Svet

TRAMP NIJE PRVI PREDSEDNIK KOJI JE OPOZVAN: Evo kako su se izvukli DŽonson, Klinton i Nikson

Novosti online

13. 01. 2021. u 23:17

DANAS je u Predstavničkom domu Kongresa izglasan opoziv predsednika SAD Donalda Trampa zbog navodnog pozivanja na pobunu. On je prvi američki predsednik koji je dva puta impičovan.

ТРАМП НИЈЕ ПРВИ ПРЕДСЕДНИК КОЈИ ЈЕ ОПОЗВАН: Ево како су се извукли Џонсон, Клинтон и Никсон

Predsednik, ili drugi predstavnik federalne vlasti, je impičovan kada Predstavnički dom američkog Kongresa prostom većinom to izglasa, kao što se desilo danas.

To međutim ne znači da je smenjen sa dužnosti, pošto takvu odluku mora da donese gornji dom Kongresa - Senat, dvotrećinskom većinom.

Trojica predsednika su do sada formalno opozvani – Endrju Džonson, Bil Klinton i Donald Tramp, ali nijedan nije smenjen ovim putem.

Ričard Nikson bi gotovo sigurno bio impičovan, a zatim i smenjen sa dužnosti da nije podneo ostavku.

Endrju Džonson

Džonson je bio potpredsednik Abrahama Linkolna, i postao je predsednik nakon atentata na Linkolna 1865. godine.

Novi predsednik ubrzo se zavadio sa republikancima u Kongresu usled traženja pomilovanja za lidere Konfederacije i negiranja prava bivših robova. Zanimljivo je da su u prošlosti republikanci bili radikalni borci protiv rasizma na jugu, dok su demokrate maltene osnovale Kju Kluks Klan i podržavale Konfederaciju.

Postupak impičmenta je pokrenut nakon što je Džonson otpustio ministra vojnog. Nakon toga je opozvan u Predstavničkom domu sa 126 glasova za, naspram 47 protiv.

Uprkos tome, tadašnji predsednik nije smenjen jer nije postignuta dvotrećinska većina u Senatu, za koju je falio samo jedan glas.

Bil Klinton

Klinton i njegova supruga Hilari su 1993. bili predmet istrage u tzv. Vajtvoter aferi u vezi sa nekretninama.

Godinu dana kasnije, Klintona je tužila Pola Džons za seksualno uznemiravanje.

Zanimljivo je da, uprkos tome što zaposleni u ova dva slučaja nisu uspeli da nađu dokaze za pokretanje postupka protiv predsednika, njihova kombinacija jeste dovela do impičmenta Bila Klintona.

Advokati Pole Džons imali su dojavu da je Klinton imao aferu sa 21-godišnjom članicom osoblja Bele kuće Monikom Levinski, a nakon što je Monika priznala aferu pokrenuta je procedura za impičment.

Članovi Kongresa glasali su u skladu sa partijskom pripadnošću u procesu glasanja za impičment predsednika po dve odvojene optužnice – za laganje pod zakletvom i opstrukciju pravde. Klinton je oslobođen po svim tačkama.

Uprkos javnom sramoćenju zbog skandala i činjenici da je tek drugi predsednik koji je impičovan, Klintonova podrška porasla je na 73 odsto 1999. godine.

Ričard Nikson

Tri vodeća Republikanca u Kongresu su 7. avgusta 1974. godine došla u zvaničnu posetu Beloj kući i predsedniku Niksonu donela gotovo imperativnu poruku da mu preti smenjivanje zbog osipanja podrške u sopstvenoj stranci na Kapitol hilu. Nikson, koji je dve godine bio upetljan u skandal s Votergejtom, narednog dana je najavio ostavku.

Da nije to učinio, Nikson bi, verovatno, postao prvi predsednik koji je opozvan i smenjen s mesta predsednika zbog učešća u prisluškivačkoj aferi “Votergejt”. Ovako je postao jedini predsednik SAD koji je sam podneo ostavku i povukao se iz Bele kuće.

Vrhovni sud naredio je 1974. Niksonu da objavi originalne snimke iz Ovalnog kabineta tokom istrage u ovom slučaju. Na snimcima se mogu čuti Niksonovi predlozi da se koristi CIA kako bi se opstruirala istraga FBI-ja, kao i plaćanje svedocima kako bi ćutali.

Kada su snimci postali javni, Nikson je dobio dojavu da su skoro svi senatori spremni da glasaju protiv njega, te se stoga sam povukao. Niksona je pomilovao predsednik Džerald Ford.

13. 01. 2021. u 15:31

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ALARMANTNO! PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA: Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

Svet

0 34

ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".

04. 11. 2024. u 16:15