KAKO TRAMP MOŽE DA ZAPLENI STRANO ZLATO U NJUJORKU? Pronašao presedan kod svog velikog prethodnika

U VREMENIMA dubokih kriza, zlato se ponovo pojavljuje kao krajnje utočište poverenja. Pojedinci, investitori, ali i države, u trenucima neizvesnosti okreću se fizičkim rezervama plemenitih metala.

Foto Tanjug/AP/ pexels.com

Centralne banke širom sveta i dalje drže zlato kao ključni element monetarne stabilnosti i osiguranje od sistemskih šokova. Nemačka je u tom pogledu jedan od najznačajnijih aktera. Sa oko 3.550 tona zlata, ona raspolaže drugim najvećim zlatnim rezervama na svetu, odmah iza Sjedinjenih Država, prema podacima Bundesbanke zaključno sa krajem 2024. godine.

Međutim, raspored tih rezervi postaje sve značajnije političko i bezbednosno pitanje. Od ukupne količine, oko 1.710 tona nalazi se u Frankfurtu, dok je ostatak smešten van zemlje. Konkretno, oko 405 tona čuva se u Banci Engleske u Londonu, dok se čak 1.236 tona nalazi u Federalnim rezervama u Njujorku. To znači da se približno 37 procenata nemačkih zlatnih rezervi fizički nalazi na teritoriji Sjedinjenih Država.

Decenijama je ova praksa smatrana bezbednom i racionalnom. Centralne banke su funkcionisale kao relativno nezavisne institucije, sa visokim stepenom međusobnog poverenja. Njujorški Fed je bio simbol stabilnosti, pravne predvidljivosti i institucionalne autonomije. Međutim, politički kontekst u Sjedinjenim Državama se menja, a sa njim i percepcija rizika.

Donald Tramp je tokom svog političkog delovanja više puta otvoreno napadao nezavisnost Federalnih rezervi. Poslednjih meseci ti napadi su poprimili konkretnije obrise. Tramp je javno optuživao predsednika Feda Džeroma Pauela, koristeći navodne nepravilnosti u renoviranju zgrada kao osnovu za politički pritisak, što Pauel vidi kao pokušaj podrivanja institucije. Pre toga, Tramp je pokušao da ukloni guvernerku Feda Lizu Kuk, a taj slučaj se trenutno nalazi pred Vrhovnim sudom. Paralelno sa tim, Tramp kontinuirano vrši pritisak na Fed da agresivnije i brže smanjuje kamatne stope, često kroz zapaljive objave na svojoj platformi Truth Social.

Stručnjaci upozoravaju da ovakav politički pritisak erodira osnovu poverenja na kojoj počiva međunarodni monetarni sistem. Kako ističe Volfgang Vžesniok-Rosbah iz frankfurtske kompanije Fragold, što su centralne banke izloženije političkom uticaju, to je teže očuvati kredibilitet sistema. Prema njegovim rečima, danas se zlato u SAD još uvek smatra bezbednim, ali ne postoji garancija da se taj stav ne može promeniti preko noći ukoliko američka vlada odluči da zlato koristi kao političku ili ekonomsku polugu.

Zabrinutost se ne ograničava samo na pojedinačne stručnjake. Predsednik Centra za evropska ekonomska istraživanja Ahim Vambah izjavio je da SAD pod Trampovom administracijom više ne mogu da se smatraju pouzdanim partnerom za Evropsku uniju. Sličan stav iznosi i Stefan Rise iz investicione kuće ACATIS, koji upozorava da Amerika pod Trampom više nije predvidljiva i da se pravila koja su decenijama važila sada mogu promeniti bez upozorenja. U tom kontekstu, događaji poput američkog ponašanja prema Grenlandu dodatno pojačavaju sumnju da tradicionalna pravila više ne važe.

Odatle proizlazi pitanje koje se sve češće postavlja u nemačkim i evropskim krugovima: da li zlato treba repatrirati. Rise smatra da odnos rizika i koristi sada ide u prilog premeštanju zlatnih rezervi nazad u Nemačku. Dokle god se zlato nalazi u SAD, postoji rizik, ma koliko se on ranije smatrao zanemarljivim. Ipak, postoje i oprezniji glasovi. Predsednik Ifo instituta Klemens Fuest upozorava da bi nagla repatrijacija u trenutku pojačanih političkih tenzija mogla dodatno pogoršati situaciju i da bi takve odluke trebalo donositi u stabilnijem kontekstu.

Razumevanje ovog pitanja zahteva i istorijski kontekst. Činjenica da se značajan deo nemačkog zlata nalazi u inostranstvu nije posledica njegove kasnije dislokacije, već istorijskog razvoja posleratnog monetarnog sistema. Nakon Drugog svetskog rata, Zapadna Nemačka je akumulirala velike trgovinske suficite, pre svega u američkim dolarima. Ti dolari su u okviru Bretonvudskog sistema menjani za zlato, koje je ostajalo u trezorima zemalja domaćina. Dodatni razlog bila je bezbednost, jer se u hladnoratovskom periodu smatralo rizičnim čuvati zlato na nemačkoj teritoriji.

Ipak, tokom godina deo tih rezervi je vraćen. Između 2013. i 2017. godine, Bundesbanka je prebacila 300 tona zlata iz Njujorka u Nemačku, dok je svih 374 tone koje su bile skladištene u Parizu u potpunosti vraćeno.

Središnji element današnje zabrinutosti jeste istorijski presedan iz 1933. godine. U jeku Velike depresije, američka vlada je posegnula za vanrednim ovlašćenjima bez presedana. Predsednik Frenklin Ruzvelt je 5. aprila 1933. potpisao Izvršnu naredbu 6102, kojom je naloženo svim američkim građanima i kompanijama da predaju svoje zlato državi. Građani su imali samo 25 dana da deponuju zlatnike, poluge i sertifikate, uz fiksnu cenu od 20,67 dolara po unci. Posedovanje više od pet unci zlata postalo je krivično delo, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora i novčanom kaznom od 10.000 dolara.

Nekoliko meseci kasnije, američka vlada je Zakonom o zlatnim rezervama iz 1934. podigla zvaničnu cenu zlata na 35 dolara po unci. Oni koji su zlato predali ranije pretrpeli su veliki realni gubitak, dok je država ostvarila trenutni profit od gotovo 70 procenata. Ova odluka je ubrzala kraj zlatnog standarda i učinila privatno vlasništvo nad zlatom ilegalnim u SAD sve do 1974. godine.

Iako se današnja situacija formalno razlikuje, presedan ostaje. On pokazuje da u uslovima ozbiljne krize, američka država ima i istoriju i pravni okvir za posezanje za ekstremnim merama. Upravo to čini pitanje stranog zlata u američkim trezorima više od teorijske rasprave.

Za sada, Bundesbanka ne planira novu repatrijaciju. Njeni zvaničnici ističu da su ključni kriterijumi bezbednost i tržišna dostupnost, kako bi se zlato moglo brzo prodati ili zameniti za stranu valutu ako je potrebno. Prema zvaničnom stavu, njujorški Fed ostaje važno skladište nemačkog zlata, a poverenje u njegovu bezbednost nije dovedeno u pitanje. Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu nije da li je zlato danas bezbedno, već do kada će to ostati slučaj u svetu u kojem se pravila sve češće menjaju političkom odlukom, a ne institucionalnim konsenzusom.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 0

NEMAČKI EKONOMISTI SAVETUJU: Povucite državno zlato iz američkih trezora

24. 01. 2026. u 17:17

Ekonomija

0 2

ZAŠTO JE URSULA SPOMENULA ZLATO: Da li će Evropska unija udariti na američki dolar?

21. 01. 2026. u 17:39

Ekonomija

0 0

SREBRO NA ISTORIJSKOM MAKSIMUMU: Cena plemenitog metala premašila 85 dolara po unci

12. 01. 2026. u 17:45

Ekonomija

0 2

SKOČILA CENA ZLATA: Porasla preko 4.400 dolara po unci, ponovo ide na rekord

07. 01. 2026. u 22:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije