JERMENIJA NA ISTORIJSKOJ PREKRETNICI: Izbori koji lome kavkaski led i okreću Jerevan ka Zapadu

JUNSKI parlamentarni izbori u Jermeniji daleko prevazilaze okvire redovnog političkog izjašnjavanja – za blizu 2,5 miliona registrovanih birača oni predstavljaju istorijski geopolitički referendum o opstanku i budućnosti nacije.

Foto: Tanjug/Turkish Presidency via AP, File/(HOGP)

Aktuelni premijer Nikol Pašinjan i njegova vladajuća partija „Građanski ugovor” ušli su u ovaj neizvestan izborni ciklus kako bi osigurali novi mandat za definitivno učvršćivanje prozapadnog kursa i ubrzano približavanje Vašingtonu i Briselu. Ovaj suštinski zaokret dolazi kao direktna posledica tragičnog gubitka Nagorno-Karabaha u septembru 2023. godine i potpisivanja sveobuhvatnog Vašingtonskog mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom u avgustu prošle godine, čime je Jerevan i praktično otpočeo bolni proces napuštanja tradicionalne ruske bezbednosne sfere uticaja.

Pašinjanov hod po mukama i uzmicanje Moskve

Uprkos padu popularnosti na oko 32 odsto uoči samog izlaska na birališta, Pašinjan je u izbornu trku ušao kao favorit, pre svega zahvaljujući duboko podeljenoj opoziciji. Njegov glavni geopolitički i politički izazivač u ovom ciklusu bio je proruski milijarder Samvel Karapetjan i njegov novoformirani pokret „Jaka Jermenija”. Karapetjan, koji je kampanju vodio iz kućnog pritvora zbog optužbi za pokušaj državnog udara i nasilno preuzimanje vlasti, predvodio je blok koji je zahtevao momentalno obnavljanje i učvršćivanje strateških veza sa Moskvom.

Jerevan je prethodno već zamrzao svoje učešće u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), uklonio ruske graničare sa međunarodnog aerodroma „Zvartnoc” i bezbednosni fokus preusmerio na nabavku naoružanja iz Francuske i Indije. Zvanični Brisel nije krio otvorenu podršku ovom kavkaskom zaokretu. Nakon što je maja u Jerevanu održan istorijski, prvi EU-Jermenija samit, Evropska komisija je početkom juna hitno odobrila finansijski paket od 50 miliona evra namenjen ublažavanju posledica ruskih ekonomskih sankcija i trgovinskih restrikcija.

Bes Moskve i diplomatski pritisci

Reakcija Kremlja na potencijalni gubitak svog tradicionalnog „kavkaskog čuvara kapije” bila je  brza je, nemilosrdna i dobro proračunata. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova povuklo je svog ambasadora u Jerevanu Sergeja Kopirkina na konsultacije u Moskvu, što je u diplomatiji jasan signal dubokog zahlađenja odnosa. Istovremeno, Moskva je aktivirala svoje moćne ekonomske poluge. Koristeći „sanitarne razloge” kao izgovor, Ruska federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor pokrenula je talas embarga, zabranivši uvoz jermenskih poljoprivrednih proizvoda, svežeg voća, mineralne vode i planetarno popularnog jermenskog konjaka.

Međutim, glavni ruski adut jeste činjenica da Jermenija i dalje dramatično zavisi od ruskih energenata, pokrivajući čak 82 odsto svog uvoza prirodnog gasa iz sibirskih izvora. Kremlj je otvoreno stavio do znanja kolika je realna cena okretanja Zapadu. Na nedavnom samitu Evroazijske ekonomske unije (EAEU) u Astani, ruske saveznice – Belorusija, Kazahstan i Kirgistan – zajednički su izvršile pritisak na Jerevan, zahtevajući hitno raspisivanje nacionalnog referenduma o spoljnopolitičkom statusu zemlje. Moskva je istovremeno upozorila da bi institucionalni izlazak iz EAEU značio gubitak slobodnog tržišta, ukidanje povlastica za jermenske radnike u Rusiji i drastičan skok cena gasa, što bi ekonomiju ove zemlje gurnulo u gubitak od čak 14 odsto nacionalnog BDP-a.

Tango sa Parizom i veza sa Ankarom

U ovoj kompleksnoj geopolitičkoj situaciji, Francuska se jasno profilisala kao ključni i najglasniji evropski zaštitnik Jermenije. Francuski predsednik Emanuel Makron pružio je Jerevanu ne samo čvrstu političku podršku, već je kroz isporuke savremenih radarskih i PVO sistema, kao i kroz programe vojne obuke, direktno ušao u bezbednosni vakuum koji je nastao povlačenjem Rusije. Sa druge strane, najveće iznenađenje i istovremeno najbolnija tačka izborne kampanje bilo je pragmatično približavanje Turskoj. Nakon obavljenog glasanja, premijer Pašinjan je poručio da očekuje brzu normalizaciju odnosa i otvaranje decenijama blokiranih granica, što u potpunosti korespondira sa pomirljivim porakama šefa turske diplomatije Hakana Fidana. Ipak, za značajan deo duboko polarizovanog jermenskog društva ovaj pragmatizam predstavlja nedopustivu „nacionalnu predaju” i prelazak preko istorijskog nasleđa otomanskog genocida, zbog čega prema potezima Ankare i dalje vlada duboko nepoverenje.

Država protiv oltara

Pored brutalnih spoljnih pritisaka, Jermeniju iznutra potresa nezapamćen, otvoreni sukob između izvršne vlasti i vekovnog čuvara nacionalnog identiteta – Jermenske apostolske crkve. Pašinjanova vladajuća partija „Građanski ugovor” napravila je presedan uvrstivši u svoj zvanični predizborni program radikalan zahtev za uklanjanje katolikosa Garegina II sa čela Crkve i pokretanje politički vođene reforme njenog unutrašnjeg ustrojstva. Sukob je eskalirao nakon što je vlada ukinula svešteničku službu u vojsci, a harizmatični lider crkvenih protesta i pokreta „Sveta borba”, arhiepiskop Bagrat Galstanjan, uhapšen pod optužbom za pokušaj nasilnog rušenja ustavnog poretka, zbog čega je u izbornom procesu mogao da učestvuje isključivo uz posebno odobrenje pravosudnih organa.

Ovaj unutrašnji „rat trona i oltara” dobio je međunarodnu dimenziju početkom juna kroz dramatično saopštenje ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR). Ruski obaveštajci su javno optužili Evropsku uniju da kao uslov za evroatlantske integracije od Jerevana zahteva potpuno kidanje vekovnih duhovnih i verskih veza sa Moskvom. Prema tvrdnjama SVR-a, novoformirana Partnerska misija EU u Jermeniji pokrenula je „žestok napad na rusko pravoslavlje”, sa ciljem da Eparhiji Ruske pravoslavne crkve u Jerevanu oduzme pravo na korišćenje crkvene imovine i trajno blokira njen tradicionalni dijalog sa lokalnim crkvenim jerarsima.

Dijaspora između Pariza i Jerevana

U ovoj sudbinskoj jednačini, tradicionalno moćan faktor – globalna jermenska dijaspora – našao se pred istorijskim i moralnim raskolom. Na Svejermenskoj nacionalnoj konferenciji za mobilizaciju dijaspore, održanoj u Parizu u aprilu tekuće godine, više od 150 eminentnih delegata iz 26 zemalja otvoreno je anatemisalo Pašinjana zbog „politike kapitulacije, odricanja od nacionalnih interesa i marginalizacije pitanja priznanja genocida”. Time je ogoljen dubok paradoks koji već dugo prožima jermensko nacionalno biće: dok milionska emigracija na Zapadu s jedne strane otvoreno pozdravlja bezbednosnu i političku pomoć Vašingtona i Pariza, istovremeno ne pristaje na bilo kakve teritorijalne i političke kompromise sa Bakuom i Ankarom. S druge strane, za zvanični Jerevan ti kompromisi nisu stvar izbora, već pragmatična nužnost za fizički opstanak u surovom geografskom okruženju.

Ovi junski izbori u suštini su ogolili duboku tragediju malog hrišćanskog naroda na kavkaskoj vetrometini. Birači u Jerevanu, Gjumriju i pograničnim regionima zapravo su birali između dve krajnosti. Jedna je neizvesna, maglovita evroatlantska budućnost koja sa sobom nosi brutalne ekonomske sankcije i hladnu osvetu Moskve. Druga je povratak pod bezbednosni, ali surovi i često ucenjivački zagrljaj Kremlja. Nacija je glasala na prekretnici sa koje više nema povratka na staro, i koja će redefinisati političku mapu ne samo Kavkaza, već i šireg crnomorskog basena.

BONUS VIDEO: Mitropolit raško-prizrenski Teodosije glasao je danas u Gračanici

Preporučujemo

Svet

0 0

PAŠINjAN PADA ZBOG IZDAJE RUSIJE I NAGORNO-KARABAHA? Sutra izbori u Jermeniji - Evo ko je glavni protivnik aktuelnom premijeru

06. 06. 2026. u 08:15

Svet

0 0

EU ĆE MORATI DA SAČEKA: Panjišan priznao da zemlja nije spremna za članstvo

07. 06. 2026. u 14:35

Svet

0 0

ZABRANA STRANAKA: Rusija vidi pokušaje Jerevana da počini zločin protiv demokratije

06. 06. 2026. u 19:30

Svet

0 1

OD JEREVANA TRAŽE RASKID VERSKIH VEZA S MOSKVOM Zahtev EU: Jermenija da protera Rusku pravoslavnu crkvu

04. 06. 2026. u 15:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije