREDUJE" Peskov: Sada je ključno uraditi jednu stvar

23. 01. 2026. u 21:50

Svet

0 0

UMEROV OTKRIO SVE DETALjE SASTANKA U ABU DABIJU: Ovo su bile teme

23. 01. 2026. u 21:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije