Atina uvodi mere protiv prekomernog broja turista Gradonačelnik: Ne možemo da funkcionišemo kao džinovski hotel

U SRCU drevne Atine, u uskim ulicama i oko arheoloških nalazišta, turističke grupe su svuda.

foto: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

Takvi prizori bi nekada zaslužili odobrenje gradskih vlasti, ali za novog socijalističkog gradonačelnika, Harisa Dukasa, koji je odlučan da vrati prenaseljeni centar grada njegovim stanovnicima, početak turističke sezone znači da je istorijski centar u opasnosti od „prenaseljenosti“.

Čitava naselja bi mogla da izgube svoju autentičnost zbog nekontrolisanog turističkog razvoja, smatra on, piše Gardijan.

Grad na ivici pucanja

Prošle godine, Atinu je posetilo više od osam miliona ljudi, što je rekord za metropolu koja je donedavno smatrana tek malo više od usputne stanice na putu ka grčkim ostrvima.

Samo u popularnom okrugu Plaka ispod Akropolja, broj noćenja provedenih u kratkoročnim iznajmljivanjem se više nego udvostručio od 2018. godine, pokazala je nedavna studija koju je naručio grad.

Znaci upozorenja su svuda: od vrtoglavog rasta cena iznajmljivanja koje istiskuju lokalno stanovništvo, do infrastrukture koja puca pod pritiskom.

- Atina ne može da funkcioniše kao da je džinovski hotel - rekao je gradonačelnik u intervjuu.

- Potrebna su ograničenja i pravila. Gradovi takođe moraju imati pravo glasa u tome kako se razvijaju - dodao je.

foto: Martin Bertrand / Alamy / Profimedia

- Čitava Atina se prekopava da bi se ovo rešilo - rekao je Dukas, profesor klimatologije i energetike pre nego što je ušao u politiku.

- Gradimo električnu infrastrukturu, vodovodne sisteme, novu drenažu, 5G mreže. Kada imate osam miliona posetilaca za populaciju od oko 700.000, pritisak je ogroman - kazao je.

Dodao je da se svakog meseca zapošljava „više osoblja, više opreme, više mašinerije“ kako bi se odgovorilo na izazove.

Borba protiv nekontrolisanog razvoja

Dukas je stupio na dužnost 2024. godine nakon iznenađujuće ubedljive pobede, uz podršku opozicione stranke Pasok, uz obećanje da će „ozeleniti“ grad, koji se smatra najtoplijom prestonicom u Evropi.

Oko 3.855 stabala je zasađeno u opštini pod njegovim rukovodstvom. Ali kako popularnost Atine raste, gradonačelnik se suočio sa silama koje direktno krivi za „nekontrolisani razvoj“ na glavnim turističkim lokacijama.

Ciljao je građevinske kompanije koje žele da grade visoke zgrade u podnožju Akropolja, kao i investitore u nekretnine i preduzetnike.

Takođe se bori protiv širenja, često nelicenciranih, barova i restorana na krovovima.

Potpuna zabrana istorijskog centra

Bitka se intenzivirala ove nedelje kada je Dukas rekao Gardijanu da će iskoristiti nacrt zakona o korišćenju turističkog zemljišta, koji je trenutno u raspravi, da pozove na potpunu zabranu novih poslovnih aktivnosti u istorijskom centru grada.

- Zaustavićemo sva turistička ulaganja u Plaku, koju sam nameravao da sačuvam. Tamo više nema mesta. Ni za kratkoročni zakup, ni za stanove, ni za hotele, ni za bilo koju drugu turističku upotrebu. Područje je prezasićeno - rekao je.

- Želimo da kažemo 'dosta' zakonom koji će biti pravno obavezujući.

Investitori, rekao je, trebalo bi da se presele u druge, „manje zagušene“ delove prestonice.

Gradonačelnik je takođe pokrenuo ideju o zamrzavanju građevinskih dozvola za nove hotele, što bi usledilo nakon slične zabrane kratkoročnog zakupa u naseljima sa pogledom na Akropolj koju je nametnula vlada desnog centra.

Podrška iz neočekivanog izvora

Na njegovo iznenađenje, ove nedelje je dobio podršku iz neočekivanog izvora.

Na događaju promocije grada u utorak, šef moćnog hotelskog udruženja, Evgenios Vasilikos, takođe je pomenuo mogućnost ograničavanja izgradnje hotela, navodeći primer Barselone, koja nije izdala nijednu dozvolu za novi hotel od 2017. godine.

- Ne moramo da izmišljamo toplu vodu - rekao je, dodajući da je vreme da turistički sektor prestonice ozbiljno razmotri gde želi da bude za 10 ili 15 godina.

Gradonačelnik je pozdravio ovaj potez: - Kada se ceo centar Atine transformiše u hotelsku zonu, ne mogu biti jedini koji o tome govori. Sada kada se predsednik hotelskog udruženja pridružio, debata je zvanično počela. Atina ne sme postati nova Barselona.

Pristupačno stanovanje kao prioritet

Dukasa je očigledno ohrabrio Haume Kolboni, njegov kolega iz Barselone, koji je nedavno najavio potpunu zabranu kratkoročnog iznajmljivanja od novembra 2028. godine, kada ističu dozvole za više od 10.000 stanova.

To je pokušaj da se grad ponovo učini pogodnijim za život njegovih stanovnika.

Atina i Barselona su među 15 gradova čiji su se gradonačelnici pridružili Evropskom akcionom planu za stanovanje, pozivajući EU da preduzme smele inicijative za rešavanje stambene krize.

Kao i Kolboni, Dukas je opisao pitanje pristupačnog stanovanja – koje je mnogima onemogućeno pritiskom kratkoročnog iznajmljivanja – kao najveći problem grada.

- Osnovali smo kancelariju za socijalno stanovanje kako bismo pronašli zgrade i stanove koje možemo renovirati sredstvima EU - rekao je.

- Želimo da podstaknemo mlade parove da ostanu u centru. Dok se drugi gradovi okreću betonu i neboderima, mi idemo u potpuno suprotnom smeru, što uključuje rušenje zgrada kako bi se stvorio javni prostor za parkove i igrališta. Atina je za svoje ljude. Nije samo za one koji jednostavno žele da je iskoriste - zaključio je.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja 

Preporučujemo

Društvo

0 2

Kolaps na Evzoniju već u aprilu: Čeka se preko dva sata, a najava za leto je alarmantna

25. 04. 2026. u 15:26

Svet

0 0

"Crvene linije u vezi sa Ukrajinom odavno definisane" Lavrov: Pričati o njihovom razjašnjavanju je smešno

25. 04. 2026. u 16:07

Svet

0 0

Tusk zabrinut: Da li bi SAD bile lojalne NATO-u u slučaju ruskog napada?

24. 04. 2026. u 21:30

Društvo

0 0

Koji su najbolji paketi pomoći na putu za Evropu?

10. 04. 2026. u 20:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije