POŽEŠKI ĐACI OREZIVALI LOZU NA HILANDARU: Neguju Nemanjine i Savine vinograde i maslinjake (FOTO)

ĐACI, srednjoškolci Poljoprivredne škole "Ljubo Mićić" iz Požege, od 2010. su se pridružili nizu odabranih Srba koji već 825 godina neguju hilandarske vinograde i maslinjake u Savinom polju, između bele kule stare luke Hrusije i pirga Svetog kralja Milutina.

foto Milovan Vuksanović

- Bilo je to vreme obnove Hilandara posle velikog požara 2004. i obnavljanja i proširenja vinograda u Savinom polju. Da zidam nisam znao pa sam ponudio saradnju iz svoje profesije, a mnogo učenika je želelo da se pridruži. Tako smo ustanovili tradiciju održavanja profesionalne prakse u Hilandaru, uz koju se uče i istorija i veronauka.

foto Milovan Vuksanovi

Ove godine je 11 učenika od 12. do 19. februara učilo da orezuje lozu i masline u Savinom polju i u vrtovima oko samog manstira gde su orezivali jabuke i šljive, a učestvovali su i u uređenju dvorišta ispred konaka u zgradi Senare.

- Imali su slobodu da izaberu kako će provoditi dan van prakse, a oni su odabrali da žive po drevnim hilandarskim pravilima - kaže profesor Vuksanović. - Ona podrazumevaju rano ustajanje, neki su dolazili na službu u dva sata ujutro, kada na Svetoj Gori počinje dan, neki u četiri, a svi su bili na liturgiji koja počinje u pola šest. Imali smo čast da obedujemo sa monasima u trpezariji kralja Milutina, za razliku od radnika koji imaju svoju menzu. Od osam do 12 sledila je profesionalna praksa, a za njom užina. Hilandarci znaju da su učenici mladi ljudi, bujni, koji mnogo rade i brzo se troše pa su pripremali toliko peciva za užinu da su je đaci delili i hodočasnicima.

foto Milovan Vuksanović

foto Milovan Vuksanović

Posle popodnevne liturgije i večere sledio je obilazak pirgova, crkava i kelija Hilandara, gde je veroučitelj đacima pričao o istoriji Svete srpske carske lavre. U devet su svi, po manastirskim pravilama, bili u spavaonicama.

- Iako je dan pun rada bio dug, niko se nije žalio na umor, ni da mu je teško da rano ustane ili bilo šta drugo - kaže profesor Vuksanović. - Sami đaci su se čudili i često govorili: "Sve što mi je kod kuće teško, ovde mi je lako." Atmosfera Hilandara je atmosfera žive prošlosti, ovde rukama dodirujete srpsku istoriju, srpske korene, hodate po stazama Nemanje i Save, ništa nije kao u spoljnom svetu. Učenici se zato vrate radosni, nekako izmenjeni, pa je sve više zaintersovanih da dođu na svetogorsku praksu.

foto Milovan Vuksanović

Mnogo učenika izrazilo je želju da dođe u Hilandar i na berbu grožđa krajem avgusta ili u septembru, sa čime su iguman i monasi saglasni.

Odlazak na praksu u Hilandar je tradicija koja će se nastaviti i proširiti, potvrđuje direktor Poljoprivredne škole Kojo Bošković:

- Nije lako napraviti odabir učenika koje ćemo poslati u Hilandar, jer mnogi žele da idu pa smo odlučili da proširimo saradnju slanjem većeg broja đaka. Oni tamo imaju stručnu praksu propisanu školskim programom, ali na poseban način, jer se ona odvija na prostoru neprekinute istorije Srbije. To je neuporedivo sa bilo kojim drugim predavanjima.

foto Milovan Vuksanović

IMAJU SVE - OD PEKARE DO MLEKARE

POLjOPRIVREDNA škola u Požegi je izuzetna i po tome što ima uslove da najveći deo praktične nastave obavlja u školskim prostorima.

- Već imamo pekaru, a ovih dana očekujemo komisiju za prijem mlekare, u kojoj ćemo prerađivati sirovo mleko sa naše ekonomije a finalni proizvod ćemo ponuditi. U okviru sistema dualne nastave sarađujemo sa jednom poznatom ovdašnjom prehrambenom fabrikom, a u okviru proširene aktivnosti škole, u saradnji sa Upravom za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede ušli smo u projekat provere ispravnosti prskalica i atomizera za zaštitu bilja. Od Ministarstva smo dobili opremu i jedini smo sertifikovani za ovu delatnost u Zlatiborskom okrugu - kaže direktor Kojo Bošković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije