KOŠMARI ZBOG VRELINE: Život u Francuskoj prestonici postao je nesnosan

Ulećete u minijaturnu prostoriju nalik na letnju kuhinju, grozničavo pogledom tražite slavinu, otvarate je, a iz nje teče suv vazduh. Gušite se, grudi vam se nadimaju, prizivate u mislima spasioce i kada agonija dostigne vrhunac, trgnete se iz sna.

Foto: Goran Čvorović

Tako ovih dana izgleda spavati u usijanom Parizu na 42 stepena na asfaltu i na preko 30 stepeni između četiri zida, čak i noću. Život je poslednjih dana u "zapaljenom" Gradu svetlosti postao nesnosan. Vrelina izbija iz ulica, zgrada, haustora. Ručke bicikala se tope, asfalt uleže, frižideri dugo ne mogu da povrate radnu temperaturu čim im otvorite vrata. Nastavnici uzvikuju da je njima i đacima u neklimatizovanim učionicama ugrožen život, dok obični ljudi šetaju satima između rafova u rashlađenim samouslugama, ne da bi nešto kupili, već da se osveže i dođu do daha.

Parižani su potpuno opustošili rafove prodavnica pokupovavši apsolutno sve što može da rashladi, od klima-uređaja koje nabavljaju sretnici iz privatnih kuća, do ventilatora i sprejeva s vodom. Protekle sedmice čak dva puta je obaran apsolutni rekord najtoplijih noći još od kako se beleže meteorološki podaci u Francuskoj. Minimalni nacionalni prosek sada iznosi 22 stepena. Prethodni rekord, koji je trajao svega dva dana, pokazivao je 21,6. U Parizu je temperatura znatno viša, na ulici noću ide i do 27, dok je u stanovima još toplije.

Bolnice su prebukirane, dok je poslednjih dana u javnom prostoru i u prodavnicama zabranjena prodaja alkohola. Vlada pravo vanredno stanje. Sve se to dešava u gradu u kome su klima-uređaji u privatnim stanovima svedeni na domen anegdote, imajući u vidu da gradske vlasti uporno i ljubomorno čuvaju fasade. Isto važi i za predgrađa, osim ukoliko nemate kuću.

Ima tu i popriličnog apsurda. Ispada da su magnati koji su pregrevali planetu industrijskom aktivnošću, i koji su na taj način stekli dovoljno novca da kupe kuće i vile, došli u privilegovanu situaciju da na svojim privatnim posedima mogu da postave klima-uređaje, dok "sirotinja" i običan radni svet, u stanovima, to sebi ne mogu da priušte, baš radi očuvanja ozonskog omotača.

Vodi se ovih dana ozbiljna borba na relaciji između realnih posmatrača i upornih boraca za obuzdavanje klimatskih promena. Jedni ukazuju na to da su ljudski životi bitniji od šrafljenja spoljne jedinice klimatizatora na zidove istorijskih četvrti, drugi ističu da se planeta baš zbog toga pregreva i savetuju da se na prozore kače mokri peškiri.

Polemika se istovremeno vodi i u medijima. Koliko god to u drugim delovima sveta i Evrope delovalo nestvarno usled sve većih i češćih toplotnih udara, mejnstrim izveštačke kuće u Francuskoj i dalje izvode zaključke za i protiv klima-uređaja. Naglašava se tako da njihovo postavljanje zagreva vazduh na ulici, naročito u velikim gradovima. Za Pariz je napravljena studija da bi spoljna temperatura porasla do 0,75 stepeni ako bi se sve zgrade hladile na 23 stepena, sve do povećanja od 2,4, u slučaju ekstremnih toplotnih udara poput aktuelnog. Protivnici ovakvog računanja ističu da je to samo lokalno delovanje, bez uticaja na šire klimatske promene.

Takođe, navodi se da klimatizacija veoma malo doprinosi globalnom zagrevanju, jer je proizvodnja električne energije u ovoj zemlji dekarbonizovana u više od 95 odsto, naročito zahvaljujući nuklearnim elektranama. Ipak, istaknuta je štetnost rashladnih fluida koji se ispuštaju u atmosferu, do čega može da dođe u različitim situacijama, tokom održavanja, usled curenja za vreme korišćenja, kao i na kraju životnog veka klima-uređaja.

Građananima se skreće pažnja i da bi sat rada klimatizatora koštao u proseku 63 centa struje. Za tri sata tokom pedeset dana leta, blizu sto evra. Oni koji ne vole ovakav tip matematike naglašavaju da za podnošljive životne uslove to nije skupo.

Razbijen je i mit da klima-uređaji pospešuju bolesti čak i ukoliko se pravilno koriste. Skeptici su širili vesti da se ovako navodno lakše dobijaju prehlada, grip, kovid i gastroenteritis. Ipak, navodi se da loše održavani sistemi klimatizacije mogu biti leglo patogenih bakterija koje mogu da izazovu teške infekcije. Među njima, plućno oboljenje legionarska bolest predstavlja krajnji i, srećom, redak slučaj.

Skreće se pažnja i da, čak i kada je dobro održavan, sistem klimatizacije može da ima štetne posledice po ljudski organizam. Ako je podešen na prenisku temperaturu, može da izloži ljudsko telo nagloj promeni toplote. Osim toga, klasični klima-uređaji isušuju vazduh, a samim tim i ljudske sluzokože u očima, nosu, grlu. A upravo nas tečnost u njima štiti od uzročnika bolesti.

Preporučuje se i da se klimatizacija ne uključuje dok temperatura u stanu ne dostigne 26 stepeni, a da povećanje temperature sa 22 na 27 omogućuje da se potrošnja energije klima-uređaja prepolovi. I to je bolje od košmara i noćnih mora na sadašnjih više od trideset u spavaćoj sobi.

Preporučujemo

Svet

0 0

IZ MOSKVE STIGLO PITANjE KOJE LEDI KRV: Da li će Amerika i Evropa zaista ući u rat zbog Poljske?

28. 06. 2026. u 23:00

Svet

0 0

NEMAČKA U STRAHU: Povlačenje američkih vojnika preti ekonomskom katastrofom

28. 06. 2026. u 22:45

Svet

0 1

AMERIKA SE ZATVARA POD NEPROBOJNI OKLOP! Svemirska „Zlatna kupola“ prestiže Rusiju i Kinu, ili je sve OVO velika LAŽ?!

28. 06. 2026. u 22:22

Svet

0 0

NIJE NA NAMA DA SPASAVAMO KIJEVSKI REŽIM Putin: Udari na Rusiju su pokušaj da prekinemo ofanzivu

28. 06. 2026. u 21:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije